::RECENZIJA:: NEKO CASE "FOX CONFESSOR BRINGS THE FLOOD" [2006. v2] REVIEW
[Autor Svetlana Đolović] |
Nekoliko godina unazad, od kada je žanr zvani ’americana’ izašao iz usko ljubiteljskih krugova i postao jedna od dominantnih struja u američkoj alternativnoj rock muzici, ime Neko Case je nezaobilazno za upoznavanje/sagledavanje te živopisne muzičke slike. Ova ’vatrena’ žena, vlasnica raskošnog i jedinstvenog glasa i zavidne instrumentatorske veštine (gitara), gradila je svoj status pažljivo i prefinjeno uglavnom na tlu svoje druge domovine – Kanade. Njeno ime se kod trendovski orijentisanih kritičara dovodi u vezu sa pojavom swamp-noir senzibiliteta u okviru alt countryja. I zaista, njena muzika je jedinstvena kombinacija atmosfere i autorskog umeća.
Duboko ukorenjena u country tradiciju, muzika Neko Case, ipak vešto zaobilazi datosti žanra svojim specifičnim pristupom melodiji, aranžmanima i tekstovima, čineći da country bude samo okvirna odrednica njenog izraza, koji transcendira u nešto što je prijemčivo kao pop, uzbudljivo kao rock i iskreno kao soul. Ovaj, četvrti studijski album, kruna je njene dosadašnje karije.
Njen oduvek specifičan odnos prema sveukupnoj američkoj muzičkoj istoriji, ovde je došao na svoje. Pesme na njemu zvuče kao da su nastale u dahu, bez napora i ustučavanja – tako su odpevane i odsvirane. Svaka ponaosob donosi duh nekog drugog prostora i vremena. Zavodljivi mračni barovi Vankuvera, slobodne i nepregledne plaže Kalifornije, mistične pustinjske nedođije Arizone, crno-bela religiozna posvećenost New Orleansa - sve su to kulise ove intimne predstave jedne zrele i iskusne žene, nežne i snažne, gladne ljubavi.
Saradnici ’Fox Confessora’ su bili Garth Hudson (The Band), Joey Burns i John Covertino (Calexico) i Howe Gelb (Giant Sand) – diskretna, a suštinska pomoć, učinila je da impresivni aranžmani otkriju najbolje od njenih pesama. Prepoznatljiva filmičnost njene muzike nije izostala ni ovog puta, s tim što je atmosfera manje mračna i cinična, ima više radosti, mladalačkog oduševljenja i dovoljno sete i samoironije da podsećaju na iskustvo i prošlost. Priče su neobične, metafore nekad sasvim neuhvatljive, ispovesti dirljive.
Njena harizma i energija su očaravajući – ne ostavlja nijednu drugu mogućnost nego da joj bezuslovno verujete. Kao junakinja filma Johna Cassavetesa, Neko Case je opasna i hrabra, prkosna i samostalna. Ovo je bez sumnje njen najbolji album i izvesno jedno od najuzbudljivijih izdanja godine.
/Korišćenje
teksta u celini ili u delovima nije dozvoljeno bez dozvole autora
teksta/
|
|
|
|
