Priredila Svetlana Lazić
Prošlog meseca umro je najpoznatiji radio DJ na svetu.
Svi oni koji su slušali njegove emisije, pratili njegove
godišnje liste i čekali njegova nova otkrića, rečju -
svi oni čiji su život na bilo koji način dotakli njegova
harizma i entuzijazam, izgubili su velikog heroja. Kroz
40 godina kultnih Pilovih emisija i još čuvenijih »Peel
Sessions« prošli su svi relevantni muzičari sa obe strane
Atlantika, od Pink Floyd do PJ Harvey. Evo šta su o fenomenu
John Peel rekli predstavnici različitih generacija beogradskih
radio disk-džokeja, uz osvrt na njegov uticaj, način
rada, značaj i trag koji je ostavio na čitava pokolenja
slušalaca muzike širom sveta.
»Peel je učinio da duboko verujem da vokacija disk-džokeja
nije samo pratiti određene stvari, biti uvek up-to-date,
nego da je mnogo važnija stvar imati
taj životni pristup koji se ogleda u tome da pokušaš da drugim ljudima približiš
neke stvari koje su im do juče bile potpuno strane i nepoznate i time i njima
samima pomeriš granice onoga što se obično podrazumeva pod usvojenim, saznatim,
i nečim što se generalno u životu teško menja. Ono što je paradoksalno je
to da je Peel pravio svoju karijeru na državnom radiju,
koji je poznat kao radio sazdan na striktnim pravilima
ponašanja i programskoj orijentaciji u kojoj nema mnogo
mesta za eksperimentisanje. Pil
se od samog početka izborio za jednu neverovatnu dozu autonomije na BBC-u koja
je godinama samo uvećavala i bojila novom svetlošću taj njegov oreol i dodavala
mu reputaciju koja je uveliko prevazišla ostrvske granice. Peel je za razliku
od nekih shvatanja koja su ga dugo godina kategorisala kao čoveka koji je radio
prilično ekskluzivnu stvar za malu publiku, u stvari demantovao
sve to, jer je postao u pravom smislu te reči narodni, prihvaćeni DJ. I kad
danas odete na njegov sajt i vidite kako ljudi reaguju na vest o njegovoj smrti,
onda se i ne iznenadite time da su ga zvali na svadbe, kućne proslave, rođendane,
da je on bio član porodice, da je spajao generacije i da je negde između roditelja
i dece Pil bio taj koji je mogao da uspostavi dijalog. Peel se zalagao za
ono što muzika u svojoj biti i jeste - sloboda, neobuzdanost, demokratičnost,
otvorenosti i mogućnost da pokažemo sve kroz tih sedam nota
koje tu stoje.«
(Slobodan Konjović, muzički urednik Studija B i glavni urednik
DJ radija 949, najuticajniji radio prezenter muzike na ovim prostorima, često
nazivan »srpski Džon Pil«)
»Najviše mi se dopadalo što je John Peel povezivao stvari na način na način
na koji ih nikako ne bi trebalo povezivati. Znači, to je redosled mešanja žanrova,
malo regea, malo death metala, malo Warp elektronike, pa onda neke bele indie
gitare, neki zalutali eksperimentalni hip-hop. Prva i jedina poenta takvog
načina rada bila je da se istakne svaka puštena pesma. Dakle, za slušaoca nije
bilo moguće da uplovi u radijsku atmosferu i da prima muziku kao nekakav sedativ,
bilo intelektualni, bilo emotivni, nego bi on praktično svaka tri-četiri minuta
morao da se trgne i da reaguje na novu emitovanu frekvenciju. Mislim da je
vrhunski kvalitet njegove emisije upravo dolazio od toga. OK, izbor je naravno
bio prvoklasan, ali to što čujete nešto što je daleko manje užasno od onoga
što se upravo završilo ili nešto što je kudikamo lepše od onog što vas je malopre
oduševilo, je stvaralo radost kod vas. Za mene je John Peel bio izvor samopouzdanja.«
(Slobodan Vujanović Fridom,
dramaturg, novinar i autor emisija »Slušaj sad ovo« i »Moć veštica« na radiju
B92)
»Najvažnije kod Johna Peela za mene je bio njegov stav, otvorenost za nove
stvari i entuzijazam koji je, kao ljubav prema tim stvarima, prenosio na druge
ljude. Najveći uticaj koji je John Peel imao u ovoj zemlji jeste uticaj na
muzičku redakciju B92, odnosno na neku snagu i ubeđenje da jedna radio stanica
može
da se osnuje sa nekonformističkom muzičkom politikom. Govorim, naravno, o 1989.
godini, da ne bude pogrešnih zaključaka.«
(Gordan Paunović, novinar, DJ, klupski
promoter, svojevremeno jedan od muzičkih urednika radija B92)
»Najvažnije je to što je insistirao na stvarima koje su njemu bitne i bez
obzira kako su to drugi procenjivali – da li je to avangarda, stranputica,
mejnstrim,
njega ta klasifikacija nije zanimala. On je puštao ono što voli - u dva sata
muzike smesti i pesmu iz 1934. i nešto ultra novo što će biti velika stvar
za mesec dana i nešto što nikoga ne zanima, a njemu se sviđa - i mislim da
je to najvažnija stvar.
Mislim da je Peelov najveći uticaj to što je ostao veran sebi i što je time
davao primer drugima da se svaka upornost i svaki smisao koji dajete onome
što radite – isplati. Čovek koji četrdeset godina pušta muziku sa takvom strašću
kao on, pokazao je da je to nešto neverovatno, da je, kao takav, ideja vodilja
i primer da morate da ostanete verni onome što radite čak i ako to ne donosi
pare. On je pokazao da ako u sebi pronađete strast, ne smete da je puštate.»
(Ivan
Lončarević, novinar, koncertni promoter i autor emisije »Pop depresija« na
radiju 949 Studija B)
»Svake godine se pojavi nekoliko bendova koji mogu da se zahvale Johnu
Peelu, možda ne direktno za svoju promociju, već što uopšte takva vrsta rokenrola
i dalje postoji u Engleskoj.
Kada bi ovde trebalo da se izdvoji neki DJ ili prezenter koji je za nas direktno
uradio takav posao koji je John Peel uradio u Engleskoj, to ne postoji, praktično.
Tamo je John Peel sedeo na izvorištu, kopao je po demo snimcima i prezentovao
najinteresantniju muziku. A ovde su disk-džokeji i prezenteri kopali po njegovim
emisijama ili po kritikama drugih kritičara i tako iznalazili materijale za
svoje emisije, što je totalno legitimno i jedini mogući način da se radi tada.
A kada bi trebalo da se traži direktna veza između Johna Peela i nekoga ovde,
to bi trebalo da bude neko ko se bavio demo scenom ovde, dakle, promovisao
domaće grupe. Znam da to zvuči totalno jeretički porediti Zorana Modlija i
Johna Peela, ali praktično, on je najbliži onome što je John Peel radio tamo.”
(Miomir Bilbija, prvi muzički urednik radija B92)
»John Peel je za mene bio andergraund lik – čovek sa gustom crnom bradom
i brkovima, koji se uopšte nije uklapao u imidž bezazlenog radio animatora,
koji
se pojavljivao i pred publikom - znači ne samo pred mikrofonom nego i na estradi.
On je meni kao slušaocu delovao kao jedan zatvoren tip, ali verovatno je zbog
te ekskluzivnosti i svog istraživačkog duha i postao kult.
Peel je bio jedan guru i veliki učitelj onih koji se ne zadovoljavaju samo
time da budu posrednici između onih koji prave muziku i onih koji tu muziku
konzumiraju. On je bio kreativac i zajedno je sa onima koji tu muziku stvaraju
sam stvarao muziku.
Bitno je da čovek ne posustane u svom mentalnom sklopu i da se ne pretvori
u nekog džangrizavog čiču nego da i dalje ostane radoznao. I to je tajna dugih
karijera.«
(Zoran Modli, pilot i legendarni DJ »Dvestadvojke« s početka osamdesetih,
autor kultne emisije »Ventilator« u kojoj je promovisao domaće demo bendove)
»On je stvarno bio jedan vrlo zanimljiv lik. I meni je jako drago da je
neko ko se bavi jednom tako efemernom delatnošću kao što je puštanje rok muzike
na radiju stekao takvu reputaciju u jednoj zemlji sa takvom tradicijom kao
što je Britanija, da je čak i predsednik vlade dao izjavu, i da je na Sky news-u
je to bila prva vest, i da je cela zemlja to shvatila kao veliki gubitak. Šta za mene znači ime Johna Peela? To znači da posao puštanja rok muzike preko
radija nije uzaludan posao.«
(Žikica Simić, psiholog i autor čuvene emisije
»Tajanstveni voz« koja se emituje na radiju 949 Studija B)
Korišćen materijal specijalnog izdanja emisije »pop
depresija«, posvećene Johnu Peelu i premijerno emitovane
1. novembra 2004.
Kompletna plejlista emisije je ovde.
|
