{"id":1164,"date":"2005-12-20T20:58:37","date_gmt":"2005-12-20T19:58:37","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=1164"},"modified":"2013-08-21T13:54:51","modified_gmt":"2013-08-21T11:54:51","slug":"2005-godina-iz-popdepresivnog-ugla","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=1164","title":{"rendered":"2005. godina iz popdepresivnog ugla"},"content":{"rendered":"

\"\"2005. godina – pesnici i re\u010di:\u00a0“I am a writer, writer of fictions…”<\/em><\/p>\n

2005. godina, ako ni po \u010demu drugom, osta\u0107e upam\u0107ena kao godina u kojoj su \u201csinger-songwriteri\u201d postali, bar za trenutak, podjednako bitni kao da su u pitanju nova kultna disko-pank grupa iz NYC-a, jo\u0161 noviji “frik-folk” sledbenici\u00a0Devendre Banharta<\/strong>\u00a0ili tribjut bend\u00a0Franzu Ferdinandu<\/strong>\u00a0iz Oklahome.<\/p>\n

Da li uop\u0161te neko danas slu\u0161a re\u010di pesama? Pretpostavljam da je broj onih kojima muzika popunjava vreme na putu do posla\/\u0161kole\/ku\u0107e veliki i da se u tim uslovima te\u0161ko i koncentri\u0161e na zna\u010denja stihova…<\/p>\n

Da li \u0107e u godinama koje dolaze, broj tih “konzumenata” muzike biti jo\u0161 ve\u0107i – ne znam, ali \u0161ta se de\u0161ava sa nama \u2013 koji muziku slu\u0161amo jer nam je neophodna? Da li imamo vremena za nove pesnike? Da li smo se promenili ili, da li se na\u010din na koji u\u017eivamo u muzici promenio?<\/p>\n

\"#\"\u0160ta uop\u0161te ostaje posle odluke\u00a0Jeffa Tweedyja<\/strong>\u00a0da (na kratko?) \u201codustane\u201d od uloge korifeja koji spaja tradiciju i “aktuelni trenutak,” u “korist\u201d isterivanja li\u010dnih demona i dekonstrukcije pop pesme? Ako se izuzme lik i delo\u00a0Conora Obersta<\/strong>, koji sam za sebe predstavlja \u201c\u017eanr\u201d, mnogo toga zanimljivog i druga\u010dijeg… Za ovu pri\u010du, u centru pa\u017enje su\u00a0Colin Meloy<\/strong>,\u00a0Josh Rouse<\/strong>,\u00a0Eef Barzelay<\/strong>\u00a0i\u00a0Will Sheff<\/strong>.<\/p>\n

Krajem marta 2005. u prodavnicama u SAD pojavio se tre\u0107i studijski album sastava\u00a0The Decemberists<\/strong>, \u201cPicaresque\u201d [Kill Rock Star]. Manje-vi\u0161e standardne, pomalo komplikovane metafore, slatke epizode iz \u201cobi\u010dnog \u017eivota\u201d uz hermeti\u010dnost tekstova i vokal\u00a0Colina Meloya<\/strong>\u00a0(na koji se dodatno treba navi\u0107i), ovoga puta samo su deo \u201cpaketa\u201d. Prekrasno produciran, stilski izuzetno raznovrstan, hiti\u010dan i depresivan, mo\u0107an i bolan, Meloy je napravio dva koraka napred u svojoj karijeri, a da nije bio primoran da napravi ni jedan kompromis kojim bi ugrozio autenti\u010dnost.<\/p>\n

\"#\"Kaleidoskop se smenjuje neverovatnom brzinom: od uvodne uznemiruju\u0107e numere \u201cInfanta\u201d (koja neodoljivo po atmosferi podse\u0107a na\u00a0\u201cContinental Drift\u201d<\/em>Stonsa, ali uz\u00a0\u201cpadavi\u010darski tvist\u201d<\/em>), preko pop-vinjeta (\u201cWe Both Go Down Together\u201d<\/em>\u00a0i\u00a0\u201cThe Sporting Life\u201d<\/em>), ili \u00a0epova o \u017eivotu i postojanju (\u201cThe Bagman\u2019s Bandit\u201d<\/em>,\u00a0\u201cOn The Bus Mall\u201d<\/em>\u00a0i\u00a0\u201cThe Mariner\u2019s Revenge Song\u201d<\/em>), do centralne\u00a0\u201cThe Engine Driver\u201d<\/em>\u00a0koja daje smisao pesniku i pesni\u0161tvu (“And I am a writer, writer of fictions, I am the heart that you call home. And I’ve written pages upon pages trying to rid you from my bones…”<\/em>) i uz koju oni slabiji uvek pokleknu (“If you don’t love me, let me go”)<\/em>.<\/p>\n

Na “brzom premotavanju”<\/em>\u00a0pojavljuju se mu\u0161ke prostitutke, princeze, \u0161pijuni, samoubice, duhovi, politi\u010dari, kanibali, povre\u0111ene fudbalske zvezde… Li\u010di na Srbiju, zar ne?<\/p>\n

Za\u00a0Josha Rousea<\/strong>\u00a0put do \u201czrelosti\u201d vodio je od Nebraske, preko Lambchop i \u201cLove Vibration\u201d slave (koja ga je uvela u plejliste GAP-ovih prodavnicama \u0161irom Evrope) i \u017eivota u Ne\u0161vilu, do sada\u0161njeg odredi\u0161ta – \u0160panije. Mo\u017eda nije najkra\u0107i put, ali sigurno je vredeo svake usputne kafe, sendvi\u010da, tortilje ili \u201cBada\u201d…<\/p>\n

\"#\"U odnosu na album \u201c1972\u201d, aktuelno (peto) studijsko izdanje \u201cNashville\u201d [Rykodisc] sigurno nije korak napred, ali nije ni povratak u pro\u0161lost. Ovo je album pesnika koji je na svom kreativnom vrhuncu i koji je svestan svojih \u201cmo\u0107i\u201d. Tokom godina Rouse je uspeo da prona\u0111e taj\u00a0\u201cvanvremenski vajb\u201d<\/em>\u00a0muzike koju stvara, a od uvodne\u00a0\u201cIt’s The Nighttime\u201d<\/em>\u00a0do zavr\u0161ne\u00a0\u201cLife\u201d<\/em>\u00a0uspeva da mnoge komplikovane situacije razre\u0161i na najjednostavniji na\u010din.<\/p>\n

Ono po \u010demu se \u201cNashville\u201d razlikuje od prethodnog albuma je intimnost, koja \u0107e (verovatno) da \u201cproradi\u201d na drugo ili tre\u0107e slu\u0161anje, ali koja na kraju razoru\u017eava i nadahnjuje. Slu\u0161ati\u00a0\u201cStreetlights\u201d<\/em>,\u00a0\u201cSad Eyes\u201d<\/em>\u00a0ili\u00a0\u201cMy Love has Gone\u201d<\/em>, a misliti o gu\u017evi u gradskom prevozu ili problemima na poslu, siguran je znak da ste\u00a0\u201cumrli\u201d<\/em>.<\/p>\n

\"#\"Kao i u slu\u010daju\u00a0the Decemberists<\/strong>\u00a0i\u00a0Clem Snide<\/strong>\u00a0muzi\u010dka kritika\u00a0\u201cotpisivala\u201d<\/em>\u00a0je zbog manirizma, hermeti\u010dnosti i cinizma koji je mnogima nepodno\u0161ljiv.\u00a0Eef Barzelay<\/strong>, tekstopisac i peva\u010d, fizi\u010dki pomalo podse\u0107a na\u00a0Buddyja Hollyja<\/strong>, a tvrdoglavost je doveo do krajnjih granica i na kraju je napravio verovatno najbolju plo\u010du u karijeri.<\/p>\n

Na dosada\u0161njih pet studijskih albuma Eef se uglavnom bavio pitanjima ljubavi (neki put i odgovorima) i nedostatku iste. \u201cThe Ghost Of Fashion\u201d [2001. spinART\/Rough Trade] bio je o nesre\u0107noj ljubavi, \u201cSoft Spot\u201d [2003. spinART] o sre\u0107i i radosti koja iz ljubavi i ro\u0111enja deteta proisti\u010de, a \u201cEnd Of Love\u201d [Fargo\/spinART] predstavlja sintezu obe i poku\u0161ava da defini\u0161e odnos prema smrti. Uz furioznu naslovnu temu i hiti\u010dnu\u00a0\u201cFill Me with Your Light\u201d<\/em>, dominantne su brutalno ogoljena\u00a0“Made for TV Movie”<\/em>(inspirisana \u017eivotom zvezde sitkoma “I Love Lucy” Lucille Ball), intimna\u00a0\u201cTiny European Cars\u201d<\/em>, genijalna\u201cThe Sound of German Hip-Hop\u201d<\/em>\u00a0i filosofska\u00a0\u201cJews for Jesus Blues\u201d<\/em>. Ova poslednja, \u010dini se, na pravi na\u010din prikazuje transformaciju koja se dogodila bendu: klasi\u010dan\u00a0\u201cklemsnajdovski\u201d<\/em>\u00a0humor u kombinaciji sa muzi\u010darskom virtuozno\u0161\u0107u i balansiranjem na ivici\u00a0\u201cpatosa\u201d<\/em>.<\/p>\n

Stih\u00a0\u201cNow that I\u2019m saved, I wish I was damned\u201d<\/em>\u00a0mo\u017eda najbolje\u00a0\u201cslika\u201d<\/em>\u00a0stanje svesti autora.<\/p>\n

\"#\"Will Sheff<\/strong>\u00a0fizi\u010dki izgleda kao Harry Potter. U\u017eivo se transformi\u0161e u lidera rok benda, histeri\u010dnog i totalno pomahnitalog. Na \u010detvrtoj studijskoj plo\u010di “ansambla”\u00a0Okkervil River<\/strong>\u00a0[“Black Sheep Boy”, Jagjaguwar], fizi\u010dke limite svog glasa rastegao je preko granice bola. Ali to je bilo neophodno da bi re\u010di, poruke i emocije ostale u svesti onih koji slu\u0161aju. A bila bi velika \u0161teta da je ovaj album pro\u0161ao neprime\u0107en…<\/p>\n

Poreme\u0107en svet oko sebe \u2013 nekontrolisano ludilo, raskide, odlaske, prekinuta prijateljstva, bolest i zavist \u2013 Sheff sla\u017ee u klasi\u010dne pop pesme, duhovite i anaga\u017eovane, “privatne” i univerzalne, najbolje koje je napisao u karijeri. Iako je plo\u010da “sagra\u0111eno” oko lajtmotiva\u00a0“Black Sheep Boy”<\/em>\u00a0Tima Hardina, vrlo lako to je mogla da bude i neka druga univerzalna tema the Carter Family, Leadbellyja, Jima Rodgersa…<\/p>\n

“Black Sheep Boy” je odgovor novog milenijuma na Tweedyjev “Beeing There”. Odgovor koji je duboko promi\u0161ljen, melodi\u010dan, iskren, li\u010dan i direktan. Dok se smenjuju pop dragulji, honky-tonk minijature, “patos” i introspekcije, sola\u017ee na lap steel gitari, usnoj harmonici ili trubi, nespremni smo na katarzi\u010dno finale koje nas o\u010dekuje – osmominutnu monumentalnu\u00a0“So Come Back, I Am Waiting”<\/em>\u00a0i “prolog” u obliku\u00a0“A Glow”<\/em>. Odavno niko svoje “ludilo” nije ovako hrabro i direktno izneo u javnost.<\/p>\n

Voleo bih da Jeff Tweedy sprema adekvatan odgovor…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

2005. godina – pesnici i re\u010di:\u00a0“I am a writer, writer of fictions…” 2005. godina, ako<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1168,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[26,24],"tags":[],"class_list":["post-1164","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-popdepresivni-cosak","category-dokolica"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1164","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1164"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1164\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2235,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1164\/revisions\/2235"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1168"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1164"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1164"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1164"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}