{"id":1222,"date":"2006-10-02T23:54:08","date_gmt":"2006-10-02T21:54:08","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=1222"},"modified":"2013-07-21T00:01:09","modified_gmt":"2013-07-20T22:01:09","slug":"joan-wasserjoan-as-police-woman-zvucim-kao-skoljka-spremna-da-bude-pojedena-iz-koje-sija-divni-biser","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=1222","title":{"rendered":"Joan Wasser\/Joan As Police Woman: Zvu\u010dim kao… \u0161koljka spremna da bude pojedena, iz koje sija divni biser"},"content":{"rendered":"

\"\"Na prvi pogled karijera\u00a0Joan Wasser\u00a0izgleda sasvim normalno i o\u010dekivano. Muzi\u010dki obrazovana, fizi\u010dki atraktivna i scenski upe\u010datljiva kad-tad morala je da skrene pa\u017enju na sebe. U 2006. godini to joj je uspelo debitantskim albumom\u00a0“Real Life”\u00a0(Reveal Records) i serijom koncerata koji polako njen kultni status pretvaraju u “mejnstrim sa du\u0161om”. Ipak, nije sve tako jednostavno. Za umetni\u010dki alter-ego Joan je izabrala ime\u00a0Joan As Police Woman\u00a0po TV seriji iz sedamdesetih, “Police Woman”, u kojoj je\u00a0Angie Dickinson\u00a0igrala lik Suzanne “Pepper” Anderson – seksi verziju Harryja Callahana. Iako je slavu stekla kao fantasti\u010dna violinistkinja, Joan je sada “\u017eena sa gitarom” (i povremeno klavirom), koja u svom izrazu vi\u0161e podse\u0107a na\u00a0Dusty Springfield\u00a0ili\u00a0Joni Mitchell, nego na neku od dana\u0161njih art-folk primadona, \u0161to de facto trenutno jesu\u00a0Joanna Newsom\u00a0ili\u00a0CocoRosie. Za svaku veliku karijeru potrebno je i malo mistike i legende i taj “uslov” je Joan ispunila: bila je ljubavnica genijalnom\u00a0Jeffu Buckleya\u00a0u vreme njegove fatalne odluke da nestane u mutnim dubinama Misisipija…\u00a0Joan As Police Woman\u00a0je rok trio koji prkosi svakoj definiciji i kategorizaciji. U osnovi to je d\u017eez trojka koja punk senzibilitetom preko rhythm&blues osnove prenosi neke od najli\u010dnijih i najtu\u017enijih slika, jo\u0161 od vremena ukletog tandema oca i sina,\u00a0Tima i\u00a0Jeffa Buckleya\u00a0ili tu\u017enog an\u0111ela\u00a0Elliotta Smitha.\u00a0Joan Wasser\u00a0je umetnica u usponu koja ru\u0161i sve \u0161ablone i redefini\u0161e neke od osnovnih r’n’r postulata. Sa Joan je\u00a0razgovarala\u00a0Svetlana \u0110olovi\u0107.\u00a0Intervju je premijernoemitovan u\u00a0PD#269<\/span><\/a>, 2. oktobra 2006. godine.<\/span><\/p>\n

PD \u2022\u00a0Kako je izgledao tvoj razvojni put od prate\u0107eg muzi\u010dara do samostalnog umetnika,\u00a0kako si do\u0161la do sopstvenog identiteta i koliko ti je vremena trebalo?
\nStudirala sam klasi\u010dnu violinu i potom sam, na moju veliku radost,\u00a0 po\u010dela da sviram u raznim rock bendovima. To me je ispunjavalo, bilo je zabavno, usput sam puno radila kao studijski muzi\u010dar. Onda sam pre nekih osam godina uzela gitaru u ruke i krenula pomalo da pevam i da stidljivo komponujem. To je bilo jedno sasvim novo, \u010dudno iskustvo za mene, i zato je taj proces privikavanja na samu sebe i sopstevni autorski izraz i\u0161ao postepeno i trajao neko vreme.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

PD \u2022 Dakle, solo rad je do\u0161ao spontano, bez neke naro\u010dite ambicije?
\nOduvek sam znala da \u0107u se baviti muzikom, jer, kako se ono ka\u017ee\u00a0\u2018muzika me je spasila\u2019<\/em>, ta\u010dnije odr\u017eala me u \u017eivotu. Nisam \u010deznula da postanem solista. Kad svira\u0161 violinu, ukoliko ne pravi\u0161 instrumentalne albume, mora\u0161 da bude\u0161 svestan da je tvoja uloga da ulep\u0161ava\u0161 muziku drugih ljudi \u2013 tu si kao podr\u0161ka ili dodatak tu\u0111e vizije. Tek kad sam pomalo po\u010dela da pi\u0161em svoje pesme, pomislila sam da bih mo\u017eda mogla i da ih sama izvodim. Ranije sam bila koautor u mojim najranijim bendovima i ve\u0107 sam napisala pokoju pesmu, ali ni\u0161ta od toga mi nije previ\u0161e zna\u010dilo. Nisam mislila da je dovoljno dobro. Trebalo je samo da po\u010dnem da ozbiljno shvatam sebe kao kantautora i to je bio po\u010detak.<\/span><\/p>\n

PD \u2022 Ima\u0161 impresivan krug prijatelja, zanima me ko je od njih imao najve\u0107i uticaj na tvoj\u00a0solo poduhvat?
\nKad sam po\u010dela da sviram gitaru, tek tu i tamo mi je sinuo poneki akord, a onda sam malo po malo po\u010dela da pevam. Pevanje je bilo zastra\u0161uju\u0107e. Nisam znala \u0161ta \u0107u s njim, moj peva\u010dki izraz nije bio ni po \u010demu poseban, posebno \u0161to tada jo\u0161 nisam ni pisala tekstove pesama. Tu je nastupila kriza identiteta, nisam znala \u0161ta ja zapravo \u017eelim da ka\u017eem svojm muzikom, ne znam da li sam uop\u0161te i razmi\u0161ljala o tome. To je jedna prili\u010dno zastra\u0161uju\u0107a spoznaja \u2013 \u017eivi\u0161 nekakav \u017eivot, izra\u017eava\u0161 svoje mi\u0161ljenje, komunicira\u0161 sa ljudima i odjednom se zapita\u0161, \u2018ko sam ja zaista, \u0161ta ja stvarno mislim o svemu ovome\u2019. Kad shvati\u0161 da nema\u0161 pojma, i da nema\u0161 predstavu kako da protuma\u010di\u0161 sopstvena ose\u0107anja – to je trenutak pravog izazova. Ja sam od onih koje strah nagoni da se suo\u010de s njim. To suo\u010davanje, mo\u017eda nije u svim okolnostima najbolja ideja, ali me je ovog puta, kao i mnogo puta ranije, nau\u010dilo ne\u0161to novo. Bilo je to jedno sjajno i uzbudljivo iskustvo, koje je po\u010delo sa pitanjem \u2018za\u0161to se, pobogu D\u017eoana, pla\u0161i\u0161 pevanja? \u0160ta je problem?\u2019.\u00a0 Da bih odgovorila na to, morala sam da otkrijem ko sam ja zapravo, i na tom putu su mi, naravno,\u00a0 pomogli dobri prijatelji,\u00a0 ali to je put koji sam sama morala da pro\u0111em u otkrivanju sopstvenog identiteta.<\/p>\n

PD \u2022 Ko ti je najvi\u0161e ohrabrio?
\nKao \u0161to rekoh, trebaju ti dobri prijatelji na tom putu, ali nije tu bio niko poseban ko me gurnuo u tu spoznaju, ja sam imala sna\u017ean motiv da sama to otkrijem… Znam da ovo nije odgovor koji si \u017eelela da \u010duje\u0161…ok, naravno, Rufus Wainwright i Antony su tu vrlo zna\u010dajne figure. Rufusa sam upoznala kad sam ve\u0107 po\u010dela da pi\u0161em svoje pesme i on me tada pozvao da mu budem predgrupa, a Antony ima ogroman uticaj na moj \u017eivot \u2013 bio je od po\u010detka neverovatan, pru\u017eao mi je veliku podr\u0161ku, i bio je i ostao jedan od meni najva\u017enijih ljudi \u2013 uticaj u karijeri je samo jedan od mnogih koje ima na mene.<\/p>\n

PD \u2022 \u0160ta je najva\u017enije \u0161to si nau\u010dila sviraju\u0107i sa drugim muzi\u010darima?
\nDa slu\u0161am. Da budem bezgrani\u010dno otvorena i da umem da prepoznam trenutak u kom se ose\u0107am ugro\u017eeno od strane drugog muzi\u010dara, i da ne dozvolim da to na bilo koji na\u010din ugrozi samu muziku. Bukvalno slu\u0161anje dok svira\u0161 je tako\u0111e u\u017easno va\u017eno da bi mogao muzi\u010dki pravovremeno da reaguje\u0161.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

PD \u2022 Kada ka\u017eu \u2018ona zvu\u010di kao…\u2019… pa onda spisak, od svih muzi\u010dara koji se pominju kad si ti\u00a0u pitanju, koga bi izabrala? Dakle, ti zvu\u010di\u0161 kao…..
\nJa zvu\u010dim kao… \u0161koljka spremna da bude pojedena, iz koje sija divni biser.<\/span><\/p>\n

PD \u2022 A muzi\u010dari koji su uticali na tebe iz pro\u0161losti?
\nMoja najomiljenija dva muzi\u010dara svih vremena su Joni Mitchell i Nina Simone. One su neverovatne, prkosne, uporne, u\u017easno inteligentne \u017eene, koje su uvek radile stvari onako kako su \u017eelele. Ne mislim da zvu\u010dim kao one, ali bih volela da \u2018skinem njihov stil\u2019 na neki na\u010din, jer mislim da su izuzetne li\u010dnosti i da su imale zapanjuju\u0107i muzi\u010dki uticaj. One su za mene bo\u017eanstvo.<\/p>\n

PD \u2022 Koji su ti omiljeni savremeni muzi\u010dari?
\nMoj omiljeni bend sada je Midlake, imaju novi album \u2018The Trials of Van Occupanther\u2019, to je nevi\u0111ena plo\u010da. Uglavnom slu\u0161am staru muziku, a od nove – gotovo sve \u0161to uradi Sufjan Stevens je divno, to volim i novi album Josepha Arthura mi se dopada, mislim da se zove\u00a0 \u2018Nuclear Daydream\u2019..<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

PD \u2022 Kakav je danas tvoj odnos prema punk-rocku iz kog si potekla, kakav je uticaj imao na\u00a0tvoj sada\u0161nji izraz i da li te danas intrigira taj zvuk?
\nNa po\u010detku karijere sam \u010dak i pisala takve pesme, a ina\u010de jako volim da sviram takvu muziku, ali to mi danas nije tako posebno va\u017ean \u017eanr. Emocija koju nosi punk-rock je i dalje prisutna u mom izrazu, ali danas sam okrenuta otvorenijim i \u0161irim ose\u0107anjima, nisam vi\u0161e u fazonu da \u2018\u0161ibam i mlatim\u2019. Punk- rock je na izvestan na\u010din nasilan, \u0161to je uglavnom zahvalno ose\u0107anje kad je muzika u pitanju, ali je se sada ne ose\u0107am tako. Danas smatram da se ta ista energija mo\u017ee preusmeriti i izraziti na potpuno druga\u010diji, pozitivniji na\u010din. Sve u svemu, ostaci tih uticaja mogu se i dalje povremeno \u010duti u mojoj muzici i to je \u017eanr koji i dalje volim da slu\u0161am.<\/span><\/p>\n

PD \u2022 Kako si izabrala bend? Mora da je bilo te\u0161ko, s obzirom na to da si svirala sa tlikim\u00a0muzi\u010darima, da li si imala nekog posebnog u vidu ili si birala me\u0111u prijateljima?
\nTo su ljudi koje sam posebno odabrala. Oko 2000. godine sam po\u010dela da nastupam solo, tek da bih se malo osmelila, da bih se ose\u0107ala konfornije na sceni. U to vreme sam \u010desto nalazila u razli\u010ditim muzi\u010dkim kontekstima sa Benom, mojim sada\u0161njim bubnjarem. I svaki put kad sam svirala s njim ili ga slu\u0161ala dok svira sa drugim muzi\u010darima, uvek sam se posle ose\u0107ala kao da letim. I onda sam kona\u010dno skupila hrabrost da ga pitam da bude u mom bendu. Pristao je na moje odu\u0161evljenje, i neko vreme smo nastupali kao duo. Dugo mi je trebalo da provalim ko bi mogao da bude najbolji basista za na\u0161u postavu. Odlu\u010dila sam da to bude Rainy, ona je pristala\u00a0 i eto \u2013 oboje su neverovatni, ose\u0107ajni, divni muzi\u010dari, oni su najbolja ritam sekcija koju mogu da zamislim.<\/p>\n

PD \u2022 Neki muzi\u010dar \u2018iz snova\u2019 s kojim bi volela da radi\u0161?
\nO Bo\u017ee…nisam sigurna da uop\u0161te \u017eelim da radim s njim, ali bih definitivno volela da ga upoznam jednog dana \u2013 Prince. On mi deluje tako nedodirljivo.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

PD \u2022 Nemamo \u010desto priliku da \u010dujemo izuzetnog violinistu u rock muzici, zato je taj tvoj\u00a0dar posebno zanimljiv \u2013 \u0161ta ubudu\u0107e planira\u0161 sa violinom?
\nDugo sam se bavila violinom, bilo je divno, zabavno, vrlo uzbudljiv instrument, sve u svemu. Ali da bih mogla da pevam svoje pesme, potreban mi je, ili prijatnije mi je dru\u0161tvo nekog manje zahtevnog instrumenta, za mene su to klavir ili gitara. Violina \u0107e uvek biti MOJ instrument, ona \u0107e uvek biti veliko nadahnu\u0107e, ali nema teorije da istovremeno pevam i sviram violinu \u2013 to je neverovatno naporan i neudoban posao.<\/span><\/p>\n

PD \u2022 A od ova druga dva, \u0161ta vi\u0161e voli\u0161 gitaru ili klavir?
\nKlavir sam tek nedavno po\u010dela da u\u010dim i jako mi se svi\u0111a, zabavno je i vrlo kreativno. To su dva vrlo razli\u010dita instrumenta, te\u0161ko je re\u0107i koji mi se vi\u0161e svi\u0111a. Kad bih izabrala jedan, onda bih \u010deznula za onim drugim. Svaki od njih predstavlja jedan potpuno druga\u010diji svet i ima mogu\u0107nost da transponuje veoma razli\u010dita ose\u0107anja i atmosferu. Klavir volim zbog njegove masivnosti, \u010dini se da u njemu ima toliko prostora za otkrivanje. I gitara ima to, ali na potpuno druga\u010diji na\u010din.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/span><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

PD \u2022 Dugo nastupa\u0161 u\u017eivo, kakav je tvoj odnos s publikom sada kada si ti u centru pa\u017enje?\u00a0Ose\u0107a\u0161 li njihova o\u010dekivanja, da li te to pritiska ili pak osloba\u0111a?
\nDruga\u010dije reagujem na publiku sada kada izvodim svoju muziku – oduvek sam imala veliko po\u0161tovanje i divljenje prema ljudima koji su dolazili da me vide, a tek sada jo\u0161 vi\u0161e. Cenim to \u0161to je neko odlu\u010dio da iza\u0111e iz ku\u0107e i do\u0111e na moj koncert. Zato se uvek trudim da budem \u0161to otvorenija prema o\u010dekivanjima publike \u2013 poku\u0161avam da otkrijem \u0161ta oni \u017eele ili \u0161ta im treba, pre nego da sviram neki zacrtani spisak pesama.\u00a0 Dobijam tako divne reakcije od ljudi posle koncerta. Puno ljudi, posebno momaka, su mi rekli da su plakali na mom koncertu. To me \u010dini veoma sre\u0107nom. Znam da zvu\u010di glupo da sam sre\u0107na \u0161to neko pla\u010de, ali to je zaista tako dirljivo. Ne samo to priznanje ve\u0107 i to \u0161to su posvetili vreme i skupili hrabrost da do\u0111u i to mi ka\u017eu. To smatram veoma posebnim u odnosu sa publikom. Divim se ljudima koji dolaze na moje koncerte.<\/span><\/p>\n

(c) 2006. Svetlana \u0110olovi\u0107\/POP Depresija\u00a0::\u00a0NIJE DOZVOLJENO KORI\u0160\u0106ENJE TEKSTA BEZ DOZVOLE<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na prvi pogled karijera\u00a0Joan Wasser\u00a0izgleda sasvim normalno i o\u010dekivano. Muzi\u010dki obrazovana, fizi\u010dki atraktivna i scenski<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1223,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-1222","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1222","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1222"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1222\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1224,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1222\/revisions\/1224"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1223"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1222"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1222"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1222"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}