{"id":1204,"date":"2005-04-08T23:04:59","date_gmt":"2005-04-08T21:04:59","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=1204"},"modified":"2013-07-20T23:09:46","modified_gmt":"2013-07-20T21:09:46","slug":"verity-susmanelectrelane-muziku-stvaramo-kroz-improvizaciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=1204","title":{"rendered":"Verity Susman\/Electrelane: Muziku stvaramo kroz improvizaciju"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/em>Electrelane su \u010detiri devojke koje vi\u0161e ne \u017eive u Brajtonu, a muzika koju stvaraju mo\u017ee se opisati kao My Bloody Valentine “podloga” u sudaru sa “post-rockom”, indie-popom, klasi\u010dnom muzikom, ambijent zvukom i gitarskim improvizacijama u maniru Sonic Youth. Na godi\u0161noj\u00a0PD listi za 2004<\/a>\u00a0album “the Power Out” bio je u deset najboljih, a tada sam napisao ovo:<\/strong><\/p>\n

08_<\/strong>Electrelane_Power Out_<\/strong>Too Pure
\n<\/strong>Nisam bio preterano odu\u0161evljen prvim albumom sastava Electrelane (Rock It To The Moon). Post-rok (\u0161ta god to bilo) \u017ee\u0161\u0107e smara kada nema ni\u010dega da vam s vremena na vreme odvu\u010de pa\u017enju. Zato je Power Out sve samo ne jo\u0161 jedna smara\u010dka plo\u010da. I pored “pozajmice” farfise i na\u010dina pevanja od Stereolab, ovde ima dovoljno novih i dragocenih stvari da bi plo\u010da smela da se prepusti zaboravu.\u00a0<\/strong>
\nKLJU\u010cNE PESME:<\/strong>\u00a0THE VALLEYS, OH SOMBRA!<\/p>\n

I ovoga puta Electrelane napravile su uznemiruju\u0107u plo\u010du. “Axes” je manje pop nego “The Power Out”, vi\u0161e komunikativniji nego prva plo\u010da, a \u010desto uzbudljiv i druga\u010diji. Razgovarao sam sa Verity Susman, koja je peva\u010dica, klavijaturistkinja, gitaristkinja i diplomirani filozof. Intervju je premijerno emitovan u\u00a0POPdepresiji #198<\/a>\u00a08. aprila 2005, a za ovu priliku zahvaljujem se menad\u017eerki grupe Dawn Howley i Bojani Ljubi\u0161i\u0107.<\/strong><\/em><\/p>\n

Tre\u0107i studijski album “Axes” zvani\u010dno je objavljen 9. maja 2005. za Too Pure. Zanimaju me detalji o samom procesu snimanja i rada sa Stivom Albinijem, po\u0161to se dosta razlikuje u odnosu na to kako ste ranije radile.
\n<\/strong><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n

\"\"<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Oti\u0161le smo u \u010cikago da opet snimamo sa Stivom Albinijem (Steve Albini) i tamo smo bile pet nedelja, iako je sam rad trajao tri nedelje. Veliko je iskustvo raditi sa Stivom. On je izuzetan in\u017eenjer zvuka, radi isklju\u010divo sa analognom opremom i zbog toga smo i \u017eelele da radimo s njim. On nije producent albuma, on “samo” snima plo\u010du, a to je upravo ono \u0161to smo i \u017eelele, po\u0161to smo ta\u010dno znale \u0161ta \u017eelimo i kako to treba da zvu\u010di \u2013 potreban nam je bio \u010dovek koji \u0107e zvuk snimiti na najbolji mogu\u0107i na\u010din, a Stiv upravo to radi.\u00a0Radimo sve zajedno. Improvizujemo zajedno i to u jednom trenutku postane osnova budu\u0107e pesme. Posle toga poku\u0161avamo da sve te “ideje” uobli\u010dimo u neku vrstu “kompozicije”. Na “Axes,” namerno smo ostavile strukture pesama dosta slobodne, kako bi one za vreme koncerata mogle da se menjaju i “\u017eive”.<\/p>\n

\u0160to se samog procesa sviranja za vreme snimanja plo\u010de ti\u010de, ovoga puta svirale smo sve \u010detiri zajedno u jednoj sobi po\u0161to je i bubanj bio sa nama. Bilo nam je to bitno zbog \u201clive\u201d zvuka i me\u0111usobne interakcije. Na ovoj plo\u010di je mnogo vi\u0161e improvizacije nego na prethodnoj i bilo nam je jako bitno da se me\u0111usobno vidimo i da budemo bliske na isti na\u010din kao \u0161to je to slu\u010daj za vreme koncerata. Svirale smo album od po\u010detka do kraja, kao da sviramo koncert i ako jedna od nas po\u017eeli da ne\u0161to ponovi, svirale smo dve pesme pre i dve posle, \u0161to je bilo mnogo bolje nego da smo svirali istu pesmu ispo\u010detka.<\/p>\n

Da li postoji neka zanimljivost vezana za pesmu na albumu? Improvizacija \u010desto dozvoljava da se primene dosta radikalna re\u0161enja u nekim situacijama. Kojom pesmom si ti posebno zadovoljna?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n

\"\"<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Jedna od mojih omiljenih pesama sa plo\u010de je “Gone Darker,” na kojoj se \u010duje zvuk voza… Bile smo u Tusonu, Arizoni, a pruga je prolazila u neposrednoj blizini mesta u kojem smo svirali. Toliko je bilo vru\u0107e da su morali da ostave vrata otvorena, a \u010dule smo zvuk voza koji je napolju prolazio za vreme koncerta i sirenu kojom je dolazak najavljivan… To nam se dopalo i \u017eeleli smo da taj zvuk imamo i na plo\u010di.<\/p>\n

Do sada ste u karijeri napravile nekoliko vrlo zanimljivih obrada. U svojoj kolekciji imam nekoliko Electrelane bootlega – na se\u0161nu kod D\u017eona Pila (John Peel) izvele ste obradu Roxy Music pesme “More Than This” (kasnije je iza\u0161la i na singlu “This Deed”), a obradili ste i Spingstinovu “I’m On Fire.” Kakva je pri\u010da vezana za pesmu \u201cThe Partisan\u201d Leonarda Cohena (sa albuma “Axes”)? Ovako kako ste je vi izveli \u2013 pesma zvu\u010di kao neka izgubljena pank-rok himna…
\n<\/strong>Po\u010dele sma da sviramo \u201cThe Partisan\u201d za vreme turneje po SAD za vreme ameri\u010dkih predsedni\u010dkih izbora 2004. \u017deleli smo da na neki na\u010din poka\u017eemo solidarnost sa Amerikancima. Jedan od razloga za ovu obradu je i zbog na\u010dina na koji D\u017eord\u017e Bu\u0161 koristi re\u010d SLOBODA, hteli smo da tu re\u010d izdvojimo i da se “pozabavimo” njenim zna\u010denjem…<\/p>\n

Kod svih obrada pesama koje smo uradile do sada, uvek su bile u pitanju pesme u kojima pevaju mu\u0161karci. Volim te pesme i volim kako zvu\u010de mu\u0161ki vokali.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n

\"\"<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Ako neko od vas zatra\u017ei da obradite neku od pesama Kevina \u0160ildsa i “My Bloody Valentine” \u0161ta biste izabrale? Ne\u0161to sa “Loveless” ili “Isn’t Anything”?
\n<\/strong>“Loveless” je moja omiljena plo\u010da iz opusa Kevina \u0160ildsa (Kevin Shields) i verovatno jedna od mojih najomiljenijih plo\u010da u \u017eivotu. Ne postoji na\u010din da uop\u0161te po\u010dnem da razmi\u0161ljam o obradi neke pesme sa tog albuma. Mislim da su neke stvari van doma\u0161aja…<\/p>\n

To bi bilo isto kao kada bi neko “uzeo” da obradi “Love Will Tears Us Apart” Joy Division. Neke pesme jednostavno ne treba obra\u0111ivati.<\/p>\n

Intimno, mislim da je pesma “The Valleys,” sa prethodne plo\u010de “The Power Out” (Too Pure, 2003), jedna od najlep\u0161ih britanskih pesama u poslednjih 10 godina. Ima neki vanvremenski, transcedentalni kvalitet, koji kako vreme prolazi, jo\u0161 vi\u0161e dolazi do izra\u017eaja. Kako si do\u0161la do stihova koje si upotrebila i odakle hor u pesmi? Neverovatno je kako horsko pevanje mo\u0107no zvu\u010di u rok muzici…<\/strong>
\nOd uvek sam \u017eelela pesmu sa horom. Ne\u0161to me posebno intrigira u energiji koju hor emituje i koja je dosta sli\u010dna onome \u0161to emituje i rok bend. Tako da sam mislila da \u0107e biti zanimljivo da se te dve stvari spoje.\u00a0Ljudi \u010desto prave gre\u0161ku jer misle da je na pesmu pevao samo mu\u0161ki hor, a istina je da je to bio me\u0161ani hor. Kada sam po\u010dinjala sa pisanjem pesme ni\u0161ta mi nije izgledalo kako treba. Tada sam na\u0161la tu poemu Zigfrida Sasuna (Siegfried Sasoon), poznatog britanskog pesnika iz perioda Prvog svetskog rata. Neki stihovi poeme “A Letter Home” su se neverovatno uklopili u samu melodiju i bila sam zaista \u0161okirana kako je to po\u010delo da se sla\u017ee. Ose\u0107aj koji je on postigao svojom poemom, bio je upravo taj koji sam i ja \u017eelela. Zanimljivo je da \u010dovek koji je pevao u horu na “The Valleys”, gostuje i na albumu “Axes” na dve poslednje pesme.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n

\"\"<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Reci mi ne\u0161to o promenama koje su se desile Electrelane od prve plo\u010de \u201cRock It to the Moon\u201d do sada. Na \u201cthe Power Out\u201d po\u010dele ste da pevate (na razli\u010ditim jezicima), a do\u0161lo je i do promena u sastavu benda (Ros je zamenila Rej\u010del na basu).
\n<\/strong>Postava grupe se menjala od plo\u010de do plo\u010de. Svaki slede\u0107i album napravila je malo druga\u010dija postava, nego \u0161to je to bio slu\u010daj prethodni put. Mi muziku stvaramo kroz improvizaciju i promena samo jednog \u010dlana grupe, povla\u010di sa sobom mnoge druge promene. Mislim da je “the Power Out” plo\u010da kojom sam najmanje zadovoljna. Na “Axes” smo prvi put uspele da izvedemo ono \u0161to smo \u017eelele i to je prva plo\u010da kojom sam zadovoljna.<\/p>\n

Ne mislimo da su re\u010di neophodne da bi izrazile emocije koje \u017eelimo da izrazimo \u2013 neki put smatramo da je muzika sama dovoljna. Ni na “Axes” nema puno vokala. \u0160to se pevanja na razli\u010ditim jezicima ti\u010de, stihove obi\u010dno “dodajem” po\u0161to sam ve\u0107 po\u010dela da pevu\u0161im melodiju. Trudim se da na\u0111em ne\u0161to \u0161to najbolje odgovara melodiji, a ako neki drugi jezik bolje “le\u017ei” \u2013 upotrebi\u0107e upravo njega.<\/strong><\/p>\n

Kako je nastao bend Electrelane i ko je izabrao ime grupe? Kako i kada si ti po\u010dela da se bavi\u0161 muzikom?
\nEma i ja smo postale prijateljice za vreme poslednjih par godina u \u0161koli. Odlu\u010dile smo da napravimo bend. Nekoliko godina kasnije \u2013 nastala je Electrelane. Imale smo razli\u010dite gitaristkinje i basistkinje u pro\u0161losti.<\/p>\n

\u0160to se imena grupe ti\u010de, \u017eelele smo ne\u0161to \u0161to ne zna\u010di ni\u0161ta i \u0161to \u0107e samo nama imati neko zna\u010denje. Nismo \u017eelele da grupi damo ime koje bi imalo neko posebno zna\u010denje.<\/p>\n

Po\u010dela sam da se “bavim” muzikom jo\u0161 kao devoj\u010dica, po\u0161to su moji roditelji bili veliki zaljubljenici u klasi\u010dnu muziku i slu\u0161ali su je sve vreme, tako da sam je i ja zavolela i po\u010dela da sviram klavir. Ali, tek sa pojavom (u mom \u017eivotu) bendova, kao \u0161to su My Bloody Valentine (album “Loveless” posebno) i The Velvet Underground, po\u017eelela sam da se sviram rok muziku.<\/p>\n

\u0160ta je najva\u017enija stvar koju se trudite da saop\u0161tite publici (u nekom filozofskom “smislu”) za vreme koncerata? Feminizam, hemija izme\u0111u ljudi ili ne\u0161to drugo? Neki mediji vas svrstavaju u “feministi\u010dku grupu (ma \u0161ta to zna\u010dilo) – \u0161ta ti misli\u0161 o tome?
\n<\/strong>Mislim da je “hemija” najva\u017enija i mislim da se mi kao muzi\u010dari i trudimo da se “pove\u017eemo” sa ljudima preko emocija. Nemamo neku posebnu poruku da prenesemo. Ako je i imamo, trudimo se da je ne saop\u0161timo na direktan na\u010din, stihovima, ve\u0107 da probamo da na\u0161u strast prenesemo preko muzike.<\/p>\n

Sve devojke u grupi su feministkinje, ali mi nismo feministi\u010dka grupa u smislu da se posebno trudimo da kroz pesme \u0161aljemo “feministi\u010dke” poruke u svet… Sve je vi\u0161e \u017eena koje rade u muzi\u010dkoj industriji, kao muzi\u010dari, menad\u017eeri… (i na\u0161a menad\u017eerka je \u017eena), ali seksizam i dalje postoji. Situacija se malo popravlja, ali vrlo sporo… \u0160to se devojaka u bendu ti\u010de, Mija je muzi\u010dki novinar, a Ros studira francuski i Nema\u010dki…<\/p>\n

Da li, u tvom slu\u010daju (Veriti je dipl. filozof), obrazovanje uti\u010de (vi\u0161e nego kod drugih) na samu muziku koju stvara\u0161?
\n<\/strong>Ne mislim da postoji direktan uticaj, po\u0161to mi muziku stvaramo na osnovu emocija i instikta pre nego intelekta. Ali, \u0161to se ti\u010de samog apstraktnog razmi\u0161ljanja, koje je \u010desto korisno u muzici, filosofija mi definitivno poma\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n

\"\"<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Reci mi ne\u0161to o tzv. “brajtonskoj sceni”? Da li ona zaista postoji? Da li uop\u0161te postoje neke jake veze izme\u0111u grupa tamo, \u0161to postojanje “scene” sugeri\u0161e?
\n<\/strong>Postoje dva fakulteta u Brajtonu i, samim tim, puno mladih ljudi. A Brajton ima reputaciju u Engleskoj, kao mesto gde se ide da se bude “kreativan,” ili ako ste ironi\u010dni i stvari gledate na drugi na\u010din \u2013 kao mesto u koje se ide da ne biste radili… Tako da je to prava sredina za nove bendove. Puno ljudi \u017eeli da svira, a isto tako – puno njih \u017eeli da tu muziku slu\u0161a u\u017eivo.<\/p>\n

Tako\u0111e, Brajton je relativno blizu Londona, \u0161to je verovatno zna\u010dajno za ljude iz diskografskih ku\u0107a i medija. Ali, ne mislim da postoji neka jednistvena scena u smislu nekog muzi\u010dkog \u017eanra.<\/p>\n

Brajtonski bend koji sam najvi\u0161e volela, zvao se “Cat On Form,” hardkor grupa, koja se na\u017ealost raspala pro\u0161le godine.<\/p>\n

Sada \u017eivi\u0161 u Berlinu i \u017eivot tamo verovatno je potpuno druga\u010diji od onog u Brajtonu. Kako ti se svi\u0111a u Nema\u010dkoj?<\/strong>
\nBerlin je lep grad, ali na neki “ru\u017ean” na\u010din. Nije lep kao \u0161to je to Pariz, ali je interesantan zbog svoje istorije i “sposobnosti” da se menja. Kada \u0161etate gradom, me\u0161avina arhitektonskih stilova zaista je neverovatna. Pravi je “mi\u0161ma\u0161” stilova i epoha u poslednjih 60 godina. Druga\u010diji je od svih mesta u kojima sam \u017eivela do sada.<\/p>\n

(c) 2005. POP Depresija :: NIJE DOZVOLJENO KORI\u0160\u0106ENJE TEKSTA BEZ DOZVOLE<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Electrelane su \u010detiri devojke koje vi\u0161e ne \u017eive u Brajtonu, a muzika koju stvaraju mo\u017ee<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1205,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-1204","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1204","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1204"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1204\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1206,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1204\/revisions\/1206"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1205"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1204"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1204"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1204"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}