{"id":1225,"date":"2007-03-02T00:02:35","date_gmt":"2007-03-01T23:02:35","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=1225"},"modified":"2013-07-21T00:10:40","modified_gmt":"2013-07-20T22:10:40","slug":"ken-stringfellow-volim-da-talasam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=1225","title":{"rendered":"Ken Stringfellow: Volim da talasam"},"content":{"rendered":"

\"\"Za mnoge poklonike gitarske muzike Ken Stringfellow<\/a> je pravo bo\u017eanstvo. Odkraja osamdesetih lider je jednog od najzna\u010dajnijih ameri\u010dkih power-popbendova – The Posies (sigurno se se\u0107ate njihovih hitova “Dream All Day”,”Solar Sister”, “Please Retutn It”…).<\/p>\n

Sa Aleksom Chiltonom, uz pomo\u0107 prijatelja, vratio je u \u017eivot legendarne Big Star, sa kojima je 2005. objavio povratni\u010dki studijski album “In Space”. U novom milenijumu stalni je \u010dlan R.E.M. (kao multi-instrumentalista) na njihovim beskrajnim turnejama (pre dve godine sa R.E.M. je prvi put i bio u Beogradu). Ken godinama radi i kao producent, u\u010destvovao je u mnogim off projektima i super-grupama, a stigao je i da objavi tri solo albuma, od kojih je drugi \u2013 “Touched” (2001) \u2013 po op\u0161tim ocenama pravo malo remek-delo.<\/p>\n

Na mini-turneji po Srbiji Ken Stringfellow \u0107e posetiti Beograd 22. marta, Be\u010dej 25. marta i dan kasnije Novi Sad. Mo\u017eda \u0107e nekome biti zanimljiv podatak da je intervju sa Kenom obavljen preko Skypea, a razgovarala je Svetlana \u0110olovi\u0107.<\/p>\n

PD \u2022 Promovi\u0161u\u0107i tvoj predstoje\u0107i koncert u Beogradu, nai\u0161la sam na dosta The Posies-nostalgije… Kako izlazi\u0161 na kraj s tim i \u0161ta misli\u0161 o va\u0161em pro\u0161logodi\u0161njem ponovnom okupljanju?<\/strong>
\nPoku\u0161ali smo da nadoknadimo neko vreme koje smo izgubili. Nekoliko godina bili smo sasvim udaljeni \u2013 delimi\u010dno zbog li\u010dnog nedostatka interesovanja, a delimi\u010dno zato \u0161to nismo znali da interesovanje za Posies i dalje postoji. Lepo je bilo osetiti tokom te povratni\u010dke turneje da nismo potpuno is\u010dezli iz se\u0107anja ljudi. \u00a0Ja, sa druge strane, putuju\u0107i sa R.E.M. i solo, u “va\u0161” deo sveta, nisam mogao da pretpostavim koliko fanova Posies imaju recimo u Srbiji ili Hrvatskoj… \u0161to me posebno obradovalo.\u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Strepi\u0161 li da \u0107e\u0161, uprkos tvojim mnogobrojnim licima, zauvek ostati \u2018onaj momak iz The Posies\u2019?<\/strong>
\nPa, dobro pitanje….ma, uze\u0107u sve \u0161to mi ponude …(smeh) Ako me ljudi jedino tako vide, ne mogu ih spre\u010diti. Nastojim da dodam \u0161to vi\u0161e \u2018aktivnosti\u2019 spisku stvari koje radim \u2013 saradnja sa drugim bendovima, produkcija, remiksi…Ako je ljudima zanimljivo da na tom spisku vide i moj dvadesetgodina star bend \u2013 ja nemam ni\u0161ta protiv. Razni ljudi su me poslednjih godina upoznali u razli\u010ditom kontekstu – \u00a0ljubitelji indie rocka me znaju kao producenta albuma grupe Long Winters (When I Pretend To Fall, 2003), za R.E.M. fanove ja sam onaj lik iz pozadine koji sedi za klavijaturama…<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 \u0160ta za tebe predstavlja vrhunac dosada\u0161nje karijere? Ne\u0161to na \u0161ta si najvi\u0161e ponosan?\u00a0<\/strong>
\n\u010cesto mi pada na pamet da je nastup sa Neilom Youngom trenutak koji verovatno ni\u0161ta ne\u0107e nadma\u0161iti. Sa druge, prizemnije strane, putovanja na nova mesta uvek donose neverovatna uzbu\u0111enja. U toj neizvesnosti uvek se krije potencijalni vrhunac, ako ni\u010deg drugog onda barem te turneje.<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 U svetlu tvojih stalnih putovanja i nedavnog preseljenja u Evropu, nastavi re\u010denicu \u2018Dom je tamo gde ….\u2019\u00a0<\/strong>
\nDom je tamo gde se raspakujem i ponovo spakujem za novi put…Kod ku\u0107e sam \u010desto na kratko. Posle \u010detiri godine jo\u0161 uvek se navikavam na Pariz. Tu se stvari odvijaju potpuno druga\u010dijim tempom nego u Americi. Tamo gde je moja porodica, tamo je dom, to je uglavnom Pariz i ostrvo “Ile De Re” na severu Francuske gde \u017eivimo preko leta. Ovde mi je sada sve prijatnije, iako i dalje u\u017easno govorim francuski, uspevam nekako da opstanem.<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Uticaj Pariza na tvoju muziku, ima li ga?<\/strong>
\nNisam ba\u0161 uklju\u010den u de\u0161avanja na francuskoj sceni. Njihova indie rock scena je prili\u010dno skromna. Francuska\u00a0 je za mene potpuno neutralan prostor, za razliku od Sijetla gde sam bio deo lokalne scene, poznavao sam puno muzi\u010dara i postojao je taj pritisak vr\u0161njaka da se bude deo ne\u010deg zajedni\u010dkog kao \u0161to je bila ta indie-rock scena s po\u010detka devedesetih. To \u0161to sam ovde sam, mo\u017eda \u0107e, za divno \u010dudo, i\u0107i u moju korist, tako \u0161to \u0107e mi omogu\u0107iti da izrazim svoju individualnost.<\/p>\n

PD \u2022 Pa ipak, tu i tamo istra\u017euje\u0161 za\u010dudnu francusku pop muziku…ljude poput Michela Polnareffa?\u00a0\u00a0<\/strong>A da, Michel je neverovatan lik i muzi\u010dar. On je jedna od onih pojava na samom zavr\u0161etku jednog neverovatnog perioda francuske pop muzike s kraja \u0161ezdesetih i po\u010detka sedamdesetih kada su neke vrlo kreativne i vrlo bizarne li\u010dnosti u\u0161le duboko u mejnstrim. Najo\u010digledniji primer je naravno Serge Gainsbourg koji sa svojim pona\u0161anjem i stavom nikad ne bi bio miljenik naj\u0161ire publike da je \u017eiveo u Americi.\u00a0 Francuska je u jednom periodu pokazala izrazitu sklonost ka levi\u010darskom, \u0161to je danas pod uticajem globalizacije gotovo i\u0161\u010dezlo i ustupilo mesto pojavama poput Star Academy (francuski Idol). Na \u017ealost po Francusku, jer mislim da bi im sada dobro do\u0161ao jo\u0161 neki uvrnuti lik\u00a0 sa onda\u0161nje muzi\u010dke scene. Sada su svi ne\u0161to jako fini.<\/p>\n

PD \u2022 Kakvi su tvoji\u00a0 solo koncerti?
\n<\/strong>Kada nastupam sam, u\u017easno se trudim da sru\u0161im zid izme\u0111u mene i publike. Znam da to zvu\u010di kao kli\u0161e, ali ja stvarno dajem sve od sebe da to i ostvarim. U svojim najboljim trenucima, koncert je stra\u0161no intiman. Ako \u017eelite da budete stvarno blizu ne\u010dijih najdubljih ose\u0107anja, onda je ovo savr\u0161en koncert za vas.\u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Cenim da voli\u0161 filmove, po\u0161to su se pesme grupe Posies nalazile na soundtrekovima nekih kultnih \u2018omladinskih\u2019 filmova (Reality Bites, Austin Powers, Hype! …) Kako stvari stoje danas? U \u010dijem filmu bi danas voleo da \u010duje\u0161 neku svoju pesmu?<\/strong>
\nKada bih mogao da \u2018okupiram\u2019 jednu od onih orgazmi\u010dnih scena u bilo kom filmu Michela Gondryja, to bih ba\u0161 voleo.\u00a0 U njegovim filmovima ima puno\u00a0 poletnih trenutaka u kojima deluje kao da \u0107e nebo da se otvori, i da zasvira ne\u0161to poput Polyphonic Spree – mislim da bi se neka moja pesma uklopila u sve to…\u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Kako je do\u0161lo do saradnje sa Luisom Franceskom Arenom? Nedavno je iza\u0161ao singl na kome si ti obradio jednu njegovu, a on jednu tvoju (i to najbolju) pesmu…<\/strong>
\nLuis je francuski kantautor \u010diji izraz najvi\u0161e naginje indie rocku. Nekoliko puta smo nastupali zajedno u Parizu i on je samoinicijativno nau\u010dio \u2018The Lovers Hymn\u2019 i zamolio me da gostujem u njegovom setu. To je dovelo i do saradnje u studiju, ja sam otpevao jednu njegovu pesmu (Waterlilies and Creatures). Morali smo da budemo vrlo efikasni jer je iznajmljivanje studija u Parizu basnoslovno skupo, tako da je dosta te\u0161ko posti\u0107i opu\u0161tenu, le\u017eernu atmosferu, ali trudimo se…Taj singl je, ina\u010de, tipi\u010dan primer onoga \u0161to je karakterisalo scenu u Sijetlu – \u00a0svi gostuju jedni drugima na albumima, me\u0111usobno se poma\u017eu. \u010cini mi se da taj vajb poku\u0161avam da prenesem i ovde u Francusku. \u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Da li ti nedostaje taj na\u010din rada iz Sijetla?\u00a0<\/strong>
\nIako mo\u017eda zvu\u010dim kao da mi nedostaje, tamo mi je u stvari ponestalo prostora za napredovanje. Ni\u0161ta nije takav izazazov za ne\u010diju kreativnost kao \u0161to je dolazak u nepoznatu sredinu, gde ne poznaje\u0161 jezik i gde po\u010dinje\u0161 \u017eivot ispo\u010detka. Po\u010deo sam da posmatram sebe drugim o\u010dima i to mi je kao autoru otvorilo nove mogu\u0107nosti. Sijetl je puno u\u010dinio za mene. Isto kao \u0161to \u0107e i Pariz, nadam se.\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Spisku tvojih aktivnosti dodao si jo\u0161 jednu \u2013 tvoj remiks alter ego Klay Kortz?<\/strong>
\nU\u017eivam da radim sa drugim ljudima jer neverovatno brzo dosadim sam sebi. Posebno kada pi\u0161em pesme. Navike se i u pisanju pesma, kao i u svim drugim stvarima, sti\u010du vrlo brzo, \u00a0i valja ih razbijati kako se ne bismo ponavljali. Rad sa drugima poma\u017ee mi da nau\u010dim ne\u0161to novo o sebi i o ljudima uop\u0161te. \u0160to se ti\u010de remiksovanja, remiks\u00a0 pesme Jana MekGlina \u201cYou Might Understand\u201d(http:\/\/www.myspace.com\/ianmcglynn) je prvi koji sam ikad uradio \u00a0i to je bilo super iskustvo. To je ne\u0161to \u0161to sam uradio na laptopu u spava\u0107oj sobi,\u00a0 dodao sam neke \u2018k\u0107erkine\u2019 klavijature i poku\u0161ao da osve\u017eim pesmu na svoj na\u010din. \u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Kad si pomenu k\u0107erku, \u010demu je u\u010di\u0161?<\/strong>
\nPesma \u2018Cyclone Graves\u2019 sa poslednjeg albuma \u2018Soft Commands\u2019 bavi se tom temom, i nastala je kada je Aden bila \u2018na putu\u2019. U to vreme sam bio zaokupljen razmi\u0161ljanjem \u0161ta \u0107u da je nau\u010dim i kako da se postavim prema njoj. Kad se rodila, zaklju\u010dio sam da ona u stvari u\u010di mene\u00a0 mnogo vi\u0161e nego ja nju. Naravno ja \u0107u da poma\u017eem oko prakti\u010dnih stvari, mogu da joj dam neki primer kako da \u017eivi ili kako da ne \u017eivi, ali dete su\u0161tinski donosi toliko novoga, da samo gledaju\u0107i svet njihovim o\u010dima mo\u017ee\u0161 tako puno da nau\u010di\u0161. \u00a0\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 \u0160ta bi po\u017eeleo sebi u budu\u0107nosti, \u010demu se raduje\u0161?\u00a0<\/strong>
\nVoleo bih da Ken Strigfellow Kantautor bude ispunjen, da napi\u0161em jo\u0161 neku dobru pesmu i da mogu svuda da sviram. Ali istovremeno, voleo bih i da Posies po\u017eive jo\u0161 malo, nadam se da u nama ima jo\u0161 toliko nadahnu\u0107a za bar jo\u0161 jedan pristojan album. Sve u svemu, ne tra\u017eim puno…osim svega …(smeh). Voleo bih da nastavim da otkrivam nova mesta, ovog prole\u0107a \u0107u prvi put posetiti Bosnu i Luksemburg, recimo…Najva\u017enije je da se stalno de\u0161ava ne\u0161to novo.\u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Ken Stringfellow u glavnoj i sporednim ulogama? Kako ih uskla\u0111uje\u0161?<\/strong>
\nVolim da \u2018talasam\u2019. Potrebne su mi mi te razli\u010dite uloge da bih se bolje ostvario pred sobom i pred publikom. Kada bih radio samo jednu stvar, recikla\u017ea bi bila neminovna.\u00a0 Kada bih bio samo producent, skroz bih odlepio, ovako 2-3 albuma godi\u0161nje su pravo zadovoljstvo. Kada bih bio sa Posies 12 meseci na turneji, poubijali bismo se, \u00a0ovako povremeno nam je stvarno super. To je ne\u0161to kao dijeta \u2013 ne mo\u017ee\u0161 da \u017eivi\u0161 samo na jednoj vrsti hrane, mora\u0161 da menja\u0161…ina\u010de \u0107e ti biti lo\u0161e…\u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Ti si, dakle, muzi\u010dar 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 30 dana u mesecu, 12 meseci u godini…<\/strong>
\nMuzika je kao matemati\u010dki problem – od kada se pesma rodi u tvojoj ma\u0161ti, do trenutka kada tvoji prsti poku\u0161aju da \u2018napipaju\u2019 taj zvuk iz glave. \u010cesto se taj \u2018problem\u2019 vrti u podsvesti u pozadini svega \u0161to radimo i zato mislim da za muzi\u010dara nema predaha. Sat nikad ne staje. \u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Prokomentari\u0161i ovaj zapis na tvom myspace-u: \u2018Priznajem da znam nekoliko \u0161oubiz trikova da bih usmerio koncert tamo gde meni najvi\u0161e odgovara. Povremeno to ne upali.\u00a0 \u0160to je tako\u0111e ok.\u2019\u00a0<\/strong>
\nTo se najvi\u0161e odnosi na moje solo koncerte, koji su veoma krhki do\u017eivljaji. Ja sam jako zahtevan prema publici. Ponekad se desi da sviram pred ljudima koji nisu dovoljno zainteresovani ili pred publikom \u010dija pa\u017enja ne traje naro\u010dito dugo. Ranije me je to jako vre\u0111alo, a kasnije sam nau\u010dio to da prihvatim \u2013 njihovo je ve\u010de, mo\u017eda \u010dak vi\u0161e nego \u0161to je moje i nema ljutnje. Te\u0161ko je o\u010dekivati da ljudi sve vreme budu zainteresovani za ono \u0161to radi\u0161. Trudim se da to ne primam k srcu. Kasnije sam shvatio da one ve\u010deri kada koncert bude dobar,\u00a0 nadoknade ta razo\u010darenja. Nije fer o\u010dekivati da bilo ko sa bine mo\u017ee i treba da kontroli\u0161e publiku, jer ona nije jedna monolitna celina, ve\u0107 skup individua od kojih svaka razli\u010dito reaguje.<\/p>\n

PD \u2022 Mogu li \u2018tehni\u010dki problemi\u2019 da te izbeda\u010de?<\/strong>
\nU tome je \u010dar mojih solo nastupa, \u0161to gotovo da ne mo\u017ee da bude tehni\u010dkih komplikacija. Tu su klavijatura, gitara i poja\u010dalo, malo toga mo\u017ee da po\u0111e naopako. Pre nekoliko godina svirao sam sa bendom Viva Voce iz Portlanda, momak svira bubnjeve, a devojka svira klavijature i peva. Imali su i sequencer. Ja sam svirao pre njih i kad su oni po\u010deli, posle dve pesme kompjuter se pokvario i oni su se skroz uspani\u010dili. Ja sam poku\u0161ao da im objasnim da su bubanj i klavijatura dovoljni za super nastup, ali, avaj, oni su bili skroz nemo\u0107ni i odmah su odustali i prekinuli nastup. E to ne mo\u017ee da se desi na mom koncertu. \u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Tvoj muzi\u010dki heroj?\u00a0<\/strong>
\nOsoba koja me posebno fascinira i sa kojom bih voleo da sara\u0111ujem u svako doba je Barry Gibb. Zbog svestranosti koju su on i njegova bra\u0107a iskazali u svom stvarala\u0161tvu. Bee Gees ozna\u010davaju toliko razli\u010ditih stvari, uspeli su da zadr\u017ee visok kvalitet jako dugo, uspeli su da se transformi\u0161u na milion na\u010dina. Kada slu\u0161ate njihove rane albume nema \u0161anse da naslutite onaj bend koji je posle pevao “Tragedy” i “Staying Alive”. Beri je u to vreme po\u010deo da pi\u0161e i pesme za druge mejnstim izvo\u0111a\u010de i stvorio tonu velikih hitova za najrazli\u010ditije muzi\u010dare od Dolly Parton do Kennyja Rogersa. Divim se svakom ko je tako svestran i spreman da se oproba u razli\u010ditim \u017eanrovima, prkose\u0107i bilo kakvom etiketiranju.
\n
\nPD \u2022 A me\u0111u vr\u0161njacima?\u00a0<\/strong>
\nMetric su jedan od najboljih bendova koje sam gledao u\u017eivo u poslednje vreme. Stvarno su super. Mislim da im je gitarista istovremeno i producent, tako da ne\u0107e tu biti hleba za mene…ali zvu\u010de fantasti\u010dno i na albumu i na koncertu.<\/p>\n

PD \u2022 Videla sam u tvom internet dnevniku da slu\u0161a\u0161 solo album Nelsa Clinea, pa moram da te pitam da li si slu\u0161ao novi album grupe Wilco \u2018Sky Blue Sky\u2019?<\/strong>
\nDa, evo ba\u0161 danas. Nels je definitno pravi gitarski heroj. Neverovatan je. Drago mi je \u0161to su Wilco napravili introspektivan i minimalisti\u010dki album, bez komplikovanih semplova, overdabova i ekvilajzera \u2013 samo bend. To mi je definitvo blisko. Ne poznajem Nelsa, kada smo mi svirali sa grupom Wilco, on\u00a0 jo\u0161 nije bio \u010dlan benda. Slu\u0161aju\u0107i ono \u0161to radi solo i u bendu, mogu slobodno da ka\u017eem da je jedan od najtelentovanijih \u017eivih muzi\u010dara.\u00a0 \u00a0<\/strong><\/p>\n

PD \u2022 Umre\u0107e\u0161 poku\u0161avaju\u0107i da….<\/strong>
\n… ustanem kad me obore…<\/p>\n

(c) 2007. Svetlana \u0110olovi\u0107\/POP Depresija ::\u00a0NIJE DOZVOLJENO KORI\u0160\u0106ENJE TEKSTA BEZ DOZVOLE<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za mnoge poklonike gitarske muzike Ken Stringfellow je pravo bo\u017eanstvo. Odkraja osamdesetih lider je jednog<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1226,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-1225","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1225","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1225"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1225\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1227,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1225\/revisions\/1227"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1226"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1225"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1225"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1225"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}