Aleks i Halid – priča sa srećnim krajem?

Bekstvo iz opkoljenog grada za vreme maratona pruža neviđene prilike da se sa nekim zaista upoznate i pričate o stvarima za koje inače nikada ne biste imali vremena. Ovoga puta, Aleksa nisam terao da sedi na zadnjem sedištu, kao što sam to učinio kada sam ga sa aerodroma vozio do hotela (možda sam ja lud, ali morao sam to da uradim; sad bar mogu da kažem da je pesma “Back Of A Car” skroz istinita /Sitting in the back of a car music so loud can’t tell a thing, thinking bout what to say and I can’t find the lines/ :)), ali uz malo sreće i dobre volje srpskih “imperijalnih ratnika”, stigosmo do Surčina u rekordnom roku.

Aerodrom je, kao i obično, krcat raznim ljudima, od kojih neki čak i znaju gde idu… Dovoljno vremena za desetak cigareta, kafa, čajeva (za ljubitelje trivije – u pitanju je hibiskus) i ostalog. Ispred nas, u redu za čekiranje, Aleksovu pažnju privukla je “zanimljiva” jakna. Kažem mu da je “jakna” Halid Bešlić. Eto “zanimacije” sledećih sat vremena. Ako mislite da je prepev na engleski hita “Neću, neću dijamante”, bio kraj mojih “muka”, totalno ste “u krivu” . Rešio je da “zaskoči” Halida u avionu za Frankfurt i da se “povežu” preko Tita i Slobe.

Kupio je bedž sa Slobinom slikom i datumom njegove smrti, kao i priveske za ključeve sa Maršalom u unformi. Klasičan američki turista u zemlji “trećeg sveta”. On se samo smeje i kaže: “Jesam”. Pričao sam mu o turbo folku i “oduševljen” je istim. Kažem mu da Halid verovatno zna za “The Letter” i da je više ljudi u SFRJ obradilo tu pesmu. Recitujem mu Preletovu (?) verziju – i presrećan je… Žao mu je što je sjebao solo na koncertu, ali tako mu i treba “kada je pristao da je svira” (jer ga je Dragan “pritiskao”).

Jutros ga je probudio Sting sa razglasa. Organizatori se spremali za početak maratona. “Možeš li da zamisliš gori način da te neko probudi? A spavao sam samo 2 sata zbog džetlega. Istina, to je duplo više nego dan ranije…”

Kažem mu da mi je u jednom “delikatnom” trenutku života njegova pesma “spasila život” (uz “Why Not Your Baby” Genea Clarka). Pita koja je pesma u pitanju i nada se da nije neko sranje. “Night Time”. “Ok. Ta je dobra”, kaže on. Dosta je negativan prema većini svojih poznatih pesama – “It’s all crap”. Međutim, “Music publishing is great thing”. Kaže da od toga praktično živi poslednjih 5-6 godina. I to vrlo dobro u odnosu na to kako je bilo tokom osamdesetih. “I’m In Love With a Girl” su koristili u američkoj reklami za Heineken (koju nikada nije video), a od tih tantijema je lepo živeo skoro tri godine. I ta pesma mu je “užas”.

Već 20 godina živi u Nju Orlinsu. Pre 10 godina “smišljeno” je kupio kuću na brdu, tako da je imao sreće da voda nije skroz uništila sve za vreme Katrine. Sve levo i desno od njega je poplavljeno.

Nije zadovoljan “povratničkim” albumom Big Star “In Space”. Njegove pesme su mu “super”, ostatak je “crap”. “Ti mladi momci misle da sve znaju. Ja znam da ništa ne znam, a mnogo sam stariji od njih. Ali svako to mora sam da otkrije”. Slažemo se da je Ken Stringfellow “lajavi krelac” i “magnet za žene”… U Memfisu završava ovu turneju, koncertom Big Star. Ne veruje da će opet sarađivati na novom albumu. Mnogo mu je naporno, a i misli da je suviše mator… Ne odbacuje mogućnost da se povremeno sastaju da sviraju manje turneje…

PD GIG :: Alec Chilton Trio :: 20.04.2006. DOB/Velika sala

Jedan od najvećih sporednih heroja rock’n’rolla svih vremena svakako je Alex Chilton, nekada pevačko čudo od deteta iz Memphisa, grada Elvisa Presleya, u kome je rock izmišljen. Mada je svetsku slavu prvobitno zadobio kao vokal Box Topsa, jedne od najvećih grupa tzv “belog soula”, kasnije se dokazao kao autorska ličnost velikog formata, ali i ukleti genije čiju je grupu Big Star uspeh nezasluženo mimoilazio dok su postojali, ali je posthumna slava narasla do granica kulta – njihovu sjajnu pesmu “In The City” ovih dana slušamo kao špicu TV serije “Vesele sedamdesete”. Konačno, Alex Chilton ostaje upisan u istoriju i kao ugledni producent koji je potpisao neke od najzanimljivijih snimaka rock revivala, od The Crampsa do Tav Falca. Generacije novih rockera, od REM preko Steve Wynna, Jeff Buckleya, The Replacements, The Bangles, Yo La Tengo, pa do Garbage i Placebo, obrađuju njegove pesme i ističu inspirativni Chiltonov uticaj. Slavljen od novih rock generacija, Alex Chilton se polako vraća na scenu posle preseljenja u New Orleans (gde je nedavno preživeo uragan Katrina) i serijom stilski različitih, ali standardno kvalitetnih albuma konačno uspostavlja stalno prisustvo u muzičkom svetu, sarađujući i sa mlađim muzičarima i sa proverenim veteranima. Uz pomoć članova grupe The Posies (Jon Auer i Ken Stringfellow), ponovo okuplja Big Star za turneju i jedan album uživo, te prošlogodišnji studijski «In Space».

Njegov solo koncert iz Anversa u Belgiji, objavljen 2004, obrazac je nastupa kakvog će videti i beogradska publika – samouverena šetnja kroz originalne pesme iz svih faza uzbudljive karijere, te značajna količina probranih obrada, izvedena sa tradicionalnom osećajnošću jednog od najzanimljivijih autora i pevača u istoriji. Karte u pretprodaji – Dom omladine (800 dinara).

This Post Has 0 Comments

Leave A Reply