:::. VENTOLIN - PD LIVE SESSION 2008 & "DREAMS AND A WAKE" RECENZIJA ::.
PD LIVE SESSION> VENTOLIN 15. DECEMBAR 22H STUDIO B
U ponedeljak 15. decembra, gost POPDepresije #369 biće beogradska grupa Ventolin. Pored toga što su moji dugogodišnji prijatelji, i što smo pre stotinak godina isto ovo već organizovali dva puta na Radio Politici, postoji i sasvim objektivan povod za njihovo gostovanje (ako je nekome uopšte tako nešto potrebno).
Album "Dreams and A Wake" zaslužuje da ga kupite i slušate često, naročito dok je napolju zima, košava, kiša, sneg, led, žabe, skakavci... Za one koji vole Stevea Wynna, Howea Gelba i njegove Giant Sand, Willard Grant Conspiracy... Ventolin u (ne baš sasvim) akustičnom ambijentu, uživo u POPDepresiji na Studiju B. POP Depression Radio Show #369 date: December 15th, 2008
Ventolin live in session::.
||
download
1. Case Closed
2. Boogeyman
3. Day In
4. Dig It
5. Reminiscence Blues
/Ventolin: Vladimir Marinović, Nemanja Sarić, Uroš Smiljanić, Predrag Potkonjak/
PD REVIEW> VENTOLIN "DREAMS AND A WAKE" ::.
VENTOLIN DREAMS AND A WAKE [AMMONITE, 2009] U jednom trenutku svako ko se bavi muzikom u Srbiji počne da se pita šta će mu to u životu? Jedna ipo televizija na kojoj mogu da se puštaju spotovi, nekoliko radio stanica koje i dalje ne odustaju od "scene", časopis ili dva koji samo što se nisu ugasili, par zaluđenika/skribomana koji svaki novi album proglašavaju generacijskim krikom i nešto više sajtova koji u potrazi za sopstvenim identitetom i mestom u društvu šamaraju besmislenim izjava i akcijama i prijatelje i one druge. Oni bendovi s nešto više sreće, novca, prijatelja i tvrdoglavosti od drugih, nastavljaju da se muzikom bave bez nekih velikih ambicija, uglavnom svirajući za svoju dušu i najuži krug (poznatih) fanova. Hvala im na tome.
Ventolin je divna pojava na srpskoj muzičkoj anti-sceni. Prisutni su već dovoljno dugo da mnogi znaju za njih, a s druge strane zahvaljujući brojnim neučinjenim ustupcima i dalje apsolutno nepoznati za sve ostale. Četvrti studijski album Dreams and A Wake (Ammonite) nešto je najbolje što su gitarista i pevač Vladimir Marinović i prošireni Ventolin napravili u svojoj karijeri. Na prvi pogled uticaji su očigledni i očekivani. Za generaciju odraslu na "Tajanstvenom vozu" Žikice Simića sasvim je normalno da bend inspiraciju traži na ušću razočaranja, strahova i gubitništva Howea Gelba, Stevea Wynna, Neila Younga...
U najuspelijim trenucima šaputavog ispovedanja Ventolin dostižu i neretko prestižu aktuelna izdanja svojih uzora. "Going To Sacramento" postavlja scenu za predivan kolaž melanholije i akustične magije violine, hemonda, slajda, harmonike, mandoline, harmoni vokala... "The Wild Bunch" je prst u oko ljudima koji ne priznaju svoje greške, "Starhill Blues" po atmosferi divno se nastavlja na (originalnu) muziku iz serije Deadwood, dok je "147" nošen violinama, prekrasnom gitarom, klavirom i ženskim pratećim vokalom nešto najbliže "On The Beach" savršenstvu u Ventolin mikrokosmosu. "Case Closed" je priča dostojna CSI: Las Vegas serijala, s ubistvom koje samo što se nije desilo, "C'mon Baby" istražuje iste demone koje već godinama progone Roberta Fishera i njegove Willard Grant Conspiracy i to na podjednako uspešan način, dok je "Reminiscence Blues" verovatno najlepši omaž Green On Red nasleđu u ovoj deceniji.
Produkcija (majstor Duda Bezuha) čini ovaj album još toplijim, življim i neočekivano pozitivnim. Pozitivnim prema životu, muzici, prijateljstvu i ljubavima. Ni korišćenje semplova i bitova na neočekivano hitičnoj i zabavnoj "Boogeyman" (za šta su zaslužni Foto) i neuspeloj "Dig It?" (gostovanje Boom Tschaka) nisu neočekivani. "Boogeyman" bi mogao da bude klasik dostojan "Speeding Motorcycle" Daniela Johnstona, ukoliko mu neko da šansu. Šta čekate?
Kažu da se revolucije sada dešavaju u našim glavama. Tu se stvaraju i novi hitovi i kultni bendovi. Ventolin zaslužuju da postanu hit. Barem u vašoj glavi.
