{"id":11724,"date":"2023-06-14T09:00:58","date_gmt":"2023-06-14T07:00:58","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=11724"},"modified":"2023-06-26T17:27:45","modified_gmt":"2023-06-26T15:27:45","slug":"pesme-za-poneti-gillian-welch-revelator-time-the-revelator-2001-acony","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=11724","title":{"rendered":"Pesme za poneti: Gillian Welch – Revelator [Time (The Revelator), 2001. Acony]"},"content":{"rendered":"
\"\"
Foto: David Gahr<\/figcaption><\/figure>\n

Queen of fakes and imitators<\/em>
\nTime’s the revelator<\/em><\/p>\n

Pri\u010da o pesmi “Revelator” je pri\u010da o dvoje ljudi, Gilijan Vel\u010d i Dejvidu Rolingsu (Gillian Welch, David Rawlings), muzi\u010dkim i \u017eivotnim partnerima, o njihovom snu, muzici, ljubavi. \u017eivotu i borbi. U pvom planu su njen glas i njihove akusti\u010dne gitare… I teskoba. Jednom sam napisao<\/a> da ako ikada neko bude birao pesme za neku budu\u0107u Vojad\u017eer kompilaciju na zlatnoj plo\u010di, ova pesma mora da bude na njoj.<\/p>\n

Neka promena se desila u na\u010dinu na koji je pisala\/pi\u0161e pesme Gilijan Vel\u010d posle prva dva albuma. Od pesama iz prvog lica, uglavnom o doga\u0111ajima koji su se desili ranije, o ljudima iz ruralnih predela sa svojim \u017eivotima koji opstaju samo pukim slu\u010dajnostima, promena je bila takva da su nove pesme bile sme\u0161tene u sada\u0161njost i da su te pri\u010de imale po\u010detak i kraj, uz za\u010dine kao \u0161to su uspomene i razmi\u0161ljanja i dodatne ljuske prethodnih pesama i \u017eivota. Ruralne slike i odgovaraju\u0107i \u017eivot kao da je zamenilo neko (skoro pa) urbano okru\u017eenje. Pored svega toga Gilijan je u pesmama po\u010dela da postavlja pitanja koja su \u010desto ostajala bez odgovora.<\/p>\n

Nije sve ba\u0161 i\u0161lo lako i bez problema. Nekoliko puta snimanje albuma “Time (The Revelator)” nije uspelo, na kraju su ga snimili sami u ne\u0161vilskom RCA Studiju B, njih dvoje i snimatelj Met Endrjuz (Matt Andrews).<\/p>\n

\u0160ta je to toliko lepo u tih deset pesama sa “Time (The Revelator)”, tako \u010disto i uzbudljivo da o\u010darava na isti ili \u010dak na jo\u0161 mo\u0107niji na\u010din i dvadesetak godina kasnije? Odgovor \u0107e svako prona\u0107i za sebe, ali hajde da poku\u0161am i ja: mo\u017eda su za to zaslu\u017eni trenutak u kojem su pesme nastale, njihova odluka da budu sami sebi izdava\u010di i da pokrenu Acony records, odluka da se\u0161ni sa Ti-Boun Barnetom i D\u017eonom Brajonom (T-Bone Burnett, Jon Brion) nisu bili dovoljno dobri, promene u muzi\u010dkoj industriji koje danas vi\u0161e nisu promene ve\u0107 stanje stvari (i koje su otvorile jo\u0161 jedan potpuno novi nivo neizvesnosti za sve one koji od svoje muzike \u017eive). \u0160ta smo dobili? Emocije koje bez cenzure kuljaju napolje, sve strahove koji nekontrolisano udaraju, promene u zanatskom delu pisanja i komponovanja: od minijatura i vinjeta njena umetnost je pre\u0161la u pisanje poema i muzi\u010dke metafizike uz ti\u0161inu koja udara u mozak kao elektri\u010dna gitara kroz zid gitarskih poja\u010dala. Mo\u017eda bi ceo album, pa tako i naslovna pesma, mogli da se opi\u0161u re\u010dima “trenutak pred katastrofu”. Onaj sekund kada ose\u0107ate spokoj i “znate” da ono \u0161to \u0107e da se desi ne\u0107e biti nimalo dobro, ali da \u017eivot mora da ide dalje i da \u0107e \u010dove\u010danstvo, pa tako i svako od nas, na\u0107i neki put za sebe.<\/p>\n

Posebno je impresivan kraj pesme, tih poslednjih nekoliko stihova, u kojima san koji i sam delim – o odlasku negde daleko (u mom slu\u010daju odlazak da \u017eivim na moru sa Zumom) od svih i svega, negde tamo gde mo\u017ee da se spava u travi i gledaju talasi… I gde did\u017eej\/video mikser lagano spu\u0161ta regler na odjavnoj \u0161pici.<\/p>\n