Kurt
Wagner & Deanna
Varagona [LAMBCHOP] INTERVJU
Emisija "Dole na ugle" autora Žikice
Simića, Radio B92, subota 17.07.2004.
Razgovorali Ivan Lončarević i Dragan Ambrozić |
Retko
se ukaže prilika da istu grupu gledate dva puta u vrlo
kratkom vremenskom roku - od mesec, dva, do godinu dana
razmaka... To je zaista jedinstvena prilika da vidite kako
grupa živi, diše i kako se pesme menjaju tokom vremena.
Imao sam tu čast da dva puta gledam Sonic Youth (u junu 2002.
u Parizu u "Olimpiji" i u julu 2003. na nesrećnom Echo festivalu
u Zemunu) u vreme promocije albuma Murray Street i sada, u nepuna
tri meseca, dva puta Lambchop.
Kada sada razmišljam, nisam siguran, ali mislim da je koncert u Zagrebu bio bolji...
Desilo se nešto i "kliknulo" je između publike i benda u Hrvatskoj,
dok je u "Kolarcu" to "povezivanje" izostalo.
Oni su kao i obično bili standardno fantastični. Vrhunski svirači koji savršeno
vladaju ambijentom i dramaturgijom nastupa...
Jedna pametna žena rekla je da je "koncert u Zagrebu bio čist seks,
dok je koncert u Beogradu bio platonska ljubav." Nisam dovoljno pametan
da dam bolju ocenu i priklanjam se ovom stavu...
IL: Lambchop u
Beogradu... Zašto? Koji je razloga da dođete u ovako egzotičan deo
sveta, s obzirom da Beograd nije ni na jednom od puteva
ka većim gradovima?
Kurt Wagner: Mislim da je ovo
mesto koje smo mi lično želeli da vidimo. Postoje
mesta u kojima nikada nismo bili, mesta o kojima
smo samo slušali, mesta koja bismo voleli da vidimo.
Takođe, mislimo da ovde postoji izvesna potreba
za muzikom, što se ne može osetiti u drugim krajevima
sveta; mi smo u tom smislu pomalo avanturisti…
Ovo je nešto što sam oduvek želeo da radim – oduvek
sam želeo da iznađem način da putujem u mesta u
kojima nisam ranije bio, a bavljenje muzikom mi
svakako to omogućava.
DA: Da li te mesta u kojima ranije
nisi bio inspirišu za stvaranje novih pesama?
Kurt Wagner: Potpuno je prijatno
putovati bez ikakvih drugih planova izuzev da sviramo
našu muziku. Mi nismo ambasadori ičega osim muzike
koju stvaramo, i po meni je to sasvim dovoljno.
IL:
Koliko je Lambchopa došlo u Beograd?
Kurt Wagner: Mnogo.
Deanna Varagona: Čini mi se 9.
Kurt Wagner: Ne, mislim da je više...
9 ili 10, nisam brojao.
Deanna Varagona: Zabrojali smo se...
IL: Gde su sada Mark Nevers i Paul
Burch?
Kurt Wagner: Mark Nevers je sa nama.
Paul Burch je verovatno na sopstvenoj turneji po
Engleskoj. On izdaje sopstvene ploče, koje sam finansira.
Pored toga ima i bebu i restoran i još toga. Možda
je trenutno Lambchop prevelika obaveza za njega...
IL: Pesma "The Man Who
Loved Beer" bila je jedan od prvih koju
je Žikica pustio na radiju ovde u Beogradu, u bivšoj
Jugoslaviji, pre skoro deset godina...
Kurt Wagner: To je sjajna pesma
za proteste. Tekst je napisao neki nepoznati Egipćanin.
Deanna i ja smo dodali nekoliko delova, ali ja sam
autor muzike.
IL: Da li ste čuli David Byrne-ovu
verziju pesme i šta mislite o njoj?
Kurt Wagner: Mislim da je poprilično
dobra, samo što je zabrljao par zadnjih taktova.
IL: David Byrne je držao koncert
u Beogradu pre par nedelja i odsvirao je vašu pesmu.
Kurt Wagner: Po meni je to fenomenalno.
Mislim, to je čovek koga sam slušao pre nego što
sam ja sam stvarao muziku i - vau(!) – sada on svira
moju pesmu! Neverovatno!
IL: Sarađivali ste sa nekim jedinstvenim
muzičarima kao što su Vic Chesnut, FM Cornog, takođe
sarađivali ste i sa Morcheebom. Šta je sledeće?
Kurt Wagner: Videćemo.... Dešavaju
se neke stvari, ali ne bih o tome da pričam sve dok
ne bude sigurno.
DA: Izuzev Davida Byrne-a koja su
druga imena imala uticaja na tebe pre nego što si
počeo da stvaraš muziku?
Kurt Wagner: Bilo ih je zaista mnogo...
DA: ...a sa kojima si se kasnije
sprijateljio?
Kurt Wagner: Fantastična stvar u
vezi sa stvaranjem muzike je da ukoliko imate ista
interesovanja i radite u istoj oblasti, na kraju
ćete upoznati te ljude koji postaju vaši heroji.
Svakako će se desiti, ali - kao što se kaže: "Pazi
šta želiš". To se ne planira, takve stvari se
same dešavaju. Mi ne jurimo ljude sa kojima bi želeli
da sarađujemo. Mi stvaramo poznanstva i prijateljstva
sa tim ljudima i onda se saradnja ostvari.
DA: Neću da pitam ko je bio naveće
razočarenje, ali ko je najbolji lik od svih njih?
Kurt Wagner: Svi su oni dobri, što
se mene tiče. Bilo je jedno ili dva razočarenja,
ali nikada u vezi sa muzikom, uvek je u pitanju bio
nesporazum neke druge vrste.
IL: Prošle godine je u Beogradu
svirao St. Thomas – on je išao na
turneju sa vama pre nekoliko godina. Šta mislite
o njemu?
Kurt Wagner: Thomas je izvanredan
tekstopisac. Takođe je odličan pevač. Pri tom je
i lud tip. Zaista ga volim, ali bojim se da je on
van kontrole u nekim drugim oblastima, ali to nije
moja briga. Ja samo želim da ga vidim srećnog, do
toga mi je najiskrenije stalo.
IL:
Deanna, imao sam sreće da nabavim tvoj prvi solo CD, a
nedavno sam pročitao da si objavila još jedan?
Deanna Varagona: Da, izašao je novi
CD za Deanna Varagona Trio, koji sam snimila u kaubojskom
fazonu u Čikagu. Bilo je zabavno praviti ga. To je
neka vrsta planinske muzike.
IL: Kako nalaziš vremena za sve?
Deanna Varagona: Imam puno energije
i uvek pokušavam da ispunim svaki slobodan trenutak.
IL: Ti si jedina žena u bendu, da
li te se momci plaše?
Deanna Varagonna: Da li me se momci plaše, Kurt?
Kurt Wagner: Ne. Ali, devojke te
se plaše.
Deanna Varagona: Verovatno je tako.
Većina muzičara su još uvek muškarci. Definitivno
je bilo tako dok sam ja odrastala, dok sam svirala
klasičnu muziku. Za mene to nije nešto neobično,
sasvim se dobro osećam po tom pitanju.
IL: Ti jedina sviraš dva instrumenta
na nastupima...
Deanna Varagona: To se menjalo tokom
godina – nekada su drugi ljudi svirali više od jedne
stvari u isto vreme. Mi smo se razvijali kako se
zvuk menjao; takođe, to zavisi od onoga šta možemo
da podnesemo i na kom albumu radimo. Trenutno, pretpostavljam
da sam ja jedina koja svira dva instrumenta, ali
u toku koncerta neki od nas, u neku ruku, sviraju
dve stvari: možda su to semplovi u isto vreme dok
sviraju gitarista ili klavijaturista – možda to nije
toliko očigledno, ili nije velika promena što se
tiče instrumenta.
IL: Kurt, voleo bih da mi razjasniš
tu stvar sa pisanjem pesme dnevno. Šta se dešava
ako napišeš dve? Da li se onda naredni dan odmaraš?
Kurt Wagner: Ukoliko napišem jednu
pesmu i to se dogodi u roku od sat vremena – onda
je vreme da odem da igram golf. Ponekad mi je potreban
čitav dan, može da se protegne i duboko u noć – ali
uvek pokušam da završim nešto za jedan dan. Ponekad
je veoma lako, ponekad je veoma teško. Bilo je dana
kada sam pokušavao da uglavim dve pesme u isti dan,
ali najčešće to nije ispalo dobro.
IL: Kada je po prvi put Žikica emitovao
vašu pesmu, rekao je da bi mogla da bude dobar soundtrack
za neki "Film Noir".
Kurt Wagner: To je zanimljiva karakteristika
naših pesama – neke od pesama na našoj najnovijoj
ploči su nešto kao filmska muzika za jedan stari
film iz 1929. Te pesme imaju filmski kvalitet u sebi,
možda ga i naša muzika u celini ima, ne znam. Možda
taj zvuk asocira ljude na nešto drugo, što je u redu,
a ne samo na pop stvari.
IL: Da li je teško promovisati dva
albuma istovremeno?
Kurt Wagner: Ne baš, ako ih spakuješ
u istu kutiju – onda je lako.
IL:
Na tim pločama postoje divni gudački aranžmani. Šta je
od muzike koju ste slušali poslužilo kao inspiracija za
te aranžmane?
Kurt Wagner: Privatno slušam dosta
klasične muzike koja se pojavila 50'ih, 60'ih pa
čak i ranih 70'ih i gudačke aranžmane iz tog perioda.
Imali smo sreće da u Nešvilu pronađemo čoveka koji
je bio deo tog sveta 60'ih i 70'ih u oblasti soul
muzike i on ima jednu vrstu osećajnosti koja se ne
nalazi kod ljudi koji rade gudačke aranžmane za klasičnu
muziku. Meni se veoma dopadaju njegovi aranžmani.
Zanimljivo je da on zapravo ne svira ni jedan gudački
instrument. On inače radi aranžmane za duvačke instrumente,
ali on uzima ideje i sklapa ih za zvuk gudača. Za
muzičare je to veoma uzbudljivo, jer dobijaju aranžmane
koji su za njih neuobičajeni i u tome uživaju.
IL: Ranije ste često obrađivali
soul standarde Curtisa Mayfielda, Teddyja Pendergrasa,
Fredericka Knighta... Na poslednje 3 ploče nije bilo
soul kavera. Zašto!?
Kurt Wagner: Više ne pevam toliko
visoko, zato što pušim previše cigareta, ali mislim
da elementi i dalje postoje, samo što to nije toliko
očigledno kao što je nekada bilo...
IL: Šta se dešava kada je vreme
da krenete u neki drugi grad i neko nedostaje?
Kurt Wagner: Neko uvek nedostaje.
Deanna Varagona: Trudimo se da se
to ne dešava.
Kurt Wagner: Mi menjamo postavu
benda od koncerta do koncerta, iz godine u godinu.
Neko uvek nedostaje – i to je karakteristično za
Lambchop – veoma smo retko svi zajedno.
IL: Neobična stvar se desila posle
koncerta u Zagrebu – kada si sišao sa bine i u maniru
NBA asova sa sve "gimme 5" pozdravljao
se sa publikom...
Kurt Wagner: Ne znam šta me je obuzelo,
ali u tom trenutku mi se učinilo kao dobra ideja.
Hteo sam da se prošetam kroz publiku i da vidim šta
će se desiti...
DA: Kako birate pesme koje ćete
svirati?
Kurt Wagner: Svako veče je drugačije.
Sve zavisi od toga gde ćemo svirati. Kontekst mesta
u koja idemo, iskustva koja smo imali, od svega toga
zavisi šta ćemo raditi.
Još uvek nisam video, samo sam slušao o mestu u kojem sviramo sutra. Dok ne vidim
mesto ne mogu da kažem ništa određeno.
|
|
|
|
