{"id":12022,"date":"2007-10-05T09:00:57","date_gmt":"2007-10-05T07:00:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=12022"},"modified":"2023-07-25T14:42:57","modified_gmt":"2023-07-25T12:42:57","slug":"prica-o-the-blasters","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=12022","title":{"rendered":"#03 Bratska ljubav"},"content":{"rendered":"

#03 :: HUPER :: Oktobar 2007 ::<\/p>\n

\n

The Blasters, Dave Alvin, Phil Alvin, Lee Allen, X, Shakin Stevens, Queen, Walter Hill, Quentin Tarantino, Bob Dylan…<\/em><\/p>\n

\"\"Ako je za vas rokenrol muzika koja se svira u zadimljenim klubovima i koja u sebi strasno me\u0161a bluz, rokabili i hard-rok, onda su\u00a0The Blasters\u00a0za vas \u2013 ali i za mnoge druge, najve\u0107i rokenrol bend na svetu. Ili, skoro najve\u0107i. U svetu koji se konstantno menja, ni muzika nije po\u0161te\u0111ena tih promena. \u010cak i kada je u pitanju \u017eanr koji je tako\u00a0starinski\u00a0u svojoj osnovi, a rokenrol kao\u00a0“vanbra\u010dno dete kantrija i bluza”, to svakako jeste. Kao i u svakoj dobroj pri\u010di i u ovoj se smenjuju dani uspeha sa no\u0107ima depresije, bratska ljubav sa godinama tvrdoglavosti, hemija koja stvara nestvaran bend sa godinama otu\u0111enosti…<\/p>\n

Ponekada mi se \u010dini da su\u00a0The Blasters\u00a0bez problema Kaliforniju mogli da zamene Srbijom i da se ni\u0161ta ne bi promenilo u njihovoj karijeri…<\/p>\n

\"\"U srcu benda, muzike, magije, nalazila su se dva brata \u2013 Fil i Dejv Alvin (Phil i Dave Alvin). Fil je pevao i vladao scenom, a u isto vreme podse\u0107ao je i na Elvisa i na D\u017eonija Rotena (Johnny Rotten). Dejv je svirao gitaru i pisao pesme koje su bile direktne, stvarne, ponekad romanti\u010dne, ali uvek iskrene i filmi\u010dne. Poruke u svet slali su potpomognuti fantasti\u010dnom ritam sekcijom i duva\u010dima koji su jo\u0161 vi\u0161e poja\u010davali efekte magije. Iako su rano postigli dogovor sa izdava\u010dima da im objavi prvi, a kasnije i ostale albume, izostanak komercijalnog uspeha i svakodnevne sva\u0111e bra\u0107e Alvin doprinele su da se grupa posle samo \u0161est godina raspadne…<\/p>\n

Do svoje verzije rokenrola The Blasters su do\u0161li u Dauniju, u Kaliforniji, domu “najstarijeg Mekdonaldsa na svetu”. Odrastanje ve\u0107ini \u010dlanova benda pro\u0161lo je uz r&b legende Big D\u017eoa Tarnera (Big Joe Turner), Ti-Boun Vokera (T-Bone Walker) ili velikane bejkersfild kantrija Baka Ovensa (Buck Owens) i Merla Hagarda (Merle Haggard). Budu\u0107i Blastersi upijali su atmosferu i u\u010dili da sviraju prakti\u010dno svaki dan, a slobodne trenutke u srednjoj \u0161koli koristili su za improvizovane svirke svuda i za svakog.<\/p>\n

\"\"Jezgro Blastersa nastalo je jo\u0161 po\u010detkom sedamdesetih godina pro\u0161log veka. Fil Alvin i basista D\u017eo Bez (Joe Bazz) sa prijateljima osnovali su bluz bend Nightshift, koji je kako-tako funkcionisao slede\u0107ih godina. Posle brojnih personalnih promena i nikakvog proboja na glavnu scenu, stvari se menjaju 1979. godine, kada u bend dolaze Dejv Alvin i bubnjar Bil Bejtmen (Bill Bateman). Menjanju ime u The Blasters i kre\u0107u u svoju “misiju”. Klu\u010dnu ulogu u nastanku benda imao je Li Alen (Lee Allen), koji je bio jedan od najcenjenijih saksofonista u vreme od 1940. do 1950. godine i koji je bio neizostavni za\u010din na svim pesmama Litl Ri\u010darda (Little Richard) i Fetsa Domina (Fats Domino). Za The Blasters Li je bio mentor, prijatelj i \u010desto, \u010dlan benda.<\/p>\n

Debitantski album\u00a0“American Music”\u00a0snimljen je za samo dva dana. Bud\u017eet za snimanje bio je 2000$, a za 48 sati snimljeno je dvadesetdve pesme. Me\u0111u njima bilo je pome\u0161ano nekoliko “visokooktanskih” rokabili dragulja, par ritam i bluz standarda i dve pesme za istoriju popularne muzike. Dejv Alvin napisao je klasike “American Music” i “Marie, Marie.”<\/p>\n

Britanska pop zvezda,\u00a0\u0160ejkin Stivens\u00a0(Shakin Stevens, koga je ne\u0161to kasnije beskrupulozno pokrao Danijel Popovi\u0107 na pesmi “Evrovizije” sa “D\u017euli”), obradila je “Marie, Marie” i doveo je do 19. mesta top liste 1980. godine. Tira\u017e vinila “American Music” bio je 4000 i sve je ubrzo rasprodato. Danas ti vinili vrede po 100 dolara…
\n\"\"
\nOno \u0161to je bilo mnogo bitnije od samog albuma, to je pa\u017enja koju su\u00a0Blastersi\u00a0dobili u svom Los An\u0111elesu, gde su ih sada svi prepoznali kao jednu od najva\u017enijih pojava na novoj muzi\u010dkoj sceni grada.<\/p>\n

Prvi pravi trenutak slave za\u00a0The Blasters\u00a0desio se kada su \u010dlanovi\u00a0Queen\u00a0videli bra\u0107u Alvin i prijatelje kako sviraju i odlu\u010dili da ih pozovu da im budu predgrupa na turneji po zapadnoj obali SAD. Uz puno problema i nerazumevanja publike, “Blastersi” su pre\u017eiveli to iskustvo, stekli nove fanove i svirali pred vi\u0161e od 20.000 ljudi.<\/p>\n

Da sve ne bude kako treba potrudili su se sami \u010dlanovi benda koji su nezadovoljni time kako je album zvu\u010dao, odlu\u010dili da raskinu saradnju sa izdava\u010dem (Rollin’ Rock) i da slede\u0107i album objave za mejd\u017eor kompaniju WB, kroz njihovu podru\u017enicu “Slash”. Za nju su u tom trenutku izdavali\u00a0Violent Femmes\u00a0i jo\u0161 jedna velika LA grupa,\u00a0X.<\/p>\n

\"\"Drugi album Blastersa (The Blasters, 1981), bio je apsolutna remek delo. Novi \u010dlanovi benda, klavijaturista i saksofonista, bolji studio, zna\u010dajno svira\u010dko iskustvo, sve to su bili elementi za jednu veliku plo\u010du. Na njoj su se na\u0161le nove verzije “Marie, Marie” i “American Music,” ali i takvi klasici kao \u0161to su “Hollywood Bed,” “Border Radio” i “So Long Baby Goodbye.” Ako ste faniKevina Kostnera (Kevin Costner), ova poslednja pesma sigurno vam nije promakla u filmu “Bull Durham”.<\/p>\n

U prole\u0107e 1982. bend je na vrhuncu slave u SAD, ali je ipak odlu\u010deno da se krene na turneju po Evropi. Turneja je bila izuzetno uspe\u0161na, posebno u Velikoj Britaniji, sa velikom medijskom pa\u017enjom i naslovnim stranama “Melodi Mejkera” i “Saundza”. Vreme na Ostrvu iskoristili su i za snimanje EP-ja sa obradama “Over There: Live at the Venue”. Ako je Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) u devedesetim godinama bio zaslu\u017ean za revitalizaciju rokenrola na filmu, onda je to isto u\u010dinio, samo desetak godina ranije i Volter Hil (Walter Hill). Prvu ponudu velikog reditelja da snime naslovnu temu i muziku za film “48 Hours” (48 Sati ili Zavera u San Francisku kod nas)” Blastersi su odbili, ali godinu dana kasnije poziv da u\u010destvuju u filmu “Vatrene ulice” (Streets of Fire) nisu. Saundtreku su prilo\u017eili dve pesme, “One Bad Stud” i “Blue Shadows”, a usput su i glumili lokalni bend koji svira u delu grada u kojem vladaju lo\u0161i momci predvo\u0111eni Viljemom Defoom (Willem Dafoe)…<\/p>\n

U drasti\u010dno promenjenim i vrlo limitiranim uslovima snimili su i sami producirali slede\u0107e albume “Non Fiction” (1983) i “Hard Line” (1985), ali ulazak na zvani\u010dne liste i dalje je ostao san. Bez obzira na sve, “The Blasters” nastavili su da sviraju koncerte za pam\u0107enje, a kultno sledbeni\u0161tvo raslo je i dalje.<\/p>\n

“Non Fiction” je bio bolno direktan i pomalo brutalan u analizi dru\u0161tva, a novi Dejvovi klasici bili su “Red Rose”, “Long White Cadillac” i “Jubilee Train”. “Hard Line” bio je poslednja \u0161ansa izdava\u010dke ku\u0107e “Slash” da od “Blastersa” napravi pop bend. Pesme “Trouble Bound”, “Dark Night” ili “Help You Dream” bile su sasvim dovoljne da svi shvate da se ambicije i \u017eelje izdava\u010da i benda nikada ne\u0107e poklopiti.<\/p>\n

Tokom 1985. godine tenzije me\u0111u \u010dlanovima Blastersa dostigle su taj nivo da je svako krivio nekog drugog za neuspeh, a me\u0111usobna prepucavanja \u010desto su se zavr\u0161avala i tu\u010dom. Za vreme jednog radijskog intervju Dejv i Fil su se posva\u0111ali i skoro potukli po\u0161to nisu mogli da se slo\u017ee ko zna vi\u0161e o muzici… Tokom koncerta u Montrealu, sva\u0111a je izbila dok je bend bio na bini. Grupu je tada napustio klavijaturista D\u017ein Tejlor (Gene Taylor), a i za Dejva Alvina to je bio znak da je vreme da iza\u0111e iz ove pri\u010de…<\/p>\n

Tokom slede\u0107ih dvadesetak godina Dejv Alvin je stekao ugled i reputaciju jednog od najve\u0107ih \u017eivih ameri\u010dkih songrajtera, a pored nekoliko apsolutno genijalnih albuma (“Romeo’s Escape”, “Border Radio”, “King Of California”…), postao je i ugledni producent. Dobitnik je i Gremija za plo\u010du “Public Domain: Songs From the Wild Land” na kojoj je obradio tradicionalne pesme iz ameri\u010dke istorije.<\/p>\n

\"\"Fil je u istom periodu objavio dva albuma \u2013 d\u017eezirani “Unsung Stories” sa gostima Sun Ra i “The Dirty Dozen Brass Bandom” (1986, autoru teksta ovo je jedna od najomiljenih plo\u010da u \u017eivotu) i “County Fair 2000” (1995). Usput, Fil je dostigao i vrhunac u svom drugom \u017eivotnom opredeljenju, doktorirao je na matematici. “The Blasters” nisu mirovali sve ovo vreme.<\/p>\n

Fil i D\u017eo Bez novu verziju “Blastersa” okupili su 1993. godine. Izdava\u010dka ku\u0107a “Run Wild” pet godina kasnije organizovala je tribjut izdanje “Blastered: A Musical Tribute to the Blasters”, da bi 2002. godine pet originalnih \u010dlanova benda opet bilo zajedno na bini za snimanje albuma u\u017eivo\u00a0“Trouble Bound”\u00a0za kalifornijsku izdava\u010dku ku\u0107u “Hightone”.
\n\"\"
\nKventin Tarantino je 1996. godine u film “Od sumraka do svitanja” (From Dusk Till Dawn) ubacio pesmu “Dark Night”. Bila je prva na disku, a i\u0161la je preko cele odjavne \u0161pice. Sasvim dovoljno za novu generaciju fanova, koja ne veruje u to da je Elvis umro 1977. godine i za koju je rokenrol jedini izlaz iz \u017eivotne kolote\u010dine.<\/p>\n

Legenda ka\u017ee da je\u00a0Bob Dilan\u00a0(Dylan) jednom rekao Dejvu Alvinu slede\u0107e:\u00a0“Dejv, kada \u0107ete ti i Fil da se pomirite? \u010cove\u010de, va\u0161a muzika bila je \u010dista magija!”\u00a0Tako je zaista i bilo…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

#03 :: HUPER :: Oktobar 2007 :: The Blasters, Dave Alvin, Phil Alvin, Lee Allen,<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12023,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[45],"tags":[98],"class_list":["post-12022","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-neke-druge-80e","tag-huper"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12022","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12022"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12022\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12128,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12022\/revisions\/12128"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12023"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12022"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12022"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12022"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}