#10 :: HUPER :: Jul 2008 ::
The Triffids, David McComb, Born Sandy Devotional, Calenture, Gil Norton, Stephen Street, The Go-Betweens, The Saints, The Blackeyed Susans, The Red Ponies, Cane…
Kraj serijala Neke druge osamdesete pripada bendu koji je, da se ne lažemo, bio i osnovni razlog zašto sam odlučio da čitaocima Hupera predstavljam malo/nimalo poznate bendove od pre dvadesetak godina. The Triffids su neobičan primer čak i na potpuno anarhičnoj australijskoj muzičkoj sceni tog vremena.
Iako idejno potpuno okrenuti američkom muzičkom nasleđu, pesme koje je pravio harizmatični lider benda David McComb bile su neraskidivo vezane za Australiju, čak i kada ih je pisao u srcu Londona.
The Triffids su nastali u Pertu, gradu koji je centar Zapadne Australije i četvrti po veličini na celom najmanjem kontinentu. Pert danas ima više od 1,5 miliona stanovnika, a kao i pre dve decenije od Sidneja je udaljen više od 4000 kilometara. U ovom slučaju biti centar Nedođije, znači da si i dalje u nedođiji. Rani radovi kroz grupe Dalsy (uz Davida, član je bio i Alsy MacDonald) i Blok Musik, brojne književne i pesničke nagrade, prvi singl, blic boravak u Melburnu i najzad dolazak u Sidnej bili su sve neophodne stepenice u transformaciji umetničko-multimedijalnog ad-hoc “projekta” u pravi pop bend.
U Sidneju The Triffids su snimili i 1983. godine objavili prvi album i krenuli u avanturu koja možda nije imala srećan kraj, ali tokom koje su videli razna divna mesta i ispričali nezaboravne priče.
Na brzo premotavanje karijera benda mogla bi da se predstavi ovako: prvu postavu The Triffids činili su David i Robert McComb, Martin Casey i Phil Kakulas. Ovaj poslednji kasnije je “zamenjen” sa Jill Birt i Alsyjem McDonaldom. Prvi put bend je izašao u javnost kada su 1980. pobedili na konkursu lokalne radio stanice u Pertu i za nagradu snimili debitantski singl “Stand Up/Farmers Never Visit Nightclubs”. Dve godine kasnije bend se preselio na istočnu obalu Australije. Pre odlaska u Englesku bend je još jednom napunio baterije u Pertu, a 1984. krenuli su na put u bolje sutra. Na isti put ranije su kretali i ostale velike australijske grupe epohe kao što su The Saints i The Go-Betweens.
Diskografija The Triffids stihijski nabacana izgleda ovako: pesme za pet zvezdica na vašem iPodu sa debija Treeless Plain (1983) bile su “Red Pony” i “Hell Of A Summer”. Legenda kaže da je album snimljen za dvanaest noći. Na mini LP-ju Raining Pleasure godinu dana kasnije Jill Birt bila je glavni vokal na naslovnoj temi, a druga pesma za neki intimni džuboks bila bi potresna “Property is Condemned”.
Born Sandy Devotional (1986) krasio je singl “Wide Open Road”. Konstantno menjanje životne sredine i otvorenost ka novim izazovima uslovili su da ploča In The Pines (1987) bude snimljena “na vrh brda”, na samom kraju Nedođije, 600 kilometara severoistočno od Perta. Pogađate već da je album Calenture snimljen u Londonu, ali promena je da je budžet za studio bio veliki kao za sva prethodna izdanja zajedno.
Naslov je izraz za vrstu ludila koju ispoljavaju moreplovci dok se bore s okeanskom monotonijom. Singlovi sa Calenture bili su epska “Bury Me Deep In Love” i “A Trick Of The Light”. Poslednji studijski album The Black Swan objavjen je 1989. godine – producirao ga jeStephen “The Smiths” Street. Jednom kada se navikneš na stalno seljakanje, povratak u “normalan” život skoro da je nemoguć, a izdavač, Island Records, pokušao je da nekako ograniči budžet i spreči nove prekookeanske troškove time što je prosto naterao The Triffidsda album snime u Londonu. Posle još jedne turneje “tamo dole” David McComb se definitvno zasitio putovanja i čekanja da svet provali koliko su njegove pesme dobre, tako da je bend prestao s radom.
Album uživo Live In Stockholm objavljen je posthumno, godinu dana kasnije. David McCombje po raspadu The Triffids osnovao The Blackeyed Susans (nazvan po pesmi sa The Black Swan), a 1994. godine njegova dugospremana solo ploča Love Of Will najzad je bila dostupna fanovima. U promociji albuma po Evropi pomagala mu je prateća grupa The Red Ponies, a reakcija publike bila je totalna euforija. 1995. godine Davidu je urađena transplatacija srca. 2. februara 1999. posle lakše saobraćajne nesreće, hospitalizacije i odlaska na kućno lečenje, David McComb je umro, u 37. godini života. Iako nikada do kraja nije bilo objašnjeno šta je razlog smrti, smatra se da je njegovo telo, drastično oštećeno konzumiranjem alkohola i droge, rešilo da odbaci srce koje je dobio “u drugom izvlačenju”.
Ovako nabacani podaci teško da mogu da nekog zaintrigiraju makar prikazivali i karijeru Stonsa ili Bitlsa. The Triffids su po svemu bili atipična grupa. Pesme su im bile o Australiji, otuđenosti, melanholiji i lepoti života, a takav saundtrek bio je idealan za film koji je slikao pejzaže nepregledne prašine, prejakog sunca i nemilosrdnog vetra… David je odrastao uz muziku Dylana, Velveta, Bowieja, Television… ali nijednog trenutka nije oklevao da u svoju viziju pop muzike ubaci i “nove” stvari – elektroniku ili rep/hip-hop.
JEDAN ALBUM – BORN SANDY DEVOTIONAL
Ako bih jedan album morao da izdvojim kao najbolji primer onoga što su David i The Triffids radili, onda bi to bez razmišljanja bio Born Sandy Devotional. Uz standardnu petorku bend je činio i magični ‘Evil’ Graham Lee na svakojakim gitarama. Muzika je divan pop, prožet melanholijom i eskapizmom. “The Seabirds”, “Lonely Stretch”, “Wide Open Road”, “Stolen Property”… izaberite pesmu koju želite, zažmurite i utonite u daleki krajolik australijske zapadne obale. Ne brinite da li će neko da vas vidi – od spoljnog sveta čuva vas oblak magične prašine.
Usamljenost, avantura, nemir, želja za promenom i društvom, sloboda za kojom svi žudimo i ljubav kojoj se večno nadamo. Da je bilo pravde, Born Sandy Devotionalmorao je da za The Triffids bude ono što je Joshua Tree bio za U2.
JEDNA PESMA – BURY ME DEEP IN LOVE
Prva pesma (A1) na prvom albumu – Calenture – za mejdžor kompaniju (Island). Pesmu je napisao David, a producent je bio Gil Norton koji samo što se nije proslavio sa The Pixies. Novi član benda postao je gitarista/multi-instrumentalista Andy Peters.
Kako da opišem pesmu koja mi je jedna od najdražih u životu? Citatom Zorana Kostića Caneta, naravno.
U jednom intervjuu za časopis Ritam, za pesmuPartibrejkersa “Molitva” rekao je da je to “njihova “Sve će to mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš.” Pesma uz koju će se ljudi (u Srbiji) zaljubljivati i praviti decu“. Takva je pesma “Burry Me Deep In Love”. Prava australijska melodrama.
THE TRIFFIDS – O IMENU
The Day of the Triffids je roman Johna Wyndhama is 1951. godine. Film nastao po romanu režirao je Steve Sekely 1962. a dvadesetak godina kasnije bio je redovno na repertoaru RTV Beograd u “zimskom bioskopu”. Pretpostavljam da je slična situacija bila i u Pertu na lokalnoj televiziji. Pogledajte film/pročitajte knjigu i otkrijte šta su “trifidi”.
