{"id":11819,"date":"2023-06-26T23:06:51","date_gmt":"2023-06-26T21:06:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=11819"},"modified":"2023-06-28T18:39:56","modified_gmt":"2023-06-28T16:39:56","slug":"pesme-za-poneti-emmylou-harris-jerusalem-tomorrow-cowgirls-prayer-1993-wb-nashville","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=11819","title":{"rendered":"Pesme za poneti: Emmylou Harris – Jerusalem Tomorrow [Cowgirl’s Prayer, 1993. WB Nashville]"},"content":{"rendered":"

\"\"
\nI decide I’ll go and find him<\/em>
\nAnd find out who’s behind him<\/em><\/p>\n

Jednom kada ubacim na sajt sve plejliste Pop Depresija koje nedostaju (jeste, istina je, to radim neuspe\u0161no ve\u0107 desetak godina), onda \u0107u biti u stanju da ta\u010dno ka\u017eem koliko puta sam pustio pesmu “Jerusalem Tomorrow<\/strong>” u emisijama od 2001. do danas. Ovako, na nevi\u0111eno, nije lako re\u0107i koji broj je u pitanju, ali subjektivni ose\u0107aj je da je uz “A l’origine”, “Your Love Is the Place Where I Come From”, “One Hundred Days” i “Revelator”<\/strong> to pesma koju sam naj\u010de\u0161\u0107e pu\u0161tao u raznim fazama \u017eivota i agregatnim stanjima mozga. PD hroni\u010dar-volonter Darija (i majka divnog deteta koje ima antitela na bajmo\u010dki splin) svaki put kada pustim “Jerusalem Tomorrow<\/strong>” suptilno mi po\u0161alje poruku slede\u0107e sadr\u017eine: “Aman, pa zar opet????<\/strong>”<\/p>\n

I tako, prolaze dani i godine, i nisam siguran da \u0107e neko ispri\u010dati pri\u010du o prorocima, mesijama i isceliteljima na bolji na\u010din. Pesmu je napisao Dejvid Olni (David Olney)<\/strong> i originalno je objavljena 1989. godine na njegovom albumu “Deeper Well<\/strong>“. Iako sam taj album imao na nekom narezanom CD-u\/mp3-u (verovatno mi je Lavac to snimio, jer u to vreme gospodin Desperado bio je veliki izvor muzi\u010dkog blaga za mene), mislim da je ipak verzija koju je Emilu Heris (Emmylou Harris)<\/strong> objavila na “Cowgirl’s Prayer<\/strong>” (1993) bila prva koju sam \u010duo. Bilo je to vreme intenzivnog dru\u017eenja sa Kostom i Mi\u0161kom, pasioniranog slu\u0161anja \u017dikice i Tajanstvenog voza, prvih pisanja recenzija pod Kostinim mentorstvom… Postojala je simpatija prema kantri muzici, ali jo\u0161 se nije pretvorila u ljubav, ali tu negde, oko ove pesme, ljubav je po\u010dela da me trese i \u010desto parali\u0161e.<\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to \u010dini ovu pesmu tako mo\u0107nom, hipnoti\u010dnom i stra\u0161nom? U osnovi to je klasi\u010dan spoken-word<\/em> ispri\u010dan iz perspektive \u0161ibicara i prevaranta, la\u017enog proroka. Mesija se pojavio i pokvario posao svim drugim “mesijama” koji od toga poku\u0161avaju da \u017eive, a onda je taj na\u0161 \u0161ibicar re\u0161io da istra\u017ei \u0161ta se tu u stvari doga\u0111a. I na kraju, dobija poslovnu ponudu da prati tog \u010doveka (koji pri\u010da tiho i to uglavom o ljubavi i ne tra\u017ei nikakve pare od ljudi) do Jerusalima. Ta ponuda izgleda kao ne\u0161to sasvim korektno, jer \u0161ta mo\u017ee da krene po zlu? U Jerusalimu \u0107e biti ispla\u0107en, svakako.<\/p>\n

Zanimljivo je kako Emilu Heris vodi kroz celu pesmu, bez pevanja osim par ooo na kraju – samo re\u010denice, slogovi i re\u010di – ne mnogo druga\u010dije od onoga kako Kej Tempest (Kae) pri\u010da svoje pri\u010de. Taj njen ju\u017enja\u010dki storiteling, taj ritam i na\u010din na koji di\u0161e i nagla\u0161ava re\u010di, ta sugestivnost i blagost koja se sve vreme miluje s empatijom \u010dini da pesma dobije vanvremensku patinu i da od kantri balade postane jevan\u0111elje, makar ispri\u010dano i kroz vizuru mu\u0161karca, onako kako je Olni pesmu i zamislio.<\/p>\n

Aran\u017eman je diskretan i uglavnom instrumenti su samo pratnja, iako su muzi\u010dari sve ne\u0161vilske legende – akusti\u010dna gitara Kris Lojzinger i Ri\u010dard Benet (Chris Leuzinger & Richard Bennett), pedal stil maestralni Al Perkins, uz doprinos na klaviru Dejva Hofnera (Dave Hoffner) i akusti\u010dnom basu Roja Haskija juniora (Roy Huskey Jr.). Sem Levin (Sam Levine) na klarinetu dobio je priliku da na kraju obe celine pesme odsvira kraj perioda.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Autor pesme Dejvid Olni umro je na bini u 71. godini \u017eivota, u januaru 2020. Nastupao je na “30A songwriters festivalu” u Santa Rosa Bi\u010du na Floridi. Tokom tre\u0107e pesme osetio je da ne\u0161to nije u redu, izvinio se publici i sklopio o\u010di. Do\u017eiveo je te\u017eak sr\u010dani udar i nije mu bilo spasa. Istog dana kada je bio koncert, snimio je i polusatni akustik se\u0161n za lokalni radio WUWF 88.1. Bio je pesnik, bio je gospodin, bio je jedinstven po na\u010dinu na koji je sklapao slike i pri\u010de u mo\u0107ne pesme. Postoji legenda koja je manje-vi\u0161e prihva\u0107ena kao apsolutna istina, da je Tauns (Townes Van Zandt) imao listu omiljenih kompozitora\/songrajtera i da su na njoj bili Mocart, Lajtning Hopkins, Dilan i Olni (Lightnin\u2019 Hopkins, Bob Dylan). Tokom karijere Dejvid Olni objavio je dvadesetak albuma, a “Jerusalem Tomorrow<\/strong>” je \u010desto snimao i objavljivao u razli\u010ditim aran\u017emanima. Emilu je maestralno obradila i njegovu “Deeper Well<\/strong>” na svom transcendentalnom albumu u produkciji Danijela Lanoa (Daniel Lanois) “Wrecking Ball<\/strong>” (1994).<\/p>\n