Greg Dulli: Uvek se trudim da dam najbolje od sebe

FBBBgreg
Posle Marka Lanegana još jedan velikan američkog alternativnog rokenrola posetiće Beograd. Greg Dulli je svet za sebe i po talentu i po harizmi i po uticaju i strasti. Imamo tu čast da budemo u društvu pažljivo odabranih gradova koji za Dulija znače nešto posebno. Greg Dulli sa bendom u Domu omladine Beograda nastupa u subotu 20. februara. Sa liderom The Afghan Whigs, Twilight Singers, The Gutter Twins… i sa autorom mitskih albuma kao što su to “Congregation”, “Gentlemen”, “1965”… razgovarala je Svetlana Đolović.

Čestitam na ovakvoj ideji, ovakvoj turneji “Veče sa Gregom Dulijem”, novom sajtu i povratku na velika vrata u muziku. Zanima me šta je šta je bila osnovna ideja za ovakvo intimno solo veče sa tobom i tvojim bendom? Da li si želeo da prizoveš neka davna vremena, sporija, sentimentalnija i nežnija, sa više stila?

Greg Dulli: Mislim da se ideja za ovo pojavila još pre 6 godina kada sam snimao poslednji album Twilight Singers, želeo sam da izađem pred publiku i da probam nove pesme i to sa bendom i da vidim kako se pesme menjanju, i stare i nove, želeo sam da sviram pesme stare i 20 i 10 i 5 godina i ovo je za mene bio dobar način da proživim pesme na drugačiji način. Radim sa Afghan Whigs evo već četiri-pet godina i nedostaju mi neke pesme iz vremena The Twilight Singer i želeo sam da sviram i stare i nove pesme i obrade, štagod da mi padne na pamet.

Šta si naučio i šta si pokupio od mlađih muzičara u novom milenijuma?

Bez obzira da li su muzičari stari ili mladi, muškarci ili zene, beli ili crni, žuti ili braon, za mene to nije bitno. Jedino sto je bitno je da radiš nešto što je bitno, što je uzbudljivo, što te pali. I to je najvažnija stvar! O tome na razmišljate, to vam se desi ili ne. Mlađi muzičari imaju tu nevinost i vitalnost i ne zanima ih šta je bilo pre njih, i idu do krajnjih granica i to je ono što je bitno i ono što može da se nauči od njih.

Foto: Amanda Demme

Foto: Amanda Demme

Okupljanje The Afghan Whigs i povratak u studio posle 16 godina pauze, kako je to bilo za vas?

Bilo je to vrlo lako! Nikada nisam prestajao da snimam muziku, da pravim pesme, objavljujem albume, samo su to bili u pitanju neki novi ljudi. Nisu to uvek bili “novi” ljudi, to su sve moji prijatelji, ljudi koje sam znao od ranije, tako da je to za mene bila laka odluka, lak posao. Nikada nismo bili ljuti jedni na druge. I kada su se The Afghan Whigs raspali prvi put, samo smo se razišli pošto smo živeli u drugim gradovima i bavili se drugim stvarima. Jedan od naših članova je imao porodicu, decu, želeo je da bude sa njima. I to je uvek bilo skroz civilizovano, skroz ljudski i ja sam nastavio da pravim i dalje muziku, sa Twilight Singers, sa Markom Laneganom i to je bilo to što sam radio. I onda sam postao svestan da nismo napravili album 16 godina. Uvek sam želeo da pravim najbolju muziku, najbolje albume i za mene nema nikakve razlike u odnosu na ono što sam ranije radio. Uvek se trudim da dam najbolje od sebe!

Sa svim tvojim različitim akcijama i bendovima i saradnjama i producentskim poslom, šta bi to moglo da bude sledeće što bi sebe mogao da počastiš?

Radim na mjuziklu sa prijateljem Derikom Braunom (Derrick Brown). To je mjuzikl o muškarcu koga je munja pogodila šest puta i samo to mogu da ti kažem. To je klasičan mjuzikl, volim rokenrol naravno pa biće i njega, ali biće i kabarea i folka i rnb-a. Ali, želim da uticaji budu baš široki. Derik piše knjigu i neki od njegovih stihova biće u tom mjuziklu i to će biti prava saradnja.

Kada neko pomene tebe, uvek su tu i filmovi. Da li možeš da preporučiš neki film ili bar neki gde bi voleo da se našla i neka tvoja pesma?

Uvek sam počastvovan kada neko izabere neku moju pesmu da bude u filmu. Mislim da je moj omiljneni film iz prošle godine “Love and Mercy”, film o Brajanu Vilsonu. Mislim da je neverovatan, volim saundtrek, gledao sam film tri puta, a to nikada ne radim! Veliki sam fan The Beach Boys i posebno su mi se dopali oni delovi filma o nastanku “Pet Sounds” albuma, oni su mi bili fascinantni.

Da li bi mogao da navedeš nekoliko pesama ili stihova koji bi morali da budu u udžbenicima engleskog jezika?

Uh! Mislim da bi deca morala da uče i proučavaju stihove Boba Dilana! Poezija tog čoveka je za mene broj 1. Možda i Nas, kao drugi veliki čovek koji piše stihove…

Želim da pričamo o Dejvidu Bouviju, da li možeš neki svoj odnos prema njemu i tvoje sećanje predstaviš u nekoliko reči?

Iskreno, ne znam kakav je život bez Dejvida Bouvija. I za mene je ovo nešto potpuno novo, moram da priznam. On je jedan od najvećih autora pesama, muzičara, umetnika, svih vremena. Ne postoji niko ko je bio bolji od njega. Mnogo umetnika mu se približilo, ali on je bio konstantno tokom cele svoje karijere drugačiji, nadahnut i mislim da ne verujem da je bilo ko tokom celog ovog vremena bio bolji od njega. I ovaj svet je umetničko delo, život kao takav, a on je svoj poslednji studijski album objavio tri dana pre smrti i to tako što nikome nije rekao da je bio bolestan. Mislim da je i to jedno umetničko delo samo po sebi. Video sam ga samo jednom uživo i to je za mene bio jedan od najboljih koncerata koje sam gledao u životu. I značio mi je zaista toliko puno, kao neko ko me je ispirisao, kao neko ko je zaista neverovatno uticao na mene i nemam ništa drugo da kažem o njemu osim najlepših i najboljih stvari. I dalje sam šokiran što više nije tu.

Kako si izabrao mesta na kojima ćeš da sviraš tokom ove turneje? Ima 31. destinacija koju ćeš da obiđeš tokom ove turneje “Veče sa Gregom Dulijem”.

Sviram koncerte već 30 godina i dok sam sve to radio imao sam neka omiljena mesta koja sam posećivao. To je par gradova u Belgiji… London, Rim, Varšava, Tel Aviv… Pogledajte uostalom listu gradova koju sam napravio za ovu turneju, evo i Prag i Dablin, to su mi sve moja omiljena mesta, gde imam prijatelje. Živeo sam u Italiji godinu dana, svirao sam u italijanskom bendu Afterhours nekada davno, pred deset i više godina, pevač tog benda Manuel Anjeli (Manuel Agnelli) biće moj gost na turneji i biće i u Beogradu. Ja sam svirao u njegovom bendu, on svira u Twilight Singers i to je zaista uzbudljivo za mene da mogu da putujem Evropom i da sviramo zajedno. Svirali smo stotine koncerata zajedno, a Manuel je takođe svirao i sa Markom Laneganom. Sve je to povezano i isprepletano…

Znaš da je Mark Lanegan bio u Beogradu i da je održao tri koncerta u Srbiji tokom tri turneje zaredom. Uvek sam zamišljala da muzičari pričaju među sobom o mestima na koja idu, gde sviraju i o samim koncertima i iskustvima sa turneje. Da li si pričao sa Markom o Beogradu?

Jesam! Pričao sam, a imamo i zajedničkog prijatelja koji živi u Los Anđelesu, koji je rođen i živeo je u Beogradu, zove se Dragan Milovanović, i njegov brat Oliver svira u KKN-u. Kada sam upoznao Dragana, upoznao sam i Olivera, i Dragan je jedan od mojih najbližih prijatelja na svetu i on je blizak i sa Markom, i mislim da je on jedan od ključnih razloga zašto je Mark došao sva tri puta u Beograd i zašto sam ja sada na redu. On nas je prosto “naterao” da dođemo da sviramo ovde. I Mark se divno provodio u Srbiji. Ne vraćaš se u grad toliko često u tako kratkom peridou ako se nisi lepo proveo, to je pravila u muzičkoj industriji. I ne radiš ono što ne želiš da radiš i to je najbolja stvar vezana za ovaj posao!

This Post Has 0 Comments

Leave A Reply