{"id":12053,"date":"2008-05-05T09:00:09","date_gmt":"2008-05-05T07:00:09","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=12053"},"modified":"2023-07-22T09:41:41","modified_gmt":"2023-07-22T07:41:41","slug":"microdisney-ili-zasto-nikada-nije-vreme-za-inteligentnu-pop-muziku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=12053","title":{"rendered":"#08 Za\u0161to nikada nije vreme za “inteligentnu pop muziku”?"},"content":{"rendered":"

#08 :: HUPER :: Maj\u00a02008 ::
\n<\/strong><\/p>\n

\n

Microdisney, Irska, Kork, Sean O’Hagan, Cathal Coughlan, High Llamas, Fatima Mansions…<\/em><\/p>\n

\"\"Jeste da je tema rubrike “Neke druge osamdesete” otkrivanje ili bar stavljanje u prvi plan manje poznatih grupa i muzi\u010dara iz osamdesetih godina dvadesetog veka, ali \u0161ta mogu kada je moja velika \u017eelja da pi\u0161em putopise. Tako da pri\u010da o bendu\u00a0Microdisney<\/strong>, junacima ovog Hupera, po\u010dinje malim osvrtom na Kork, drugi grad po veli\u010dini u Republici Irskoj.<\/p>\n

Zvani\u010dni podaci ka\u017eu da u Korku trenutno \u017eivi oko 120.000 stanovnika, a u vreme kada su budu\u0107i \u010dlanovi grupe\u00a0Microdisney<\/strong>\u00a0planirali da po\u010dnu da se bave muzikom, ta brojka imala je cifru manje. Luka Kork je druga po veli\u010dini prirodna luka na svetu posle Sidneja. Peter Petrelli se, po\u0161to je prona\u0161ao navija\u010dicu i spasao svet, na po\u010detku druge sezone serije\u00a0Heroes<\/strong>\u00a0pojavljuje u brodskom kontejneru upravo u Korku. Za ljubitelje muzi\u010dke trivije bitan podatak je da je u ovom gradi odrastao legendarni gitarista\u00a0Rory Gallagher<\/strong>.<\/p>\n

\"\"Microdisney<\/strong>\u00a0nisu ne\u0161to posebno bili slavljeni ni hvaljeni tokom svoje karijere, a kultno sledbeni\u0161tvo u slede\u0107e dve decenije bilo je vrlo slabo dozirano i neve\u0161tom oku uglavnom neprimetno. Od prvih pesama, poluakusti\u010dnih i ne\u017enih, do kasnijih radova \u2013 rasko\u0161no aran\u017eiranih i majstorski odsviranih,\u00a0Microdisney<\/strong>\u00a0su imali kvalitet koji je mogao da ih vine na vrhove top lista i da im obezbedi zna\u010dajno mesto u muzi\u010dkoj istoriji. Kao i za ve\u0107inu junaka ove rubrike, slava i bogatstvo ostali su van njihovog doma\u0161aja. Svirali su “ipm”, ili “inteligentnu pop muziku” (ako postoji idm \u2013 intelligent dance music \u2013 za\u0161to da ne postoji i ipm?), a usput su imali \u0161ta da ka\u017eu i to su uglavnom \u010dinili na najefektniji na\u010din. Junaci njihovih pesama bili su obi\u010dni ljudi, sjebani i zastra\u0161eni, nesre\u0107ni i nesigurni, gramzivi i siroma\u0161ni.\u00a0Microdisney<\/strong>\u00a0se obra\u010dunavao sa ta\u010derizmom, korporacijama, nacionalistima… ali kroz klasi\u010dne ljubavne pop pesme od tri minuta, koje su \u010desto iz “obi\u010dnih” tema kao \u0161to su sva\u0111e, ljubav ili seks, prerastale u kritiku dru\u0161tva ili borbu za slobodu mi\u0161ljenja.<\/p>\n

\"\"Pre nego \u0161to su postali\u00a0Microdisney<\/strong>, Sean O’Hagan i Cathal Coughlan poku\u0161avali su nekoliko godina da se muzi\u010dki izraze kroz Constant Reminders i Micro-Disney. Kao\u00a0Microdisney<\/strong>, od 1982. do 1988, objavili su \u010detiri studijska albuma i kompilaciju ranih radova, a izdava\u010di su im bili ultra-mali Kabuki, kultni Rough Trade i korporativno-nezainteresovani Virgin.<\/p>\n

Posle prvih singlova, od kojih je najuspe\u0161niji verovatno bio\u00a0“Pink Skinned Man”<\/em>\u00a0(1983) bend se preselio u London i tamo su snimili debi album\u00a0Everybody’s Fantastic<\/strong>. Pomogao im je producent aluma-prvenca za\u00a0the Smiths<\/strong>\u00a0John Porter. Otprilike u ovo vreme u njihov \u017eivot ulazi besmrtni\u00a0John Peel<\/strong>, koji ih je forsirao (ako je forsiranje to \u0161to je \u010desto pu\u0161tao njihove pesme i javno govorio da ih voli) slede\u0107ih nekoliko godina i \u010desto ih zvao u goste. Tokom slede\u0107ih nekoliko meseci bend je dobio i svoj definitivni, pro\u0161ireni oblik, priklju\u010denjem ritam sekcije. I zvuk se u skladu s tim menjao. Sada je bio jo\u0161 bogatiji, hiti\u010dniji, “komercijalniji” ili se tako bar \u010dinilo \u010dlanovima grupe. 1985. godine objavili su abum\u00a0The Clock Comes Down the Stairs<\/strong>, a sa njega skinut singl\u00a0“Birthday Girl”<\/strong>\u00a0mo\u017eda je bio i najve\u0107i hit koji je grupa imala.<\/p>\n

Po\u010detak 1986. godine bio je period velikih planova. Uspeh albuma\u00a0The Clock Comes…<\/strong>ohrabrio je Seana i Catha da regrutuju jo\u0161 jednog \u010dlana, a James Compton je svojim klavijaturama i scenskim pona\u0161anjem Microdisney obogatio na milion (ne)o\u010dekivanih na\u010dina. Bend je najzad neko “primetio” i izgledalo je da je “kucanje na vrata raja” najzad neko \u010duo, po\u0161to je Virgin potpisao Microdisney kao svoje ekskluzivce i izgledalo je da je scena za osvajanje sveta postavljena. Slede\u0107ih godinu dana bend je proveo u radnom odmoru i pripremi tre\u0107eg studijskog albuma.\u00a0Crooked Mile<\/strong>\u00a0u prodaji se pojavio u januaru 1987, a kao i beogradski Ju\u017eni bulevar kasnio je “iz tehni\u010dkih razloga” \u0161est meseci (album mi je desetak godina kasnije poklonio MB, Huperov recenzent DVD-ijeva :)).<\/p>\n

\"\"Crooked Mile<\/strong>\u00a0otvara pesma\u00a0“Town To Town”<\/em>\u00a0koja je pravi primer muzike koju suMicrodisney<\/strong>\u00a0pravili. Rasko\u0161ni pop \u0161lager o dvoje mladih koji poku\u0161avaju da \u017eive normalnim \u017eivotom za vreme nuklearne katastrofe. Ako je to uop\u0161te mogu\u0107e po\u0161to su njih dvoje biv\u0161i ljubavnici, a ona nije ba\u0161 da i dalje gaji romanti\u010dna ose\u0107anja prema njemu (ili sam ja to sve pogre\u0161no razumeo). Iz nekog razloga snimanje albuma umesto da u novim produkcionim uslovima bude veliki plus za bend, pretvorilo se u pakao. Godinama kasnije Sean je za \u010dudan, metalni zvuk\u00a0Crooked Milea<\/strong>\u00a0rekao da\u00a0“zvu\u010di kao da je snimljen 1973. i to vrlo lo\u0161e…”<\/em>\u00a0Na ovoj plo\u010di bend je napisao verovatno najlep\u0161e pesme u svojoj karijeri, ali su snimci nastali u\u017eivo za potrebe Peelovih emisija kudikamo bolje i realnije zvu\u010dali, nego ovi koji su objavljeni na albumu. Po zavr\u0161etku promotivne turneje, bend se povukao u kratkotrajnu izolaciju, koja je nekako pomogla da se re\u0161e problemi sa radom u studiju i produkcijom.<\/p>\n

Dva slede\u0107a singla\u00a0“Singer’s Hampstead Home”<\/em>\u00a0i\u00a0“Gale Force Wind”<\/em>\u00a0bili su savr\u0161eni primeri savr\u0161ene pop muzike, koju je bend bio predodre\u0111en da stvara od prvog dana.\u00a0Thirty Nine Minutes<\/strong>, \u010detvrti i poslednji studijski album,\u00a0Microdisney<\/strong>objavili su u martu 1988. godine. Iako se danas \u010dini, sa distance od dvadeset godina, da\u00a0Crooked Mile<\/strong>\u00a0i dalje ima mo\u0107nije i ubedljivije pesme, 39 mins je najzad pravi i potpuni trijumf benda. Kona\u010dno sve pesme zvu\u010de kao \u0161to su muzi\u010dari \u017eeleli, produkcija vi\u0161e nije smetnja ve\u0107 kvalitet, a stihovi su direktni, duhoviti i \u010desto brutalni u svojoj iskrenosti. I tema pesama do\u017eivela je zna\u010dajne promene: od op\u0161teg stiglo se do pojedina\u010dnog, od nuklearnog holokausta do izdaje samog sebe i \u017eivotnih principa. Uz dve pesme koje su prethodile albumu, mo\u017eda je i najlep\u0161a numera na plo\u010di\u00a0“United Colours”<\/em>, koja je bila frontalni udar na giganta iz Treviza i njihove reklamne kampanje u kojima se ve\u010dito trude da objasne da iza prodaje ode\u0107e stoji neki duboki smisao…<\/p>\n

\"\"Nekoliko meseci trajala je nazovi kampanja-promocija ovog albuma, a onda su \u010dlanovi benda napravili majice na kojima je pisalo da\u00a0Microdisney<\/strong>\u00a0vi\u0161e ne postoji. Kolekcija\u00a0Peel Sessions<\/strong>\u00a0objavljena je 1989. godine, kompilacija najve\u0107ih hitova\u00a0Big Sleeping House<\/strong>\u00a01995, a tokom slede\u0107ih godina svi albumi\u00a0Microdisney\u00a0<\/strong>reizdati su na CD-u.<\/p>\n

U vreme kada su\u00a0Microdisney<\/strong>\u00a0nastali ve\u0107ina bendova vi\u0161e pa\u017enje poklanjala je svojim frizurama nego pisanju pesama. Moda je preuzela muziku, a bunt je ustupio mesto hedonizmu.\u00a0Microdisney<\/strong>\u00a0nisu \u017eeleli da po\u0161tuju pravila koja su drugi nametnuli. Nikada nisu postali deo “scene”, suvi\u0161e su bili cini\u010dni i nefleksibilni za one koji vole pop, premalo eksperimentalni i sirovi za alternativce. Trajali su kao bend ne\u0161to vi\u0161e od pet godina.\u00a0Sean O’Hagan<\/strong>\u00a0je kasnije nastavio svoju potragu za\u00a0Brianom Wilsonom<\/strong>\u00a0i idealnom melodijom sa\u00a0The High Llamas<\/strong>, dok je\u00a0Cathal Coughlan<\/strong>\u00a0duhove isterivao sa\u00a0The Fatima Mansions<\/strong>. Fanovi se do danas ne sla\u017eu da li su\u00a0High Llamas<\/strong>\u00a0i\u00a0Fatima Mansions<\/strong>\u00a0zajedno, makar i na trenutak dodirnuli zna\u010daj i talenat\u00a0Microdisney<\/strong>. Za\u0161to sami ne istra\u017eite ovu misteriju?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

#08 :: HUPER :: Maj\u00a02008 :: Microdisney, Irska, Kork, Sean O’Hagan, Cathal Coughlan, High Llamas,<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[45],"tags":[98],"class_list":["post-12053","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-neke-druge-80e","tag-huper"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12053","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12053"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12053\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12092,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12053\/revisions\/12092"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12053"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12053"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12053"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}