{"id":105,"date":"2013-04-10T00:19:14","date_gmt":"2013-04-09T22:19:14","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=105"},"modified":"2013-08-08T15:21:21","modified_gmt":"2013-08-08T13:21:21","slug":"chuck-prophet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=105","title":{"rendered":"Chuck Prophet: Muzika je moja bolest"},"content":{"rendered":"

Kada smo se rastajali posle koncerta u Beogradu u februaru 2009. godine<\/a> \u010cak Profet (Chuck Prophet) je rekao: “Slede\u0107i put dolazim sa bendom!”<\/p>\n

\"\"Bilo je potrebno da pro\u0111e vi\u0161e od \u010detiri godine da se sve kockice slo\u017ee i sada imamo priliku da ispunimo obe\u0107anje i sebi i njemu – Chuck Prophet & The Mission Express<\/strong> svira\u0107e dva koncerta u Srbiji, u Novom Sadu i Beogradu<\/a>.<\/p>\n

Sa nepunih 50 godina, \u010cak Profet je pro\u017eiveo nekoliko vratolomnih rokenrol \u017eivota, ali poslednjih desetak godina u njegovom \u017eivotu predstavljaju kreativni i ‘ljudski’ vrhunac. \u010covek kog je rokenrol uzeo pod svoje sa 18 godina, nemalo puta je i\u0161ao ‘do pakla i nazad’, ali se, na na\u0161u sre\u0107u, svaki put vra\u0107ao sna\u017eniji i bolji, iskusniji i mudriji. \u010cak Profet je jedan od onih likova koji, ne samo svojom muzikom, ve\u0107 i besprekornim usmenim predanjem \u010duva rokenrol mit \u017eivim – pri\u010de i anegdote koje taj zna, ne pi\u0161u ni u jednoj knjizi, ni u jednom dokumentarcu…<\/p>\n

Pred koncerte u Quarteru i Domu omladine sa \u010cakom Profetom razgovarala je Svetlana \u0110olovi\u0107.
\n<\/em>
\n<\/strong>POP Depresija \u2022 <\/strong>Ispri\u010daj nam ne\u0161to o mestu po kom je poslednji album dobio ime?
\nChuck Propet \u2022 Temple Beautiful je nekada bila sinagoga u ulici Geri u San Francisku, koja je napu\u0161tena zbog toga \u0161to je slabo odr\u017eavana. Par promotera onda je po\u010delo tamo da zakazuje pank-rok koncerte, jo\u0161 na samom za\u010detku \u017eanra. Tamo sam kao tinejd\u017eer odgledao nekoliko svirki koje su zaista promenile moj \u017eivot. Probudile su u meni umetni\u010dku, kreativnu stranu, \u017eelju da mo\u017eda i sam osnujem bend. Ovaj album posve\u0107en je San Francisku – njegovoj arhitekturi, doga\u0111ajima, ljudima… kroz tu istoriju, Temple Beautiful je mesto gde je za mene sve po\u010delo. <\/strong><\/p>\n

Ti si sigurno jedan od najboljih ‘profesora’ \u0161kole roka. Odakle dolazi tvoja veza sa rokenrol mitologijom?
\nMoje obrazovanje je najve\u0107im delom poteklo iz rokenrola. Sve \u0161to sam nau\u010dio o \u017eivotu, nau\u010dio sam slu\u0161aju\u0107i plo\u010de Lu Rida, ili grupu The Clash koja pri\u010da o D\u017eou Iliju (Joe Ely – koga smo do sada uglavnom si izgovarali D\u017eo Ilaj, pr PD), onda sam otkrio D\u017eoa Ilija, pa sam preko njega nau\u010dio vi\u0161e o teksa\u0161koj muzici, pa sam otkrio Taunsa Van Zanta, onda me to odvelo ka poeziji, filmskim stvaraocima… Jedna stvar je vodila ka drugoj…<\/p>\n

Rokenrol me nau\u010dio da istorija ne mora da bude dosadna. S druge strane – i \u017eivot u San Francisku je prava \u017eivotna lekcija – tu sam puno saznao o politici, snala\u017eenju u okvirima sistema, o ljudskim pravima i seksulanim slobodama, o izra\u017eavanju li\u010dnih i verskih uverenja, o filmskoj i tv industriji, o komi\u010darima, pesnicima… za nekoga ko je ro\u0111en u malom konzervativnom mestu, kao \u0161to sam to ja, San Francisko je veoma uzbudljivo \u017eivotno iskustvo. <\/strong><\/p>\n

\"\"Ka\u017ei nam ne\u0161to o svojoj lepoj i talentovanoj supruzi Stefani Fin\u010d?<\/strong>
\nPre mnogo godina, ubrzo po\u0161to su se raspali Green On Red<\/strong>, jedno ve\u010de smo se provodili u nekom baru, pevali smo pesme, i Stefani Fin\u010d je iz \u010dista mira po\u010dela da peva sa mnom! Bilo je skroz \u010darobno… I to je otprilike to – ona je moj ‘partner u zlo\u010dinu’ od samog po\u010detka, pro\u0161ao sam kroz mnogo bendova, svirao sam sa mnogo muzi\u010dara i to razne vrste muzike – i ona je jedina konstanta u svemu tome.
\nOna je izvrsna kantautorka, pre nekoliko godina snimila je odli\u010dan album ‘Cry Tomorrow<\/strong><\/em>‘. Jedino \u0161to se ona ne kre\u0107e ba\u0161 istim tempom kao ja, ali kad objavi ne\u0161to – to je ba\u0161 posebno. Ona je sa nama na ovoj turneji kao deo benda i svi zajedno se radujemo koncertu kod vas. <\/strong><\/p>\n

\u0160ta te tera da redovno objavljuje\u0161 albume i da nastavlja\u0161 da se bavi\u0161 muzikom?
\nMuzika je moja ‘bolest’, bavi\u0107u se muzikom \u010dak i kad to ne bude vi\u0161e imalo nekog smisla. Ljudi mi nekad govore ‘batali snimanje albuma, treba da izbacuje\u0161 jednu po jednu pesmu – tako se postaje uspe\u0161an’ , ali oni ne kapiraju – ja ne \u017eelim da budem uspe\u0161an! Ja samo \u017eelim da napravim album koji \u0107e da mi promeni \u017eivot, koji \u0107e da da neki smisao svemu, koji \u0107e da bude moje iskupljenje. Svi imaju taj san – da snime album, napi\u0161u roman koji \u0107e dati smisao njihovom \u017eivotu…uspeh nije uvek poenta svega. Mene prosto zanima da se ‘rvem’ sa nekom idejom i to je moja ‘droga’.<\/strong><\/p>\n

Saradnje koje su ti ostale u najlep\u0161em se\u0107anju? \u0160ta te \u010dini tako po\u017eeljnim saradnikom?
\nUvek sam u\u017eivao rade\u0107i sa D\u017eimom Dikinsonom, odmah mi je postao heroj i to je ostao svih ovih godina. Tu su naravno i Alehandro Eskovedo, Keli Vilis… Rade\u0107i sa drugima shvatio sam da ja \u017eivim za zajedni\u010dko iskustvo – zato sam i po\u010deo da se bavim muzikom, nikad nisam zami\u0161ljao da budem sam u tome. Verovatno je to ono sto me \u010dini dobrim ‘saradnikom’.<\/p>\n

Tvoje pesme se sve \u010de\u0161\u0107e \u010duju u serijama i filmovima, kakav je tvoj ose\u0107aj u vezi s tim, ima\u0161 li neke primedbe kad \u010duje\u0161 kako to sve izgleda u paketu?
\n<\/strong>Svi\u0111a mi se, nemam ni\u0161ta protiv toga. I na kraju, da budem skoz iskren, cilj svakog umetnika je pre\u017eivljavanje, a taj izvor prihoda dosta poma\u017ee situaciji.
\nNaravno da bih imao \u0161to\u0161ta da prigovorim, kao i kad neko obradi moju pesmu, pa pomislim kako nije naglasio re\u010di na pravi na\u010din ili nije preneo ose\u0107anje…kona\u010dno, to je sve veliki kompliment za mene, tako da zaboravim sve te ‘primedbe’.<\/strong><\/p>\n

Kako je to provesti najve\u0107i deo \u017eivota u rokenrolu, kako sad gleda\u0161 na svoju mladost?
\nKroz sve \u0161to sam pro\u0161ao, nepromi\u0161ljenosti, gluposti, opasnosti, kroz sve ono \u0161to bih sada sigurno uradio druga\u010dije – muzika je uvek bila tu. Danas je vi\u0161e cenim nego pre.
\nJa sam bio buntovan, nestalan mladi\u0107, imao sam sre\u0107e \u0161to sam mogao da sviram gitaru u Green on Red<\/strong>, to me sklonilo sa ulice, kad se bend rasturio, ponovo sam imao sre\u0107e da je dovoljno ljudi odreagovalo na moj prvi solo album, pa je jo\u0161 vi\u0161e njih (i bolje) odreagovalo na drugi… sve u svemu, za mene, sve se oduvek vrtelo oko toga da pi\u0161em pesme, sviram sa bendom, putujem na razli\u010dita mesta, upoznajem ljude, i, na moju sre\u0107u, sve me to dr\u017ei i danas.<\/strong><\/p>\n

Da li si ti od onih autora koji pi\u0161u samo o onome \u0161to su do\u017eiveli ili mo\u017ee\u0161 da pusti\u0161 ma\u0161ti na volju?
\nMislim da imam prili\u010dno dobru antenu, i uvek, ali uvek, pratim \u0161ta se de\u0161ava oko mene. Nije na odmet pro\u017eiveti neke stvari do odre\u0111ene mere da bi mogao uverljivo da pi\u0161e\u0161 o njima, ali ima raznih vrsta pri\u010da…ne znam ni sam…<\/p>\n

U kakvom ti je se\u0107anju ostao Beograd?
\n<\/strong>Se\u0107am se svega! Bilo je to posebno iskustvo! svi su bili jako ljubazni, hrana fantasti\u010dna, a publika je bila ne\u0161to posebno. Jako smo sre\u0107ni \u0161to ponovo dolazimo, cenimo va\u0161 trud i podr\u0161ku. Uvek je lepo do\u0107i negde gde mo\u017ee\u0161 da nau\u010di\u0161 ne\u0161to.
\nPosle svih putovanja kroz Ameriku, Meksiko, zapadnu i isto\u010dnu Evropu, moram da ka\u017eem da je publika u Beogradu vrlo pametna, posve\u0107ena i slu\u0161ala\u010dki iskusna. Vi ljudi poznajete dobru muziku! Mnogo ‘komercijalnija’ mesta poput Nema\u010dke postala su \u017ertve popularne ili klupske kulture. Kod vas sam video tradiciju u slu\u0161anju dobre muzike, za razliku od tamo\u0161nje trendi publike koja je ‘izrasla’ iz komercijalnih i modernih radio stanica. <\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>
Autorka postera je Tamara Pe\u0161i\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Prati\u0161 globalna de\u0161avanja, dru\u0161tvena, politi\u010dka, kako ti izgleda kriza u Evropi?
\n<\/strong>U pra\u0107enju de\u0161avanja naro\u010dito me zanima deo sa kriminalom…ne mogu a da ne romantizujem pri\u010de poput Pink Pantera…i negde potajno verujem da svi oni zapravo \u017eele da ‘poka\u017eu srdnji prst’ Zapadu. I na neki na\u010din se identifikujem sa tim zemljama. Nemam neko ozbiljno mi\u0161ljenje o svim tim temama, ali kad prolazim kroz zemlje isto\u010dne Evrope koje su u Evropskoj uniji, ne ose\u0107am se uvek sjajno \u0161to dolazim sa Zapada. Zanimljivo mi je to \u0161to puno zemalja i dalje \u017eeli da bude deo Evropske unije, a mo\u017eda je bolje za njih da sve ostane kako jeste.<\/p>\n

Kako je \u017eiveti u skupoj i lepoj Kaliforniji?
\n<\/strong>Mi smo pustili korenje u Kaliforniji, s obzirom da smo i Stefi i ja ro\u0111eni tamo, na\u0161e porodice su poreklom odatle… ali i pored svega, te\u0161ko je opstati. Kad sam se ja doselio u San Francisko, ranih osamdesetih, grad je imao najmanji procenat iznajmljenih nekretnina svih vremena. U to vreme svi su napu\u0161tali gradove i selili se u predgra\u0111a. Sada se svi polako vra\u0107aju u gradove i postalo je dosta te\u0161ko pre\u017eiveti, skupo\u0107u, hirove globalne ekonomije – ni sam ne znam kako opstajemo, naro\u010dito \u0161to je postalo mnogo gore kad se radi o zdravstvu, obrazovanju, prevozu, socijalnoj pomo\u0107i…a i ljudi vi\u0161e ne brinu jedni o drugima.<\/p>\n

Kako je Springstin uticao na tebe i koji ti je njegov album najomiljeniji?
\n<\/strong>Springstin je tako\u0111e bio veliki u\u010ditelj – on je u svojim pesmama citirao ljude poput reditelja D\u017eona Forda, pri\u010dao je o Vudiju Gatriju, Roju Orbisonu, Dvejnu Ediju…. Springstin je jednostavno pokazao \u0161ta sve mo\u017ee\u0161 da uradi\u0161 jednom pesmom. Ja se i danas vra\u0107am onom mr\u0161avom, romanti\u010dnom mladi\u0107u u njemu, iako ne mo\u017eemo ostati adolescenti zauvek. “Darkness On The Edge Of Town<\/strong><\/em>” mi je omiljeni album, ne samo \u0161to je dobar muzi\u010dki, ve\u0107 je i izuzetno uzbudljiv. Mislim da on i danas pravi dobru muziku, ali nije vi\u0161e na taj na\u010din uzbudljiva.<\/p>\n

Ko je za tebe pravi rokenrol heroj? <\/strong>
\nLu Rid je autor koji za mene simbolizuje rokenrol. On je osoba koja uvek pru\u017ea izazov slu\u0161aocu i u isto vreme i sam odgovara na razne izazove. U njegovim pesmama ‘\u017eive’ ljudi koje ne nalazite \u010desto oko sebe. Ne\u0161to u vezi s njim za mene predstavlja samu su\u0161tinu rokenrola. A usput, mislim da je on najpametniji glupan na svetu.<\/strong><\/p>\n

Kod ku\u0107e \u010desto slu\u0161a\u0161 radio, naro\u010dito stanicu “Crush” iz Santa Roze, kakvo je mesto radija u dana\u0161nje vreme?
\nInternet je u\u010dinio da muzika bude dostupno svima u negrani\u010denim koli\u010dinama, tako da su mnogi odustali od slu\u0161anja radija. A i radio programi su u jednom trenutnu stvarno postali lo\u0161i. Tako da je svako krenuo sam sebi da bira muziku na kompjuteru. Meni nedostaju ljudi kao \u0161to je bio D\u017eon Pil, on je bio pravi kustos “muzeja rokenrola”. On bi nekad pustio grupe poput The Fall, muziku koju je mnogima bila iritantna ili naporna za slu\u0161anje, ali s druge strane, ostane\u0161 da slu\u0161a\u0161 – jer je to D\u017eon Pil. Mo\u017eda ti se ne svi\u0111a, ali zbog njega \u0107e\u0161 odslu\u0161ati. Takve li\u010dnosti danas nedostaju na\u0161oj kulturi – ljudi koji imaju \u0161ta da ka\u017eu, koji imaju ose\u0107aj i koji biraju i preporu\u010duju, lideri… Takav radio nestaje ili ga ve\u0107 nema, i to je prava \u0161teta.
\n
\nKoja je tvoja omiljena pesma za dobro raspolo\u017eenje?
\n<\/strong>To su za mene one velike rokenrol himne, kao ‘Sweet Jane<\/strong><\/em>‘…ima ih puno…one su u isto vreme i ozbiljne i naivne, pune nade…one imaju sve. Te\u0161ko je izabrati samo jednu.
\n
\nOtkud fascinacija grupom The Clash?<\/strong>
\nKad su The Clash snimili London Calling<\/strong><\/em> na njoj je bilo rokabilija, ska muzike, d\u017eeza, folka, panka, glem-roka. Za mene je to bio album koji je pokazao \u0161ta je sve mogu\u0107e i potpuno me pomerio. Pre toga, pank’rok je bio prili\u010dno uskogrud. Kada slu\u0161ate prvi The Clash album i prvi Sex Pistols album, pank nije imao neku \u0161irinu. London Calling<\/strong><\/em> mi je pro\u0161irio vidike – to je prva world music plo\u010da u rokenrolu.
\n
\nKa\u017ei nam 3 stvari koje svako treba da uradi pre nego \u0161to umre?<\/strong><\/p>\n

Treba pogledati film Vima Vendersa ‘Ameri\u010dki prijatelj<\/strong><\/em>‘.
\nTreba u mraku odslu\u0161ati ‘Blonde on Blonde<\/strong><\/em>‘ Boba Dilana
\nTreba pro\u010ditati ‘Mo\u0107 i slavu<\/strong><\/em>‘ Grejema Grina
\n
\nKo bolje peva u mraku – Tauns Van Zant ili Gaj Klark?
\n<\/strong>Ne znam, ali ja mnogo vi\u0161e slu\u0161am Taunsa Van Zanta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada smo se rastajali posle koncerta u Beogradu u februaru 2009. godine \u010cak Profet (Chuck<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":109,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-105","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/105","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=105"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/105\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2104,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/105\/revisions\/2104"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/109"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=105"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=105"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=105"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}