![\"#\"](\"http:\/\/www.popdepression.com\/__old\/pop\/mctell2.jpg\")
Ovo je pri\u010da koju su meni ispri\u010dali pre par meseci i \u017eelim da je sada znate i vi. Koliko je istinita \u2013 prosudite sami. Ako su mene lagali, onda i ja la\u017eem vas. Mada, neke stvari nije dobro proveravati. Ja sam pri\u010du uzeo “zdravo za gotovo”…<\/p>\n
Pri\u010da po\u010dinje 1898. ili 1901. ili ako ho\u0107ete 1959. ili \u010dak 1983. godine. Zavisi \u0161ta smatrate “po\u010detkom”. Mo\u017eda je najbolje po\u0107i hronolo\u0161ki. 1898. (ili po drugim izvorima 1901.) u Tomsonu u D\u017eord\u017eiji ro\u0111en je Vilijam Samjuel Mektir (William Samuel McTear<\/strong>\u00a0ili McTier) kasnije poznatiji pod imenom\u00a0Blajnd Vili Mektel<\/strong>\u00a0(Blind Willie McTell). Za “promenu prezimena” legenda ka\u017ee da je “zaslu\u017ean” u\u010ditelj u \u0161koli za slepe, koji nikako nije mogao da savlada Vilijev ju\u017enja\u010dki akcenat, tako da ga je pogre\u0161no \u010duo i “prekrstio” u Mektel (McTell). Iako se smatra da nije ro\u0111en slep, prakti\u010dno celog \u017eivota Vili je bio u mraku, iako je ponekad mogao da nasluti svetle obrise na jednom oku. Rano je savladao Brajevu azbuku koja mu je pomogla i u svakodnevnom \u017eivotu ali i komponovanju muzike, a jo\u0161 ranije majka ga je nau\u010dila da svira gitaru. Rano je postao i uli\u010dni svira\u010d, a po\u010deo je da snima 1927. za Victor Records iz Atlante.<\/p>\n U periodu pre Drugog Svetskog rata Vili je non-stop snimao, svirao je na 12-\u017ei\u010dnoj gitari na karakteristi\u010dan i neponovljiv na\u010din, a pesme je objavljivao pod razli\u010ditim pseudonimima (Blind Sammie, Georgia Bill, Red Hot Willie Glaze, Blind Willie, Pig’n’ Whistle Red…) i za razne izdava\u010dke ku\u0107e, poku\u0161avaju\u0107i da nekako pribli\u017ei dva tada dominantna stila: “sirovi bluz” Delte Misisipija i mnogo “ispeglaniji” zvuk Isto\u010dne obale.<\/p>\n D\u017eon Lomaks<\/strong>\u00a0(John Lomax) je 1940. godine uspeo da za “Kongresnu biblioteku” napravi snimke sa Vilijem koji na najbolji na\u010din pokazuju koliko je bio uspe\u0161an u tom “pribli\u017eavanju” Delte i Istoka. Posle rata, kratko je snimao za Atlantic\u00a0Ahmeta Ertegana<\/strong>\u00a0(Ahmet Ertegun), ali svet je nekako izgubio interesovanje za (njegovu) muziku. Vratio se u D\u017eord\u017eiju, gde je nastavio da nastupa (uglavnom na ulici – Decatur Street, je bila popularno mesto u Atlanti u to vreme za bluzere), ali ve\u0107 jako naru\u0161enog zdravlja. Poslednje snimke napravio je 1956. za vlasnika jedne prodavnice plo\u010da, koji su kasnije izdati za Prestige\/Bluesville etiketu. Posle toga isklju\u010divo je svirao religioznu muziku. Od 1957. do smrti bio je propovednik “Mt. Zion Baptist” crkve.<\/p>\n Iako u istorijskim podacima ne postoje zapisi o “susretu”\u00a0Boba Dilana<\/strong>\u00a0i\u00a0Blajnd Vilija Mektela<\/strong>, “moji izvori” ka\u017eu da se on ipak dogodio. 1956. Dilan je imao 15 godina i nekim porodi\u010dnim “poslom” stigao je u Atlantu. Bazao je ulicama i u jednom trenutku dok je prolazio pored kluba\u00a0“Blue Lantern”<\/strong>, \u010duo je kako neko svira. Iza kluba, “za bak\u0161i\u0161” je svirao stariji slepi \u010dovek crne boje ko\u017ee, a retki prolaznici ubacivali su mu kovanice u \u0161e\u0161ir na zemlji. Neke od pesama koje je tada \u010duo bile su\u00a0\u201cDelia\u201d<\/strong>,\u00a0\u201cBroke Down Engine\u201d<\/strong>i\u00a0“Statesboro Blues”<\/strong>\u00a0(prve dve kasnije je objavio na albumu\u00a0“World Gone Wrong”<\/strong>\u00a01993. godine). U istom trenutku, Ed Roudz (Ed Rhodes), vlasnik neugledne podavnice plo\u010da u Atlanti, pu\u0161tao je snimke Ledbelija\u00a0<\/strong>(Leadbelly) stranom studentu (“FES”), koji je posle prve pesme rekao da\u00a0“dole niz ulicu svira i peva \u010dovek, koji mnogo podse\u0107a na Ledbelija.”<\/em>\u00a0Roudzu je trebalo nekoliko nedelja da ubedi Vilija da snime se\u0161n. Na kraju, kada je popustio, Vili je napravio pravu retrospektivu svoje karijere, a izme\u0111u pesama pri\u010dao je anegdote o njihovom nastanku i svom \u017eivotu. Trake su ostale skrivene na Roudzovom tavanu nekoliko godina. Ponovo ih je “otkrio” u kanti za \u0111ubre kada je \u010distio tavan. Samo jedna traka je “pre\u017eivela”, a kasnije je izdata kao\u00a0“Blind Willie McTell’s Last Session”<\/strong>.<\/p>\n Dilan je\u00a0“Last Session”<\/strong>\u00a0kupio \u010dim se album pojavio, godinu dana posle Vilijeve smrti. Pesmu\u00a0“Delia”<\/strong>\u00a0po\u010deo je i sam ubrzo da izvodi u\u017eivo. “Duh” Vilija Mektela pohodio ga je \u010desto. U pesmi\u00a0“Highway 61 Revisited”<\/strong>\u00a0postoji stih\u00a0“Georgia Sam, he had a bloody nose”<\/em>\u00a0– Georgia Sam bio je jedan od mnogih pseudonima Vilija Mektela.<\/p>\n Dilan za klavirom, u pratnji\u00a0Marka Noflera<\/strong>\u00a0(Mark Knopfler) na gitari… Preko melodije folk standarda\u00a0“St. James Infirmary Blues”<\/strong>\u00a0(Vili je istu koristio za svoju numeru\u00a0“Dying Crapshooter’s Blues”\u00a0<\/strong>zabele\u017eenu na Lomaksovim snimcima, ali tada joj je dodao i\u00a0“Streets Of Laredo”<\/strong>), Dilan je napisao posvetu Viliju, svoj \u017eivotni kredo,\u00a0“kremansko proro\u010danstvo”<\/em>\u00a0(“This land is condemned All the way from New Orleans To Jerusalem”<\/em>), “opro\u0161taj” od religije, kratku “ameri\u010dku istoriju u nekoliko slika” i jednu od najmo\u0107nijih pesama u svojoj karijeri. Iako je pesmu “napisao” 1983. godine, Dilan je zvani\u010dno nije objavio do 1991. i pojave prvog toma\u00a0Bootleg Seriesa (1-3)<\/strong>.<\/p>\n 22. marta 1984. Dilan je sa bendom\u00a0The Plugz<\/strong>\u00a0(“prvom Latino punk grupom”<\/em>) gostovao u emisiji\u00a0“The Late Show”<\/strong>\u00a0kod Dejvida Letermana<\/strong>\u00a0(David Letterman) na NBC-u. U poslednjem trenutku odlu\u010dio je da u set ne uvrsti pesmu\u00a0“Blind Willie McTell”<\/strong>. “Hrabrost” da pesmu izvede u\u017eivo nije skupio slede\u0107ih 13 godina. Dilan i The Plugz u\u017eivo na NBC-u izveli su\u00a0“Don’t Start Me Talkin”<\/strong>\u00a0(or. Sonny Boy Williamson),\u00a0“Jokerman”<\/strong>\u00a0i\u00a0“Licence to Kill”<\/strong>.<\/p>\n http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=_cdfKXmS82Y<\/p>\n U 21. veku pesma\u00a0“Blind Willie McTell”<\/strong>\u00a0sastavni je deo Dilanovog koncertnog repertoara. Legenda ka\u017ee da na svakom koncertu mala (ali odabrana) grupa fanatika, \u010deka samo tu pesmu. I na stih\u00a0“I traveled through East Texas, Where many martyrs fell”<\/em>\u00a0po\u010dinje da se moli u religioznom transu…<\/p>\n APPENDIX I<\/strong> Seen the arrow on the doorpost I heard the hoot owl singing See them big plantations burning There’s a woman by the river God is in heaven![\"#\"](\"http:\/\/www.popdepression.com\/__old\/pop\/katewillie.jpg\")
Vili je 1934. godine o\u017eenio\u00a0Rut Kejt Vilijams\u00a0<\/strong>(Ruth Kate Williams), a zajedno su ostali dok ih “smrt nije razdvojila”. Zahvaljuju\u0107i njoj i intervjuu koji je dala 1977. godine mnoge nepoznate \u010dinjenice iz Vilijevog \u017eivota isplivale su na povr\u0161inu. Vili je konstanto putovao, a Kejt je ostajala kod ku\u0107e i poku\u0161avala da zaradi za \u017eivot kao medicinska sestra, iako je i sama bila talentovana peva\u010dica (sa\u010duvano je i par zajedni\u010dkih snimaka, posebno je zanimljiva pesma “Ain`t it grand to be a Christian”). Jednom, kada ga je pitala za\u0161to toliko odsustvuje, rekao joj je:“Bejbi, ro\u0111en sam kao lutalica. I luta\u0107u dok ne umrem, ali omogu\u0107i\u0107u tebi lep \u017eivot kada ostane\u0161 sama.”\u00a0<\/em><\/p>\n![\"#\"](\"http:\/\/www.popdepression.com\/__old\/pop\/mctell1.jpg\")
Kejt Mektel je za poslednje Vilijeve dane rekla:\u00a0“Znao je da mu se kraj bli\u017ei. Rekao mi je da ose\u0107a da dolazi njegov \u010das, i da je do\u0161ao do kraja puta, i da se sada vra\u0107a Bogu.”<\/em>\u00a01959. godine Vili je umro od posledica \u0161loga. Njegova \u017eelja da ga sahrane sa gitarom nije mu usli\u0161ena…<\/p>\n![\"#\"](\"http:\/\/www.popdepression.com\/__old\/pop\/dylanbootlegseries.jpg\")
1983. godine, dve godine po\u0161to je\u00a0Blajnd Vili Mektel<\/strong>\u00a0uveden u\u00a0“Blues Foundation’s Hall of Fame”<\/strong>, Dilan je odlu\u010dio da je do\u0161ao trenutak\u00a0“definitivnog suo\u010davanja”<\/em>. Trenutak je bio pravi: posle hri\u0161\u0107ansko-fundamentalisti\u010dke faze i trilogije koja je “zvu\u010dno pratila” taj njegov \u017eivotni period, Dilan je opet “postao skeptik,” a pravi naslov za album koji simbolizuje novi po\u010detak bio je\u00a0“Infidels”<\/strong>.<\/p>\n
\n“Blind Willie McTell”, Bob Dylan
\n(Copyright \u00a9 1983 Special Rider Music)<\/p>\n
\nSaying, “This land is condemned
\nAll the way from New Orleans To Jerusalem.”
\nI traveled through East Texas
\nWhere many martyrs fell
\nAnd I know no one can sing the blues
\nLike Blind Willie McTell Well,<\/p>\n
\nAs they were taking down the tents
\nThe stars above the barren trees
\nWere his only audience
\nThem charcoal gypsy maidens
\nCan strut their feathers well
\nBut nobody can sing the blues
\nLike Blind Willie McTell<\/p>\n
\nHear the cracking of the whips
\nSmell that sweet magnolia blooming
\n(And) see the ghosts of slavery ships
\nI can hear them tribes a-moaning
\n(I can) hear the undertaker’s bell
\n(Yeah), nobody can sing the blues
\nLike Blind Willie McTell<\/p>\n
\nWith some fine young handsome man
\nHe’s dressed up like a squire
\nBootlegged whiskey in his hand
\nThere’s a chain gang on the highway
\nI can hear them rebels yell
\nAnd I know no one can sing the blues
\nLike Blind Willie McTell Well,<\/p>\n
\nAnd we all want what’s his
\nBut power and greed and corruptible seed
\nSeem to be all that there is
\nI’m gazing out the window
\nOf the St. James Hotel
\nAnd I know no one can sing the blues
\nLike Blind Willie McTell<\/p>\n