{"id":1201,"date":"2005-02-14T22:59:21","date_gmt":"2005-02-14T21:59:21","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=1201"},"modified":"2013-07-20T23:03:13","modified_gmt":"2013-07-20T21:03:13","slug":"lou-barlow-kada-stvaram-moram-da-budem-opusten","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=1201","title":{"rendered":"Lou Barlow: Kada stvaram, moram da budem opu\u0161ten"},"content":{"rendered":"

\"\"Posle skoro dve decenije sviranja, pisanja pesama i nastupanja sa kultnim Dinosaur Jr i Sebadoh i bezrazlo\u017eno potcenjenim Folk Implosion (mnogobrojne off projekte za sada dr\u017eim po strani), harizmati\u010dni Lou Barlow 24. januara 2005. godine objavio je zvani\u010dno prvu solo plo\u010du. Dve decenije za solo album zaista je puno vremena za \u010doveka koga mnogi smatraju jednim od najtalentovanijih songrajtera svoje generacije. LP Emoh (\u010dita se ‘Imou’) delom je sniman u “doma\u0107oj radinosti” u improvizovanom studiju, a delom sa Markijem Neversom (Bonnie ‘Prince’ Billy, Lambchop).\u00a0<\/strong><\/p>\n

O prethodnim bendovima, raskidima prijateljstava, solo karijeri, “muzi\u010dkoj industriji”, omiljenim pesmama, The Decemberists, lo-fi “filosofiji”… sa Louom razgovarala je Svetlana \u0110olovi\u0107. Prijatelj intervjua Freedom. Razgovor je premijerno emitovan u\u00a0POP Depresiji #189<\/a>\u00a014. februara.
\n
\n<\/strong>Poznat si po svom specifi\u010dnom lo-fi pristupu produkciji. Na poslednjem albumu \u2018EMOH\u2019 saradjivao si sa producentom Markom Neversom, koji se “proslavio” rade\u0107i sa Willom Oldhamom i grupom Lambchop. Kako je bilo raditi s njim?<\/strong>
\n<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n
\"\"<\/div>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Izabrao sam da radim s njim jer mi se dopalo kako je producirao album \u2018Master and Everyone\u2019 Willa Oldhama. Mark Nevers radi u svojoj ku\u0107i, tamo ima studio i to je bila veoma va\u017ena okolnost za mene. Ja sam spavao na spratu, ujutru bismo popili kafu, pojeli ne\u0161to i krenuli da radimo. Nisam imao ose\u0107aj da sam u studiju, a ni on nije delovao kao producent, a to je meni znatno olak\u0161avalo rad. Osim prve pesme na albumu, koja ba\u0161 zvu\u010di kao tipi\u010dno njegova produkcija, sve ostale smo snimali tako \u0161to bih ja odneo radne verzije ku\u0107i, tamo ih \u2018rasklopio\u2019 i onda dodavao detalje. Tako da je najve\u0107i deo albuma, u stvari nastao kod ku\u0107e.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da ti ne prija previ\u0161e rad u studiju?
\n<\/strong>Da, ne ose\u0107am se komforno u studiju, iz vi\u0161e razoga. Jedan je recimo zato \u0161to su studiji danas veoma skupi. Kada stvaram, moram da budem opu\u0161ten, a to te\u0161ko polazi za rukom u \u2018zvani\u010dnom\u2019 okru\u017eenju. Zato mi je posebno odgovaralo kako je to Mark re\u0161io, u svojoj ku\u0107i. Tamo je veoma neobavezno.<\/p>\n

Pola albuma je bukvalno snimljeno u mom stanu, u razli\u010ditim prostorijama \u2013 od kupatila do trpezarije. Pesma \u2018Puzzle\u2019 snimljena je u Masa\u010dusetsu, u mom rodnom kraju, tokom Bo\u017ei\u0107nih praznika. Snimio sam je u studiju gde sam svojevremeno snimao sa grupom Sebadoh. Moja sestra svirala je \u010delo. Jo\u0161 neke pesme snimio sam u razli\u010ditim studijima koje dr\u017ee moji poznanici i prijatelji u Los An\u0111elesu, nisu mi tra\u017eili puno novca za iznajmljivanje, \u0161to je zna\u010dajno doprinelo opu\u0161tenom radu.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n
\"\"<\/div>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Protivnik si “surovog” izrabljiva\u010dkog sistema u diskografskoj industriji i monopolske pozicije velikih izdava\u010da. Tvoj novi album iza\u0161ao je na jednoj od trenutno najaktuelnijih ameri\u010dkih nezavisnih etiketa Merge, a u Evropi te objavljuje podjednako uticajni Domino. Kakav je tvoj status u tim okvirima i kako ti se \u010dini situacija oko izdavanja muzike danas?
\n<\/strong>Pratim rad etikete Merge godinama unazad. \u010cak smo u jednom tremutku pregovarali o izdavanju jednog albuma grupe Sebadoh, ali to nije uspelo. Ali smo, recimo, redovno u to vreme svirali sa njihovim pulenima Superchunk (a oni su obradili pregr\u0161t mojih pesama tokom svoje karijere). Tako da sam ose\u0107ao neku vrstu bliskosti i po\u0161tovanja za svoj rad s njihove strane i tako sam razmi\u0161ljaju\u0107i ko bi mogao da objavi moj novi album, shvatio da ve\u0107ina mojih omiljenih autora ili albuma izlazi upravo za Merge. Jako su mi se dopali albumi benda Spoon, zatim M Warda, Richarda Bucknera… Shvatio sam da imam puno toga zajedni\u010dkog sa autorima koje oni objavljuju, te sam napisao\u00a0Macu<\/strong>\u00a0(Mac McCaughan, osniva\u010d Merge Recordsa i frontmen Superchunka) e-mail i pitao ga da objavi moj novi album. Veoma sam zadovoljan \u0161to se nalazim u tako dobrom dru\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n
\"\"<\/div>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Tvoj zapa\u017eeni i uticajni koautorski rad u kultnim ameri\u010dkim bendovima Dinosaur Jr, Sebadoh i Folk Implosion, bio je, u najmanju ruku, specifi\u010dan. Kad posmatra\u0161 te odnose iz dana\u0161nje perspektive, mo\u017ee\u0161 li da “osvetli\u0161” razloge za razlaz sa svojim tada\u0161njim partnerima i bliskim prijateljima?
\n<\/strong>Veoma je te\u0161ko odr\u017eati saradnju sa nekim ukoliko javna pa\u017enja i priznanje nisu adekvatni zaslugama. U slu\u010daju saradnje sa Johnom Davisom iz Folk Implosion, situacija je bila prili\u010dno neprimerena \u2013 u svim intervjuima, recenzijama, prikazima ja sam predstavljan kao glavni, ispred njega, kao da je Folk Implosion samo moj bend. Time su nesvesno omalova\u017eavali njegovu ulogu. To je za njega bilo veoma razo\u010daravaju\u0107e. Mislim da su uvek ti spolja\u0161nji uticaji doprinosili stanju na\u0161ih odnosa – kao da su ga udaljavali i kona\u010dno odgurnuli od mene. Isto je bilo i sa Erickom Gaffneyjem u prvoj postavi Sebadoh. Te\u0161ko se nosio s tim da njegovo ime uvek dolazi posle mog. A u slu\u010daju J Mascisa, jednostavno smo bili premladi i u stvari se uop\u0161te nismo slagali. On je valjda jedina osoba za koju mogu da ka\u017eem da sa njom nije postojala nikakva hemija u ljudskim odnosima. A odsustvo hemije na tom osnovnom ljudskom planu se naravno odrazilo i na stvarala\u010dki plan. \u0160to se svih drugih ti\u010de, imam utisak da je mnogim mojim prijateljima i saradnicima te\u0161ko da budu na oku javnosti. To javno favorizovanje mene za njih bilo je jako frustriraju\u0107e, s obzirom na to da smo u realnosti bili ravnopravni. I na\u0161 doprinos bendu kao takav bio je ravnopravan.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n
\"\"<\/div>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Imaju\u0107i u vidu sve faze tvoje karijere do danas, koju verziju sebe bi izabrao danas, da se ponovo rodi\u0161?
\n<\/strong>Najsre\u0107niji sam bio sa prvom postavom\u00a0Folk Implosion<\/strong>. U vreme kad smo John Davis i ja snimali album “Take a Look Inside”. Ubrzo posle toga radili smo sountrack za film \u2018Kids\u2019. To je verovatno do danas najprijatnije i najplodnije iskustvo u umetni\u010dkom radu sa nekim. Uz to smo se tako dobro zabavljali, bili smo kao bra\u0107a.
\n
\nKakva je danas budu\u0107nost za muzi\u010dare koji \u017eele da \u017eive od svoje muzike?
\n<\/strong>Mislim da je najva\u017enije biti iskren i beskompromisan u onome \u0161to radi\u0161, veran sopstvenoj viziji koju ima\u0161. I nekako zavr\u0161i\u0161 sa vi\u0161e novca ako opstane\u0161 kao tvrdokorni “nezavisnjak”, nego ako se trudi\u0161 da igra\u0161 ne\u010diju igru. Posebno igru muzi\u010dke industrije, koja je sada u prili\u010dnom idejnom rasulu – i zbog toga se mnoge diskografske ku\u0107e raspadaju iznutra. Jedini izvo\u0111a\u010di koji su zapravo uspe\u0161ni na velikim etiketama su samo oni koji prodaju milione, bukvalno milione. Ne postoji sredina na skali uspeha kod mejd\u017eora. I oni vi\u0161e ne \u2018razvijaju\u2019 svoja imena, od malih po\u010detnih tira\u017ea do velikog uspeha. Ali zato danas postoji mnogo vi\u0161e mogu\u0107nosti da plasirate svoju muziku – najva\u017enija je internet. I ako ste spremni da ulo\u017eite ne\u0161to novca u opremu za snimanje, koju mo\u017eete da koristite kod ku\u0107e, va\u0161 snimak mo\u017ee da stoji rame uz rame sa svim ostalim izdanjima iz velikih studija i poznatih etiketa. Najbitnije je ostati neustra\u0161iv u vezi sa svojom vizijom. Ako imate dobre pesme i takav, neustra\u0161iv duh, ljudi \u0107e vas neminovno otkriti, kad-tad.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n
\"\"<\/div>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Kad si ve\u0107 pomenuo internet, reci mi ne\u0161to o svom sajtu\u00a0www.loobiecore.com…
\n<\/a><\/strong>Pre tri ili \u010detiri godine shvatio sam da ne umem da kucam, da ne znam da koristim tastaturu i nisam imao pojma o kompjuterima. I tada sam zacrtao da to moram da nau\u010dim. Imam prijatelja koji me podstakao i ohrabrio da napravim sopstveni veb sajt. Do\u0161ao je jednog dana do mene i objasnio mi \u0161ta sve treba da kupim, oti\u0161li smo po to, seli za kompjuter i on me je za dva-tri dana nau\u010dio kako da napravim svoj sajt. Zaista sam brzo savladao osnovne stvari i ubrzo sam shvatio da je sajt odli\u010dan na\u010din da publika sazna o mojoj muzici. Internet je televizija budu\u0107nosti. Ljudi \u0107e ga koristiti da se informi\u0161u o svemu, pa i o muzici koju ja stvaram, a tamo \u0107e mo\u0107i i da je \u010duju.<\/p>\n

Veb magazini su postali veoma zna\u010dajni informatori o novim de\u0161avanjima, posebno u muzici. Da li je njihov uticaj stvaran, s obzirom na pa\u017enju koju privla\u010de kod korisnika interneta, kao recimo u slu\u010daju\u00a0Pitchforka<\/a>?<\/strong>
\nDa, veoma je stvaran. Ja sam to uo\u010dio na primeru kanadskog benda\u00a0Broken Social Scene<\/strong>. Kada je iza\u0161ao njihov album \u2018You Forgot It In People\u2019, ima sad ve\u0107 dve godine, dobili su sjajne kritike i ljudi su ubrzo stvarno po\u010deli da kupuju tu plo\u010du. I onda su sa velikim uspehom nastupili na ovda\u0161njem velikom festivalu Coachella, \u0161to je nevi\u0111en uspon od anonimnog sajd-projekta dvojice muzi\u010dara iz Toronta, koji su snimili album iz zabave, do nastupa na Coachelli. I to je zaista imalo dosta veze sa Pitchforkom i na\u010dinom na koji su oni podr\u017eali njihov album. Mo\u017eda je na Pitchforku malo lo\u0161ija pozicija etabliranih muzi\u010dara, po\u0161to su oni prvenstveno usmereni ka otkrivanje novih imena. Obi\u010dno \u2018iskasape\u2019 starije muzi\u010dare, poput mene ili Sonic Youth, recimo… Ali njihove recenzije prili\u010dno su dobre i pismene i oni ljudima ukazuju na novu i zna\u010dajnu muziku. I ljudi ih slu\u0161aju. I to je dobro.<\/p>\n

Jednom si negde rekao da ne voli\u0161 pop muziku inspirisanu bendovima kao \u0161to su Belle & Sebastian. \u010cini mi se da si se tom prilikom posebno istresao na grupu Decemberists. Za\u0161to mrzi\u0161 \u2018poletni pop\u2019?
\n<\/strong>To je jedostavno stil za kojim nisam posebno lud. Mislim, \u010dak sam i svirao sa\u00a0The Decemberists<\/strong>\u00a0i oni su skroz ok. Prejako je re\u0107i da “mrzim”. Ne volim previ\u0161e \u2018skaku\u0107u\u0107e\u2019, vedro, raspevano. Vi\u0161e mi prija mra\u010dnija muzika. \u010cak i ako neki od tih bendova imaju turobnije, \u010dak morbidne tekstove, a da u samoj muzici ne postoji taj mra\u010dniji pristup \u2013 to me ne zanima. Mene najvi\u0161e intrigiraju melanholija i sivi prelazi i raspolo\u017eenja u muzici.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n
\"\"<\/div>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

\u0160ta ti se trenutno najvi\u0161e dopada od onoga \u0161to slu\u0161a\u0161?
\n<\/strong>Album \u2018Milk-Eyed Mender\u2019\u00a0Joanne Newsom<\/strong>, ona svira harfu i klavijature i pi\u0161e predivne tekstove. Ima jedinstven glas, za koji mo\u017eda treba malo navikavanja, ali posle nekoliko slu\u0161anja, otkri\u0107ete ne\u0161to izuzetno. Ona me podse\u0107a na vreme kad sam po\u010deo ozbiljno da slu\u0161amJoni Mitchell<\/strong>\u00a0i kako mi se njena muzika tada otvorila. I volim novi album\u00a0M Warda<\/strong>\u00a0\u2018Transistor radio\u2019. Ina\u010de volim\u00a0M Warda<\/strong>, ali u ovaj album sam se prosto zaljubio neprekidno ga slu\u0161aju\u0107i u kolima.<\/p>\n

Koja ti je omiljena pesma na albumu \u2018Emoh\u2019?
\n<\/strong>Volim pesmu \u2018Royalty\u2019. Svi\u0111a mi se kako je odsvirana i producirana i tekst je dosta li\u010dan, kao neko pismo prijatelju koje nikad nisam napisao, a morao sam. Zato je i nastala ta pesma, da bih to rekao. To je bio jedini na\u010din da on \u010duje \u0161ta sam hteo da mu ka\u017eem. Posebno mi se svi\u0111a kako zvu\u010di kombinacija klavijature i akusti\u010dne gitare u toj pesmi.<\/p>\n

Kakav je plan za turneje i promociju albuma?\u00a0<\/strong>
\n<\/em>Tokom marta sviram u Americi, a u maju kre\u0107em na evropsku turneju. Nadam se da \u0107u, kako godina bude odmicala, okupiti bend, a to najvi\u0161e zavisi od toga kako \u0107e album pro\u0107i kod publike i da li \u0107u to mo\u0107i da priu\u0161tim. Voleo bih da sviram na koncertima gde ne\u0107u biti sam sa gitarom, ali jo\u0161 ne znam kada \u0107e to biti mogu\u0107e.<\/p>\n

(c) 2005. Svetlana Lazi\u0107\/POP Depresija, TIME OUT \/ NIJE DOZVOLJENO KORI\u0160\u0106ENJE TEKSTA BEZ DOZVOLE<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posle skoro dve decenije sviranja, pisanja pesama i nastupanja sa kultnim Dinosaur Jr i Sebadoh<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1202,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-1201","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1201","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1201"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1201\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1203,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1201\/revisions\/1203"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1202"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1201"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1201"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1201"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}