{"id":12379,"date":"2023-08-20T02:38:04","date_gmt":"2023-08-20T00:38:04","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=12379"},"modified":"2024-05-19T08:28:13","modified_gmt":"2024-05-19T06:28:13","slug":"film-za-poneti-vrhovi-zelengore-1976-gdoina-rezija-zdravko-velimirovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=12379","title":{"rendered":"Film za poneti: Vrhovi Zelengore (1976)"},"content":{"rendered":"

Mo\u017eda je kriterijum trebalo da se uvede i predstavi na samom po\u010detku, a mo\u017eda i nije. Svejedno, za peloton serijala Pesme za poneti u pri\u010du uvodim “Vrhove Zelengore”.<\/em><\/p>\n

\"\"
\nOno \u0161to sigurno znam je da su bile devedesete i to verovatno prva polovina, vreme u kojem smo Ka\u0107a i ja pasionirano slu\u0161ali sve no\u0107ne programe na B92. Tako da su to vremensko-prostorne koordinate u kojima se desila lan\u010dana reakcija. Vi\u0161e nisam siguran ni ko je vodio emisiju – mislim da je bilo dvoje ljudi – niti ko je gostovao, ali tada sam prvi put \u010duo da neko pri\u010da o \u201cVrhovima Zelengore\u201d kao etalonu za kvalitet i to kroz ta tri \u201cjaka\u201d mesta koje svako veliko delo mora da ima. Mislim da je u pitanju bila izjava profesora \u0160aranovi\u0107a na FDU, \u0161to je manje bitno za celu ovu pri\u010du, ali jeste bio okida\u010d da se opet posvetim Zelengori i da film sa desetak godina razmaka od prvog gledanja pogledam i peti i \u0161esti put. S ove distance svakako da je film mogao da bude bolji, svakako da je sve moglo da bude mo\u0107nije i elegantnije, scene borbe mogle su da budu manje pozori\u0161ne, ali kada se svi elementi uzmu u obzir, mislim da je ovo film koji me je najja\u010de udario u glavu u periodu dok sam bio tinejd\u017eer.<\/p>\n

Za neke (mnoge) ljude, \u201cVrhovi Zelengore<\/a>\u201d bio je poslednji veliki SFRJ ratni film, snimljen za veliki novac (svakako zanemarljiv u odnosu na bud\u017eet “Bitke na Neretvi” i “Sutjeske”, s internacionalnom ekipom (Sergej Bondar\u010duk, Alan Nuri, D\u017eozefina \u010caplin), iskusnim rediteljem (Zdravko Velimirovi\u0107), popularnim glumcima (Bata \u017divojinovi\u0107, Veljko Mandi\u0107, Dragomir Bojani\u0107 Gidra, Slobodan Dimitrijevi\u0107, Branko \u0110uri\u0107, Faruk Begoli, Ljiljana Dragutinovi\u0107, Darinka \u0110ura\u0161kovi\u0107) i zvezdama koje dolaze (Danilo Lazovi\u0107, Rado\u0161 Baji\u0107, Miki Krstovi\u0107, Gordana Kosanovi\u0107), uz elitnu ekipu \u201cfilmskih Nemaca\u201d (Voja Miri\u0107, Bo\u017eidar Pavi\u0107evi\u0107 Longa, Peter Carsten). U centru pa\u017enje je jedan dan bitke na Sutjesci i \u010duvanje kote Ljubin grob<\/strong> koja \u201dnije smela da padne\u201d. Jednu kotu (Ko\u0161uta) dr\u017eali su Srbijanci, drugu (Ljubin grob) Crnogorci, razdaljina izme\u0111u dve ta\u010dke je manja od 2,5km. Ekipa koja je dobila tu nemogu\u0107u misiju bila je druga \u010deta, III bataljona 4. proleterske crnogorske brigade.<\/p>\n

\"\"
\nU istorijskom pogledu bitka na Sutjesci je bitna (mo\u017eda i najbitnija za dalji tok rata na teritoriji na kojoj je posle formirana FNRJ) po\u0161to je njen ishod direktno uticao na to da Vinston \u010cer\u010dil prestane da daje podr\u0161ku i \u010detnicima i partizanima – posle Sutjeske podr\u0161ku su dobijali samo partizani.<\/em><\/p>\n

80 godina od bitke obele\u017eeno je u junu ove godine<\/strong>, \u0161to je pratilo i nekoliko zanimljivih analiti\u010dkih tekstova – par njih uspelo je da izbegne i politi\u010darenje i prekrajanje istorije. Sama bitka na Sutjesci (Peta neprijateljska ofanziva<\/strong> ili operacija \u0160varc<\/strong>) trajala je od 15. maja do 15. juna 1943. godine. S jedne strane (neprijateljske) vi\u0161e od 120.000 vojnika, sa druge (na\u0161e) oko 20.000. Neprijatelj jeste bio brojan i bolje opremljen, a ogromne probleme pravili su pegavi tifus i glad. Epilog bitke bio je da je poginulo oko 7.500 partizana i hiljadu Nemaca. Najvi\u0161e stradalih bilo je u Drugoj dalmatinskoj udarnoj brigadi – njih 764. U borbi su ranjeni i vrhovni komandant NOVJ Josip Broz Tito i drugi \u010dovek britanske misije kapetan Vilijam Dikin, dok je kapetan Bil Stjuart poginuo. Film se bavi de\u0161avanjima tokom 10. juna, a sam zadatak bio je uglavnom nemogu\u0107. Kako je uop\u0161te neko pre\u017eiveo apsolutna je misterija, a takti\u010dke gre\u0161ke koje su pravile obe strane su uglavnom neshvatljive i dan danas. Jeste, sa pravom \u0107e neko sad da ka\u017ee: “Vidi ga, sad je i ekspert za rat i neprijateljske ofanzive!<\/em>“. Istina je da mi je ovo pasija od srednje \u0161kole i da sam posle gledanja svih (ili skoro svih) ratnih filmova koji su snimljeni u SFRJ i \u010ditanja raznih dnevnika, memoara, intervjua i ostalih tekstova u\u010desnika bitke, uglavnom spreman da dam amaterski komentar na ne\u0161to \u0161to dodiruje istorijske doga\u0111aje. Ali, sasvim je u redu da se ovo tretira kao klasi\u010dna “nisam doktor, ali mogu da pogledam<\/em>” situacija.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Nego, kako su partizani uop\u0161te do\u0161li do ove situacije<\/strong> u maju i junu 1943. godine? Posle neuspeha operacije Vajs (Weiss, IV ofanziva)<\/strong> koja je trebalo da uni\u0161ti glavninu partizanskih snaga na podru\u010dju NDH i koja je kulminirala bitkom na Neretvi, partizani i brojni ranjenici su se oporavljali na \u0161irem podru\u010dju Fo\u010de. Vrhovni komandant i general\u0161tab su (pogre\u0161no) procenili da ih neprijatelj ne\u0107e napadati na nepristupa\u010dnom planinskom podru\u010dju i mislili su da \u0107e imati vi\u0161e vremena za oporavak.<\/p>\n

Ali, Hitler je vrlo brzo naredio dalji progon i uni\u0161tavanje NOVJ i po\u010detak operacije \u0160varc (Schwarz)<\/strong>. Novitet je bio taj da je uz pregrupisane nema\u010dke jedinice i italijanske, \u010detni\u010dke i usta\u0161ko-domobranske saveznike tu bila i jedna bugarska jedinica i od sredine maja oko partizana opet je bio obru\u010d, samo su ovoga puta bili sme\u0161teni izme\u0111u reka Tare i Pive i na Durmitoru.<\/p>\n

\u0160ta je uticalo da se vojska dovede u bezizlaznu situaciju<\/strong>? Vi\u0161e faktora: umor, lo\u0161a zdravstvenu situacija, brojni ranjenici, glad i tifus. A i Tito je \u010dekao. I \u010dekao. Bilo je jasno da se bez direktne pomo\u0107i saveznika ovo ne\u0107e zavr\u0161iti ni brzo ni efikasno ni na dobar na\u010din i zato se \u010dekala britanska delegacija. Ona je stigla 22. maja i spustila se kod \u017dabljaka, a predvodili su je dvojica kapetana – Bil Stjuart (obave\u0161tajac) i Vilijam Dikin (vojno-politi\u010dka pitanja).<\/p>\n

Za\u0161to je misija bila bitna<\/strong>? Bila je prva koja je do\u0161la kod partizana, a primera radi \u010dak devet je bilo kod \u010detnika, tokom vremena \u010cer\u010dil je stalno dizao nivo posete (na kraju je slao pukovnike i generale). Stjuart-Dikin misija trebalo je da vidi \u0161ta je zaista situacija na terenu i ko se bori na kojoj strani. U tom \u010dekanju Britanaca izgubljeno je mo\u017eda i klju\u010dno vreme da se ranjenici i bolesnici izvuku, ali treba imati u vidu da je pomo\u0107 saveznika koja je najzad do\u0161la posle bitke omogu\u0107ila da se pre\u017eiveli oporave i ozdrave. Samo je cena bila prevelika.<\/p>\n

Da li je Tito znao \u0161ta se sprema?<\/strong> Svakako jeste. Iz raznih izvora stizale su mu informacije, kao i da \u0107e napad biti velikih razmera. Zanimljivo je da nije slu\u0161ao ni Ko\u010du Popovi\u0107a (komandanta Prve proleterske divizije) – posle je bilo i me\u0111usobnog optu\u017eivanja za nesposobnost (Ko\u010din krivac za sve je bio na\u010delnik Vrhovnog \u0161taba Velimir Terzi\u0107). U raznim situacijama tokom velikih bitki Tito je \u010desto oklevao i bio nesiguran, ali i situacija je uglavnom bila nemogu\u0107a. Ovoga puta igrao je preferans sa Nemcima i Britancima i kao ulog stavio glavninu partizanskih snaga i ranjenike i uz velike \u017ertve iza\u0161ao kao pobednik.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Za po\u010detak da defini\u0161em gde i je i \u0161ta je Zelengora<\/strong>, koja je u glavnoj ulozi u ovom filmu. Zelengora je planina koja jedva prelazi 2000 metara nadmorske visine i nalazi se u sklopu Nacionalnog parka Sutjeska<\/strong>, u jugoisto\u010dnoj Hercegovini, na granici sa Crnom Gorom. Poznata je po velikom broju jezera i bogatoj flori i fauni, a ima i jednu pra\u0161umu (Peru\u0107ica).<\/p>\n

\"\"Kakav je film?<\/strong> Hajde da krenemo od kraja: dobio je Zlatnu arenu<\/strong> za scenario i mu\u0161ku epizodnu ulogu (Mandi\u0107), prikazan je na 23. Pulskom festivalu 1976. godine<\/strong>. Film traje 101 minut, scenario su napisali Mladen Olja\u010da, \u0110urica Labovi\u0107, Aleksandar Vukoti\u0107 i reditelj Velimirovi\u0107. Sergej Bondar\u010duk<\/strong> u to vreme bio je uspe\u0161an i kao reditelj i kao glumac (i kao pojava), a par godina pre Zelengore, igrao je i u Bulaji\u0107evom spektaklu “Bitka na Neretvi”. Ovde je imao ulogu komesara, profesora u \u0161koli u civilno doba, a oko njega je pored sina bilo i puno dece iz razreda kojima je predavao. Danilo Mandi\u0107<\/strong> je \u017eanr za sebe i to nezavisno od filma i dramaturgije, ovde je bio u modu Hari Din Stenton iz pakla<\/strong>. Bata je i tada – kao i pre i posle – bio superstar, a prvu ulogu na filmu imao je Danilo Lazovi\u0107<\/strong> kao komandant Da\u010do (bio je savr\u0161en!), Miki Krstovi\u0107<\/strong> tako\u0111e je dobio prvu ulogu na filmu ovde (Radica), ba\u0161 kao i Gordana Kosanovi\u0107<\/strong> (Borka), dok je Rado\u0161u Baji\u0107u<\/strong> (Nenad, sin komesara i profesora) ovo bila druga uloga. Ljubavni odnos i generalno likovi Alana Nurija i \u017dozefine \u010caplin – Milan i Milena<\/strong> – su jedna misterija na koju i dan danas nemam pravi odgovor (na kraju kada se zatvori ceo njihov narativni krug dobija to sve neki smisao, ali za\u0161to je Nuri morao da bude golih grudi dok je vezan za drvo ba\u0161 bih voleo da znam. Ne bunim se, samo pitam).
\n<\/strong><\/p>\n