Chuck Prophet ili ogledi o (be)smrtnosti

Foto: Reakcija

Chuck Prophet je divan čovek, genijalni muzičar, zanimljiv i duhovit pripovedač. Koncert koji je održao u Domu omladine bio je bez greške, perfektno odsviran, sajnfeldovski duhovit, tehnički savršen (hvala Joci, Đoletu i ekipi na tome) i uživao sam u svakom njegovom sekundu tokom svih 90+ minuta. Izbor pesama koje je Chuck svirao bio je intrigantan, pažljivo doziran, i pored toga što nije svirao moju omiljenu “noviju” pesmu “Woman’s Voice”. Kaže da “to nije to bez benda” i držim ga za reč da će je odsvirati sledeći put.

Imao sam i jak osećaj sete i pomalo straha dok sam slušao Chucka kako peva i svira. Nikada ranije nisam razmišljao o smrtnosti i o tome da li sam sve što sam želeo uradio. U poslednjih nedelju-dve velike zdravstvene probleme i teške operacije na srcu imali su heroji popdepresije Buddy Miller i Peter Case i pod jakim utiskom tih događaja gledao sam koncert i razmišljao…

Malo mi smeta to opšte mesto o “ubogim” muzičarima koji su bili “veliki” pre dvadeset godina, a sada dekintirani sviraju po svetu za neku siću, a u SAD niko nije čuo za njih. To definitivno nije istina. Delimično tu sliku o sebi i muzičari sami podgrevaju, jer ih mrzi da objašnjavaju sveznalicama da to možda nije tako. Više smo krivi mi koji ih volimo i pratimo, jer dolazimo da proverimo da li je naša slika o njima ispravna, a ne kakvi su naši heroji zaista.

.:: CHUCK PROPHET ::. Live in Belgrade 25-02-2009
/Holding On. Sister Lost Soul. Summertime Thing. Would You Love Me?/

Chuck Prophet je nikad bolje. Može da svira kada i s kim želi. Ima dovoljno novca da pristojno živi, a čini mi se da je na korak od ulaska u povlašćeno društvo u kojem se od pre par godina nalazi Joe Henry, a utemeljio ga je T-Bone Burnett: producenti-muzičari-autori koji muzici drugih daju “ono što nedostaje” i za to su basnoslovno plaćeni…

Pričao mi je Chuck o svom druženju s Danom Pennom, Alejandrom Escovedom, Gregom Leiszom, Joshom Ritterom, uticaju Stephanie Finch na njega, o snimanju albuma-posvete “Dreaming Waylon’s Dream” albuma u podrumu i kasnijem telefonskom pozivu Waylonovog sina Shootera (na koji nije smeo da odgovori, ali ostao je zabeležen na sekretarici. Jennings jr je bio zadovoljan), o turneji sa Green On Red po Japanu i susretu sa The Pogues i Joe Strummerom, o tome kako se osećao kada je saznao da su Jeffrey Lee Pierce, Strummer i Lux Interior umrli… sve čega sam se setio da me je ikada zanimalo pitao sam i dobio sam i više odgovora nego što sam se nadao. On se svega seća i o svemu priča s puno strasti i vešto oživljava davno zaboravljene epizode iz života. Bilo je to divno provedeno vreme i hvala mu na svemu, posebno strpljenju. Nova ploča će biti divna, ne sumnjam u to. Holding on…

Uživajte uz Reakcijine slike sa koncerta Chucka Propheta u Beogradu

Chuck Prophet :: Sreda 25. februar 2009 :: DOB/Velika sala

U večitoj šetnji po predelima kroz koje je već prošao Tajanstveni voz Žikice Simića, stigli smo do stanice koju sam sve vreme nekako odlagao za kraj i smatrao da možda nisam još dorastao izazovu.
Sva sreća da život ne konsultuje mene da li sam za nešto (ili nekog) spreman, tako da imam veliku čast da predstavim muzičara kojem se divim i (pomalo) plašim…
Chuck Prophet ili “Billy the Kid” je i bez Green On Red nasleđa neko o kome bi moglo da se priča danima i noćima.
Samo na osnovu njegove dve poslednje studijske ploče, albumu-posveti Waylonu Jenningsu, saradnji sa Danom Pennom i Alejandrom Escovedom mogao bih da kažem da je Chuck Prophet umetnik koji se rađa, ako se zvezde poklope, jednom u deset ili dvadeset godina.

Dragan Ambrozić napisao je zvanični press tekst za gostovanje Chucka Propheta u Beogradu.

*******************
Chuck Prophet spada u istaknute zvezde Americane i zahvaljujući svom jedinstvenom talentu i popularnosti, već godinama se ubraja u vrhunske koncertne atrakcije. Ovaj naočiti gitarista koji je u sebi pre desetak godina otkrio i izuzetnog pevača, razvio je respektabilnu karijeru po završetku “misije” sastava Green On Red, legendarne gubitničke country-rock grupe osamdesetih. Snimivši 1990. za 800 dolara svoj sada već klasični debi album Brother Aldo, Prophet se nenadano predstavio ne samo kao zapažen autor, već je, u godinama koje su usledile, kroz desetak albuma definisao tokove onoga što će se pod imenom Americana dešavati.

Zbog svog neospornog sviračkog i autorskog kredibiliteta uvažavan je i od strane ortodoksnih rokera i od strane muzičara sa roots scene, a Chuck se brzo etablirao i kao izuzetna solo koncertna atrakcija. Na njegovim albumima radili su ili gostovali producenti i snimatelji koji su istovremeno oblikovali snimke Toma Waitsa, Dinosaur Jr, Los Lobos i Giant Sand, a na pozive na saradnju su se uvek odazivali ili je on odlazio kod prijatelja kao što su: Steve Wynn, Dan Stuart, Bob Neuwirth, Alejandro Escovedo, Warren Zevon, Aimee Mann, Lucinda Williams, Jonathan Richman, Jim Dickinson…

.::CHUCK PROPHET u Beogradu :: radijska reklama::.

Chuck Prophet je danas jedan od najboljih izdanaka američke singer-songwriter škole, bar onog njenog dela koji je zainteresovan za tradicionalno nasleđe folka, countryja i autorskog rocknrolla. Kao što sam kaže: “najviše me inspiriše rad gitarista koji umeju da pevaju, kao što su Bob Dylan, Alex Chilton, JJ Cale – i naravno Hendrix”. Istina je da se i zvuk neprolaznih veličina kao što su Keith Richards ili Jimi Hendrix može čuti kad Chuck uzme gitaru u ruke, kao što je jasno da se senka Grama Parsonsa oseća u njegovom glasu – rokerska klasika sa savremenom porukom.

Chuck Prophet u Beograd dolazi u sredu 25. februara. U Velikoj sali Doma omladine održaće solo koncert, a karte su u pretprodaji na biletarnici DOB-a od 26. januara, po ceni od 1000 dinara.

This Post Has 0 Comments

Leave A Reply