Jedan od ljudi koji je poku\u0161ao da objasni fenomen benda, Jim Walsh, u uvodu svoje knjige\u00a0“The Replacements: All Over but the Shouting (an oral history)”<\/em>\u00a0u\u010dinio je to na slede\u0107i na\u010din:\u00a0“Njihova tajna je u tome \u0161to su bili prepuni kontradiktornosti. Bili su gospodari ironije, i to pre nego \u0161to je ironija u\u0161la u modu…”<\/em><\/p>\n Krajem 1989. godina “Musician magazine” je pravio veliku pri\u010du o bendu pod nazivom“The Replacements: Poslednji i najbolji bend osamdesetih.”<\/em>\u00a0Kada je video taj naslov MTV super-star Jon Bon Jovi reagovao je pitanjem:\u00a0“Kako oni mogu da budu najbolji bend osamdesetih kada ja nikada nisam \u010duo za njih?”<\/em>\u00a0Ve\u0107i kompliment\u00a0“Metsi”<\/em>\u00a0nisu mogli da dobiju. A poku\u0161avali su na svaki na\u010din da \u017eivot preto\u010de u rokenrol. Neuspehe u ljubavi, prekinuta prijateljstva, nerazumevanja u porodici, izlive besa i neprilago\u0111enost ubacivali su u trominutna energetska pra\u017enjenja i uspevali da se pove\u017eu sa klincima u vreme kada nije bilo interneta, foruma, facebooka i drugih aktuelnih terapeutsko-socijalnih web servisa. Kako je iz dana\u0161nje perspektive te\u0161ko zamisliti situaciju u kojoj tinejd\u017eer svoja stanja prepoznaje sam, zaklju\u010dan u sobi, izolovan i otu\u0111en. Ili je to i dalje tako?<\/p>\n Kalifornijska izdava\u010dka ku\u0107a Rhino, tokom prole\u0107a 2008. godine reizdala je prva \u010detiri albuma\u00a0the Replacements<\/strong>\u00a0u deluks pakovanju, remasterovane i sa bonus pesmama. Najavila je istu akciju i za ostatak kataloga. Za razliku od\u00a0the Pixies<\/strong>\u00a0ili\u00a0Dinosaur Jr<\/strong>, i pored unosnih ponuda da se opet aktiviraju,\u00a0the Replacements<\/strong>\u00a0ostaju deo istorije, bez \u017eelje da pi\u0161u nova poglavlja knjige koja je ve\u0107 odavno (ne)sre\u0107no zavr\u0161ena. Ili je povratak samo pitanje trenutka?<\/p>\n Od 1981. godine i debitantskog albuma\u00a0Sorry Ma, Forgot to Take Out the Trash<\/em>\u00a0do 1984. i \u010dudesnog\u00a0Let It Be<\/em>\u00a0(svi su objavljeni za lokalnu izdava\u010du ku\u0107u Twin\/Tone)\u00a0Metsi<\/strong>\u00a0su uspeli da odrastu i nau\u010de da sviraju i da se oslobode od straha od promene i eksperimentisanja. Kada su po\u010deli da sviraju kao\u00a0The Replacements<\/strong>, Paul i Bob imali su po 20 godina, bubnjar Chris 18 i basista Tommy samo 13.<\/p>\n The Replacements<\/strong>\u00a0su se konstantno menjali i napredovali i to ih je razlikovalo od ve\u0107ine bendova epohe. Godinu dana kasnije “opro\u0161taj” od panka najavili su kratkosviraju\u0107im izdanjem\u00a0Stink<\/em>, albumom sa osam pesama, \u0161tampanom u limitiranom tira\u017eu, nastalom u produkcioninim neuslovima. Slede\u0107e godine \u010detvorka iz Minesote objavljuje\u00a0Hootenanny<\/em>, kojim su poku\u0161ali da na jedinstven na\u010din spoje d\u017eez, kantri, bluz i pank uticaje u ne\u0161to novo i zanimljivo, ali koji je, i pored nekoliko antologijskih pesama (\u201cWithin Your Reach\u201d<\/em>,\u00a0“Color Me Impressed,”<\/em>\u00a0i“Take Me to the Hospital”<\/em>) vi\u0161e zna\u010dajan zbog toga \u0161to je pripremio teren za prvo pravo remek-delo benda.<\/p>\n Posle plo\u010de\u00a0Let It Be<\/em>\u00a0ni\u0161ta vi\u0161e nije bilo isto. I momci i bend su sazreli, teme pesama vi\u0161e nisu bile samo tinejd\u017eerske, a sigurnost koju su stekli prethodnih godina ose\u0107ala se sa svakim akordom ili stihom. Bez obira da li je pesma o seksualnom opredeljenju (“Androgynous\u201d<\/em>) ili o devojci koje se ne javlja na telefon kada je zovete (\u201cAnswering Machine\u201d<\/em>) ili o zbunjenosti koju ose\u0107ate sa \u0161esnaest godina (“Sixteen Blue\u201d<\/em>\u00a0je Paul posvetio basisti Tommyju koji je tada imao 16 godina) ili o hrabrosti i optimizmu (\u201cI Will Dare\u201d<\/em>) trijumf je bio potpun i bez dileme.<\/p>\n Slede\u0107i korak bio je sasvim logi\u010dan – ugovor sa mejd\u017eor kompanijom, Sire, a to je donelo vi\u0161e novca za snimanje i bolje uslove za rad. Koncerti su i dalje bili divlji i \u010desto potpuno nekontrolisani, uglavnom zbog dejstva alkohola i kokaina na Paula i Boba.<\/p>\n Pleased To Meet Me<\/em>\u00a0Metsi su snimili kao trio, a gitare je preuzeo Paul. Na turneji kao novi gitarista priklju\u010dio im se i vi\u0161egodi\u0161nji prijatelj benda Slim Dunlap. I ovoga puta na albumu, koji je snimljen u Memfisu sa producentom Jimom Dickinsonom, bile su zastupljene prekrasne balade i gitarske himne, a novi za\u010din bili su duva\u010dki aran\u017emani. Od pesama, izdvajaju se posveta lideru\u00a0Big Star<\/strong>\u00a0“Alex Chilton”, samo-ironi\u010dna\u00a0“I Don’t Know”<\/em>, hipnoti\u0161u\u0107a\u00a0“Skyway”<\/em>\u00a0i nadahnuta\u00a0“Can’t Hardly Wait”<\/em>. Slede\u0107i pucanj u prazno bila je turneja sa\u00a0Tomom Pettyjem<\/strong>\u00a0(i njegovim prate\u0107im bendom\u00a0the Heartbreakers<\/strong>), gde su\u00a0The Replacements<\/strong>\u00a0bili predgrupa stadionskoj atrakciji koju su svi voleli i hvalili, \u0161to naravno nije sporno, ali jeste to \u0161to su Petty i ekipa bili sinonim za profesionalne nastupe, a\u00a0the Replacements<\/strong>\u00a0uglavnom nisu bili u stanju da zavr\u0161e do kraja ve\u0107inu pesama u svom setu. Iako matematika ka\u017ee druga\u010dije, dva minusa nisu se pretvorila u plus, tako da je Paul odlu\u010dio da slede\u0107i album bude njegov solo prvenac. Sire ga je ipak ubedio da i\u00a0All Shook Down<\/em>\u00a0iza\u0111e pod firmom\u00a0Replacements<\/strong>, a u moru se\u0161n muzi\u010dara na kratko su se pojavili i Tommy, Slim i Chris. Album je zna\u010dajan i po tome \u0161to je bio prvi koji je Paul radio u treznom stanju, a neka setna atmosfera bila je prisutna i tokom snimanja i kasnije na objavljenom vinilu. Produkcija\u00a0Scotta Litta<\/strong>\u00a0bila je diskretna i ve\u0161ta, u prvi plan stavila je pesni\u010dke kvalitete Westerberga, a pesme koje su se nametnule bile su hiti\u010dna\u00a0“Merry Go Round,”<\/em>\u00a0lelujava\u00a0“All Shook Down”<\/em>\u00a0i misti\u010dna\u00a0“The Last.”<\/em><\/p>\n Ipak, ni super-pozitivne kritike albuma, ni dolazak na veliku scenu novih bendova koji su svi isticali\u00a0The Replacements <\/strong>kao najve\u0107e uzore nisu mogli da spre\u010de neminovno. Zvani\u010dno, bend se raspao po zavr\u0161etku turneje, 4. jula 1991. godine. Paul je krenuo u uzbudljivu solo karijeru tokom koje je objavio nekoliko divnih albuma pod svojim imenom (14 Songs<\/em>,\u00a0Eventually<\/em>,\u00a0Suicaine Gratifacation<\/em>,\u00a0Stereo\/Mono<\/em>,\u00a0Folker<\/em>) i kao\u00a0Grandpaboy<\/strong>, a redovno je radio kao autor filmske i svih ostalih primenjenih muzika… Chris Mars objavio je \u010detiri solidne solo plo\u010de, pre nego \u0161to se sredinom devedesetih u potpunosti posvetio slikanju. Tommy Stinson je po raspadu\u00a0Metsa<\/strong>\u00a0okupljao prijatelje u bendovima\u00a0Bash & Pop<\/strong>\u00a0i\u00a0Perfect<\/strong>, a 2004. godine objavio je\u00a0Village Gorilla Head<\/em>, prvu solo plo\u010du u karijeri, na kojoj se nalazi i transcedentalna\u00a0“Light Of Day”<\/em>. Ova pesma bila je ne\u0161to najbli\u017ee pop-savr\u0161enstvu Paulovih pesama \u0161to je Tommy uspeo da stvori tokom dvadesetak godina sviranja. Axl Rose je krajem devedesetih pozvao Stinsona da pomogne novim\u00a0Guns N’ Roses<\/strong>\u00a0u potrazi za\u00a0“Kineskom demokratijom”<\/em>. Ta potraga traje i dalje…<\/p>\n Jedini put kada su se trojica pre\u017eivelih\u00a0Rezervista<\/em>\u00a0okupili na jednom mestu (a da su svirali) bilo je tokom 2005. kada su za potrebe Rhinove kompilacije\u00a0Don’t You Know Who I Think I Was? The Best of the Replacements<\/em>\u00a0snimili dve nove Paulove pesme (“Message To The Boys”<\/em>\u00a0i\u00a0“Pool & Dive”<\/em>). Paul i Tommy su svirali i pevali, Chris je samo pevao prate\u0107e vokale. Magija je i dalje bila tu, a da li je svet spreman za nove\u00a0“Mets trikove”<\/em>\u00a0pokaza\u0107e vreme koje dolazi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" #09 :: HUPER :: Jun\u00a02008 :: The Replacements, Paul Westerberg, Bob & Tommy Stinson, Chris<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12065,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[45],"tags":[98],"class_list":["post-12059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-neke-druge-80e","tag-huper"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12059","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12059"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12059\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12091,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12059\/revisions\/12091"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12065"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12059"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12059"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12059"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"http:\/\/media.popdepresija.com\/2013\/07\/huper439replacements.jpg\")
Za generacije ameri\u010dkih tinejd\u017eera, koji su svoje intimne hormonske drame pre\u017eivljavali tokom osamdesetih,\u00a0The Replacements<\/strong>\u00a0su bili najve\u0107i bend na svetu. Svirali su pesme koje kao da su bile napisane specijalno za njih – strasne, sirove i direktne, a generacije neshva\u0107enih klinaca, zakasnelih pankera, budu\u0107ih intelektualaca i studenata u najavi, bile su prosto za\u010darane.<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/www.popdepresija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/mats8502s.jpg\")
\nZa klince iz Mineapolisa, Paula Westerberga, bra\u0107u Stinson (Boba i Tommyja) i Chrisa Marsa muzika je bila jedini na\u010din da uspeju. Ili kako je u jednom od skora\u0161njih intervju Paul rekao:\u00a0“Bob i ja, ako ni\u0161ta drugo, shvatili smo da je muzika jedini put napred i gore za nas. Ni\u0161ta nismo znali da radimo, on je bio kuvar, a ja domar i za nas je zaista bilo \u2013 ili \u0107emo da uspemo u rokenrolu ili \u0107emo da da umremo poku\u0161avaju\u0107i.”<\/em><\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.popdepresija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/music_phases2.jpg\")
Sorry Ma…\u00a0<\/em>povr\u0161nim slu\u0161aocima mo\u017ee da zvu\u010di muljavo, preglasno i neuve\u017ebano, ali za sve ostale jedan je od klju\u010dnih albuma pank-roka. Umorni od hardkor scene i spremni da rizikuju i da do kraja isteraju svoje, bend je ve\u0107 na samom startu diskografske aktivnosti nametnuo visoke standarde. Od 18 pesama, manje od polovine su du\u017ee od dva minuta, a u centru pa\u017enje je gitara Boba Stinsona (posebno u\u00a0\u201cI Hate Music\u201d<\/em>\u00a0ili\u201cSomethin\u2019 to Du\u201d<\/em>), ali sa povremenim i potpuno neo\u010dekivanim promenama \u2013 tipi\u010dan primer za to je\u00a0\u201cJohnny\u2019s Gonna Die.\u201d<\/em><\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.popdepresija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/mats8508s.jpg\")
Ako je\u00a0Let It Be<\/em>\u00a0bio prvo remek-delo benda, onda je prva plo\u010da za Sire,Tim<\/em>, album koji je najbolje\u00a0ostario<\/em>\u00a0do danas. Duh pank-roka i dalje je bio prisutan, ali za razliku od pesama sa \u010detiri albuma za Twin\/Tone, momci su postali pravi majstori svog zanata. Od ljubavne ode\u00a0“Kiss Me on the Bus,”<\/em>\u00a0do introspekcije i lamenta\u00a0“Here Comes a Regular,”<\/em>\u00a0preko kantrija\u00a0“Waitress in the Sky”<\/em>\u00a0ili soula\u00a0“Swingin’ Party”<\/em>, do pesama koje su direktno inspirisale ra\u0111anje grand\u017ea par godina kasnije,“Bastards of Young”<\/em>\u00a0i\u00a0“Left of the Dial”<\/em>\u00a0bend je svirao kao da je sudnji dan i kao da ima audiciju za odlazak na nebo. Danak porocima i te\u0161kom prilago\u0111avanju na korporativno poslovanje prvi je platio Bob Stinson, koji je tokom promotivne turneje albuma napustio bend. 1995. godine Bobovo telo predalo je hendikep me\u010d u duelu sa porocima, po\u0161to vi\u0161e nije moglo da izdr\u017ei decenijski maltretman.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.popdepresija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/ny1988.jpg\")
Slede\u0107i album morao je da bude komercijalni hit, tako su bar zaklju\u010dili Paul i ekipa. Rezultat velikih napora bio je\u00a0Don’t Tell A Soul<\/em>, blje\u0161tav i ispoliran do savr\u0161enosti, koji im je doneo prvi i poslednji Billboard hit (mesto 51)\u00a0“I’ll Be You,”<\/em>\u00a0i koji, naravno ni\u0161ta nije promenio u \u017eivotu junaka ove pri\u010de. Westerberg je i ovoga puta briljirao, posebno u“Talent Show,”<\/em>\u00a0“We’ll Inherit the Earth,”<\/em>\u00a0“Achin’ to Be,”<\/em>\u00a0ili u pesmi koju sam besomu\u010dno vrteo tokom devedesetih\u00a0“Anywhere’s Better Than Here”<\/em>.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.popdepresija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/07\/paulw.jpg\")
<\/p>\n