{"id":12458,"date":"2005-08-05T09:00:16","date_gmt":"2005-08-05T07:00:16","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=12458"},"modified":"2025-03-07T09:57:13","modified_gmt":"2025-03-07T08:57:13","slug":"neon-01-05-2005","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=12458","title":{"rendered":"Neon #01-#05 (2005)"},"content":{"rendered":"

\"\"
\nLegendarni John Cassavetes jednom je rekao: \u201cAko vas zanima pravljenje filmova u SAD, onda naravno \u017eelite da se bavite re\u017eijom. To je isto kao u muzici. Uvek \u017eelite da sami pi\u0161ete svoju muziku, ako ste za to sposobni. Mislim da su film i muzika veoma bliski, po\u0161to je ono \u0161to stvorite sami, mnogo va\u017enije od proste interpretacije tu\u0111eg materijala.\u201d Ova rubrika bavi\u0107e se ba\u0161 tom bliskom vezom filma i muzike, bez obzira da li je u pitanju originalna zvu\u010dna kulisa pokretnih slika ili samo (ne)inteligentni muzi\u010dki izbor koji popunjava vreme.
\n<\/em><\/p>\n

\n

NEON #1 MART 2005.<\/strong><\/p>\n

Ocean\u2019s 12<\/em><\/strong>\u00a0je klasi\u010dan \u201cbuddy movie\u201d u kojem se svi dobro zabavljaju, uklju\u010duju\u0107i i gledaoce u biskopu, a sitne nedoslednosti i propuste u scenariju, likovima i smislu niko ne treba previ\u0161e ozbiljno da shvata. Jedan od klju\u010dnih elemenata u stvaranju atmosfere je muzika koju je napisao ili izabrao David Holmes. \u201cTehno DJ\u201d koji se vratio korenima i tradicionalnoj muzici, u ve\u0107 tre\u0107oj saradnji sa rediteljem Stevenom Soderberghom (pre ovog filma, radili su zajedno i na\u00a0Out of Sight<\/em><\/strong>\u00a0i\u00a0Ocean\u2019s Eleven<\/em><\/strong>), stvara verovatno najbolju kombinaciju namenske muzike i muzike vezane za podneblje u kojem se de\u0161ava radnja filma.<\/p>\n

\"\"S jedne strane su Ornella Vanoni, Gianni Ferrio i Piero Umiliani, koji se ve\u0161to kombinuju sa psihodelijom Rolanda Vinsenta, d\u017eeziranim Daveom Grusinom i egzoti\u010dnim Johnom Schroederom, a sa druge Holmseovi originali, koji nenametljivo prate radnju i stvaraju tenziju, romantiku i \u0161ta je ve\u0107 u tom trenutku potrebno… Zanimljivo je da je iz filma na CD izdanje Ocean\u2019s 12 OST<\/strong>\u00a0(2004. Warner\/Mascom) <\/em>stavljeno samo ne\u0161to vi\u0161e od polovine kori\u0161\u0107ene muzike i da su iz nekog razloga izostavljene fantasti\u010dne numere Gotan Projecta i Nikkfuriea de La Cautiona. Da li je vreme za vol. 2?<\/p>\n

\"\"U slu\u010daju animiranog \u201cigrokaza\u201d The SpongeBob SquarePants Movie<\/em><\/strong>\u00a0producenti su se poslu\u017eili druga\u010dijim metodom u odnosu na Davida Holmesa, ali rezultat je podjednako efektan. Sun\u0111er Bob Kockalone fenomen je koji jo\u0161 nije dostigao svoj zenit i koji je u svakom pogledu prerastao okvire Nickelodeon produkcije. Maksimalna eksploatacija njegovih dogodov\u0161tina pod morem na MTV-ju i lokalnim televizijama \u0161irom sveta doprinela je da njegov filmski debi bude pitanje trenutka. Koliko je taj debi bio uspe\u0161an \u2013 procenite sami, ali \u0161to se muzike iz filma ti\u010de,\u00a0The SpongeBob SquarePants Movie: Music from the Movie and More…<\/strong> (2004. Sire\/WEA\/Mascom)<\/em>, uspeh je zagarantovan.\u00a0Od tinejd\u017e-pank heroine Avril Lavigne i njene obrade naslovne teme\u00a0Sun\u0111er Boba<\/em>, preko A-lige alternativnih heroja ameri\u010dkih studenata \u2013 Flaming Lips, Wilco i The Shins i podr\u0161ke pozadinaca Ween i Electrocute, ovo je muzika kojoj je te\u0161ko odoleti. Zarazno, inventivno i zabavno. Ako postoji i zrnce poslovnosti kod na\u0161ih izdava\u010da, siguran pogodak bilo bi izdavanje diska sa prepevanim songovima iz crtanih filmova\u00a0Sun\u0111er Boba<\/em>, koji su na tako fantasti\u010dan na\u010din obradili Vaca i drugari, na radost i odu\u0161evljenje i dece i onih malo starijih…<\/p>\n

\"\"Ako je neka pohvala re\u0107i da je muzika za film\u00a0Wicker Park<\/strong>\u00a0(Lakeshore Records)<\/em> uticala da pogledam film iako imam velike predrasude prema \u017eanru<\/em>, onda je ovaj disk prevazi\u0161ao svoju namenu, po\u0161to o\u010digledno savr\u0161eno funkcioni\u0161e i bez samog filma. Psiholo\u0161ki triler u kojem Josh Hartnett tra\u017ei svoju (izgubljenu) ljubav do perfekcije je ozvu\u010dio genijalan izbor introspektivnih pesama izvo\u0111a\u010da kao \u0161to su Mazzy Star, The Shins, Stereophonics, uz par vrlo zanimljivih obrada \u2013 Postal Service koji su dekonstruisali “Against All Odds” <\/em>Phila Collinsa, Mates of State sa zanimljivim \u010ditanjem “These Days” <\/em>Jacksona Brownea i za kraj apsolutna poslastica \u2013 veterani ameri\u010dke alternativne scene devedesetih Johnette Napolitano i Danny Lohner koji su ogolili do kostiju pesmu “Scientist”<\/em> sastava Coldplay. Kanadski tandem Broken Social Scene i The Stills sa prekrasnim numerama “Lover’s Spit”<\/em> i “Retour A Vega”<\/em> \u010dine ovaj CD neizostavnom investicijom u muzi\u010dkoj kolekciji svakog ozbiljnijeg poklonika indie<\/em> muzike.<\/p>\n

\"\"S obzirom da je drugi deo \u0160rekovih filmskih avantura – u kojem je u potrazi za bra\u010dnom sre\u0107om – remek delo, malo je razo\u010daravaju\u0107e to \u0161to je muzika iz filma,\u00a0Shrek 2 OST<\/strong>\u00a0(Dreamworks),\u00a0<\/em>ipak samo prose\u010dna. Nekoliko polu-zanimljivih pesama grupa koje su ili propustile svoju \u0161ansu za proboj na veliku scenu (The Eels) ili se nadaju da za njih jo\u0161 ima vremena (Dashboard Confessional), simpati\u010dan letnji hit za Counting Crows, kr\u0161 i lom obrada hita Bonnie Tyler “Holding Out For A Hero”<\/em> u tehno vi\u0111enju Frou Frou i jo\u0161 gora obrada David Bowie standarda “Changes”<\/em> od strane Butterfly Boucher i uz gostovanje ex-Ziggyja li\u010dno…\u00a0Stvar donekle popravljaju veterani Tom Waits i Nick Cave (“Little Drop of Poison”<\/em> i “People Ain’t No Good”<\/em>), a jedini pravi pogodak na saundtreku predstavlja epohalna obrada hita Rickyja Martina “Livin\u2019 La Vida Loca”<\/em>, koji su prosto iskasapili Antonio Banderas i magare Eddie Murphy. Ipak, krajni utisak je uglavnom razo\u010daravaju\u0107i…<\/p>\n

\n

NEON #2 APRIL 2005.<\/strong><\/p>\n

U moru konfekcijskih izdanja saundtrekova sve \u0161to na bilo koji na\u010din iska\u010de iz \u0161ablona zaslu\u017euje posebnu pa\u017enju. A od filma The Life Aquatic With Steve Zissou<\/strong> (Disney\/Hollywood, 2004) reditelja Wesa Andersona i muzike koja prati ovaj spektakl treba o\u010dekivati zaista najvi\u0161e. Posle dva kultna ostvarenja, filmova \u201cRushmore\u201d i \u201cRoyal Tennenbaums\u201d, koji su i sa muzi\u010dke i vizuelne strane bili prave poslastice, nove podvodne avanture sa fascinantnim Billom Murrayom i probranom ekipom \u201cludaka\u201d zadovolji\u0107e i one najizbirljivije. Iako je opsesija likom i delom Davida Bowiea dominantna na muzici iz filma, fokus na sebe bez problema prebacio je mladi brazilski gluma\u010dko-peva\u010dki superstar Seu Jorge.<\/p>\n

Njegovo vi\u0111enje standarda Ziggy Stardust ere Bowiejeve karijere (na portugalskom jeziku), numera \u201cStarman\u201d, \u201cRebel Rebel\u201d, \u201cRock & Roll Suicide\u201d, \u201cLife on Mars?\u201d i \u201cFive Years\u201d unosi sve\u017einu, romantiku i du\u0161u u ve\u0107 sterilne i \u201cizan\u0111ale\u201d pesme na na\u010din na koji je malo ko o\u010dekivao. Uz originalne teme Marka Mothersbaugha i Svena Libaeka i standarde The Stooges, Scotta Walkera i The Zombies, ipak centralna pesma je \u201cHere’s to You\u201d, dragulj Joan Baez, koji je napisala na muziku Ennio Morriconea za film \u201cSacco e Vanzetti\u201d, koji je re\u017eirao Giuliano Montaldo 1971. godine. Neverovatno je koliko je ovaj spoj dva potpuno razli\u010dita senzibiliteta svojim kvalitetom i atmosferom uspeo da ostane neokrnjen, anga\u017eovan i moderan i pored 34-godi\u0161nje r\u0111e koja obi\u010dna nema milosti prema folk trubadurima \u0161ezdesetih.<\/p>\n

<\/div>\n

Producent Filippo Salvado oti\u0161ao je jo\u0161 korak dalje od Wesa Andersona. Posle vi\u0161egodi\u0161nje opsesivne potrage za pravim pesmama, 2003. objavio je kompilaciju posve\u0107enu verovatno jednom od najboljih roud muvija u istoriji, klasiku Montea Hellmana iz 1971. godine “Two-Lane Blacktop”. Na disku\u00a0You Can Never Go Fast Enough: A tribute to Monte Hellman’s film Two-Lane Blacktop<\/strong>\u00a0(Plain, 2003) pojavljuju se sa (uglavnom) ranije neobjavljenim pesmama Wilco, Sonic Youth, Will Oldham i Alan Licht, Cat Power, Calexico, Marc Eitzel, Roscoe Holcomb, Giant Sand…<\/p>\n

Iako je izbor pesama i izvo\u0111a\u010da podlo\u017ean mnogim kritikama, ostaje neoboriva \u010dinjenica da je ovo verovatno prvi la\u017eni saundtrek za pravi film, koji ina\u010de ima pravi saundtrek koji nikada nije objavljen. Prava sapunska opera, zar ne?<\/p>\n

<\/p>\n

Various Artists – Songs For Cassavetes<\/strong> (Better Looking Records) saundtrek je za kontroverzni \u201cdokumetarac\u201d autora Justina Mitchella iz 2001. godine. Iako je kvalitet filmskog dela (i zanatski i filozofski) i dalje predmet spora mnogih \u201cstru\u010dnjaka\u201d i fanova, muzi\u010dki deo uglavnom je na visokom nivou. Izborom muzike dominiraju izvo\u0111a\u010di sa indie etiketa, K Records i Kill Rock Stars, a zastupljeni su Sleater-Kinney, Chisel, The Make-Up, Unwound, Peeches, Tullycraft, Dub Narcotic Sound System…<\/p>\n

\n
\n

U hiperprodukciji saundtrekova sa hip-hop muzikom\u00a0Blade Trinity OST<\/strong>\u00a0(New Line Records) mogao bi da bude jedan koji \u0107e zaokupiti va\u0161u pa\u017enju na bar nekoliko dana. Sam CD prodaje se u tri verzije: obi\u010dna, o\u010di\u0161\u0107ena od psovki (\u201cclean\u201d) i deluks sa stripom Takashija Okazakija i bonus DVD-em.<\/p>\n

<\/p>\n<\/div>\n

Od pesama na disku daleko svojim kvalitetom odska\u010de naslovna tema Wu-Tang Clan ideologa, RZA, a od ostalih izvo\u0111a\u010da zastupljeni su Lil’ Flip, Ol’ Dirty Bastard, WC and E-40, Raekwon i Ghostface Killah, The Crystal Method… CD naravno po\u010dinje citatom \u201cBlade… ready to die?… I was born ready, muthafucka!\u201d, koji bi za (nove) klince mogao da bude ono \u0161to je za neku drugu generaciju bio Clintov \u201cDo you feel lucky?… Go ahead – make my day\u201d.<\/p>\n

\n

NEON #3 MAJ 2005.<\/strong><\/p>\n

Za razliku od originalne muzike za biopik Martina Scorsesea o Howardu Hughesu, The Aviator Score<\/strong>(2004. Columbia) autora Howarda Shorea, koja na fascinantan na\u010din spaja jazz i pop sa nekoliko vrhunskih muzi\u010dkih tema (” Hollywood 1927″ pre svih), sam reditelj nije mogao da odoli da i ovoga puta \u201cuplete\u201c svoj prste u izbor saundtreka –\u00a0The Aviator: Music from the Motion Picture<\/strong>\u00a0(2004. Sony). I kakva \u0161teta bi bila da je od toga odustao!<\/p>\n

<\/div>\n

Predivna vanvremenska kolekcija u kojoj dele minuta\u017eu big bend legende Benny Goodman i Glenn Miller, za\u010detnici popa i bluza Bing Crosby i Leadbelly i virtuozni Django Reinhardt, sa najmuzikalnijom i u ovom trenutku najeksponiranijom muzi\u010dkom porodicom SAD, Wainwright. Tata Laudon III na maestralan na\u010din prilago\u0111ava svoj folk senzibilitet sving epohi i pesmi \u201cAfter You’ve Gone,\u201d \u0107erka Martha briljira na “I’ll Be Seeing You,” (Martha je ove godine objavila i svoju fascinantu debitantsku plo\u010du), dok je sin Rufus interpretacijom standarda Georgea Gershwina “I’ll Build a Stairway to Paradise,” jo\u0161 jednu pesmu u\u010dinio svojom.<\/p>\n

<\/div>\n

Jo\u0161 jedna poslastica za ljubitelje \u201cindie\u201d muzike je film\u00a0The Garden State<\/strong> (2004. Sony). Reditelj i scenarista Zach Braff sam je izabrao pesme za svoj debitantski film i na pijedestal postavio sastav iz Albukerkija The Shins. Zvezde etikete Sub Pop zastupljene su sa dve numere (“Caring Is Creepy” i “New Slang”), od kojih je jedna dosta bitna za samu pri\u010du. Koja i kada \u2013 prepoznajte sami (mala pomo\u0107 \u2013 ako Natalie Portman ka\u017ee da \u0107e \u201cpesma sigurno promeniti ne\u010diji \u017eivot\u201d – verovatno joj treba verovati)… Uz pitchfork favorite Iron & Wine (sa obradom “Such Great Heights” super-grupe Postal Service) i inteligentan izbor mejnstrim izvo\u0111a\u010da – Coldplay “Don’t Panic” i Thievery Corporation “Lebanese Blonde,” svoje mesto na\u0161li su i veterani Simon & Garfunkel sa \u201cThe Only Living Boy in New York” (kao neka vrsta oma\u017ea filmu The Graduate, na koji, bar po atmosferi film dosta podse\u0107a), kao i besmrtni Nick Drake sa “One of These Things First.”<\/p>\n

\""\"<\/div>\n

Za sve zaljubljenike u muziku 80-ih film\u00a0Napoleon Dynamite<\/strong> (2004. Lakeshore Records) pravi je hit. U svom prvom celove\u010dernjem filmu reditelj Jared Hess stvorio je delo, za koje mnogi smatraju da je \u017eanr za sebe. U saradnji sa kompozitorom Johnom Swihartom na saundtreku prakti\u010dno je o\u017eiveo epohu u kojoj je zvuk sintisajzera uzbu\u0111ivao tinejd\u017eerke, a John Taylor iz Duran Duran bio ideal lepote… Od Yaz(oo) hita \u201cOnly You\u201d i Alphaville odgovora na Bajaginu \u201cZa\u017emuri\u201d (“Forever Young”) ili obrade \u201cTime After Time\u201d Cindy Lauper u izvo\u0111enju Sparklemotion, preko aduta Malcolma McLarena u to vreme, Bow Wow Wow (i njihove verovatno najpoznatije pesme “I Want Candy”, ina\u010de obrade jedinog hita za grupu Strangelove iz \u0161ezdesetih), uz sinti fanove iz devedesetih \u2013 Jamiroquaija i Moneya Marka, ovo je vo\u017enja koja luda\u010dki ubrzava sve do samog kraja. Da li se na kraju slupate, sasvim je svejedno. Ono \u0161to je posebna poslastica, to su dijalozi iz filma, koji ni posle desetog preslu\u0161avanja, ne gube svoj \u0161arm i sve\u017einu.<\/p>\n

<\/div>\n

U bioskopskoj \u201cborbi\u201d sa srpskim hitom \u201cMi nismo an\u0111eli 2\u201d, komedija\u00a0Hitch<\/strong> (2005. Sony) i nije tako lo\u0161e pro\u0161la kada se u obzir uzmu sve \u010dinjenice i posebnosti na\u0161eg tr\u017ei\u0161ta. \u0160arm Willa Smitha, senzualna Eva Mendes i neverovatni Kevin James (koga ste mogli da gledate na TVB92 u sitkomu \u201cThe King Of Queens\u201d) \u010dine da skoro dva sata filma reditelja Andyja Tennanta pro\u0111u relativno brzo i da vam se bar nekoliko pesama zadr\u017ei u glavi jo\u0161 nekoliko dana posle. \u0160teta \u0161to tih nekoliko pesama nije vi\u0161e. Na prvi pogled ovo je bila zicer situacija, ali u stilu kapitena Partizana Sa\u0161e Ili\u0107a, uglavnom je poga\u0111ana stativa ili pre\u010dka. Ipak, Heavy D & The Boyz sa “Now That We Found Love”, The Temptations klasik “I Can’t Get Next To You” i Martha Reeves & The Vandellas sa “It’s Easy To Fall In Love (With A Guy Like You)” \u010dine da saundtrek dobije prelaznu ocenu.<\/p>\n

\n

NEON #4 JUN 2005.
\n<\/strong>
\n\"\"Talenat harizmati\u010dne Skarlet Johanson iz filma u film ispoljava se na najraznovrsnije na\u010dine, a u rediteljskom prvencu \u0160ejnija Gejbla, \u201cA Love Song for Bobby Long\u201d<\/strong>\u00a0(2005), ona sija \u010dak i vi\u0161e od samog Nju Orliansa u kojem je radnja sme\u0161tena. Solidnom D\u017eonu Travolti u ulozi Bobija Longa ostalo je da prati njen\u00a0\u201c\u0161ou u Big Iziju\u201c<\/em>\u00a0iz prvog reda…<\/p>\n

Muzika u filmu\u00a0(Sin-Drome Records)<\/em>\u00a0vrlo pa\u017eljivo i inteligentno je birana. Uz\u00a0\u201cLos Lobos\u201d<\/em>,\u00a0\u201cNada Surf\u201d<\/em>, Taliju Zedek,\u00a0\u201cTrespassers William\u201d<\/em>, dve pesme peva sam D\u017eon Travolta, a posebnu poslasticu predstavljaju numere Grejsona Kepsa, sina Ronalda Evereta Kepsa – autora romana\u00a0\u201cOff Magazine Street\u201d<\/em>, po kojem je napisan scenario:\u00a0“Washboard Lisa”<\/em>\u00a0sasvim je u maniru D\u017eoa Henrija,\u00a0\u201cLove Song for Bobby Long\u201d<\/em>kao da je prizvala duh Taunsa Van Zanta, dok\u00a0“Lorraine’s Song (My Heart Was a Lonely Hunter)\u201d<\/em>\u00a0– duet sa Teresom Anderson, u mnogo \u010demu predstavlja esenciju samog filma. Uz fantasti\u010dan izbor bluz klasika Lonija Pi\u010dforda, Lajtnin\u2019 Hopkinsa, Med\u017eika Slima i Big Bila Morganfilda, ovaj film i saundtrek vredi imati u svojoj kolekciji.<\/p>\n

\""\"<\/p>\n

Film\u00a0\u201cIn Good Company\u201d<\/strong>\u00a0(2005) reditelja Pola Vajca pravi je raj za sve ljubitelje trivije i (naravno) Skarlet Johanson. U svojoj filmografiji Vajc ima ekranizaciju Hornbijevog bestselera\u00a0“Sve o de\u010daku”<\/em>\u00a0i“American Pie”<\/em>, a ovoga puta Denisu Kvejdu pretpostavljeni<\/em>\u00a0na poslu je duplo mla\u0111i Tofer Grejs, poznatiji kao Erik\u00a0\u201cDambes\u201d<\/em>\u00a0iz\u00a0\u201cVeselih sedamdesetih\u201d<\/em>. Ako se pitate – gde je tu Skarlet – ona je naravno studentkinja i Kvejdova \u0107erka u koju se \u201cErik\u201d\u00a0<\/em>\u00a0zaljubljuje. Muziku u filmu\u00a0(Hollywood Records) \u201c<\/em>koordinira\u201d<\/em>\u00a0Stiven Trask, koji maestralno kombinuje eklekti\u010dnost i melodi\u010dnost, pop i d\u017eez, \u0161lagere i introspektivne numere. U centru pa\u017enje je desetominutni ep\u00a0\u201cThe Trapeze Swinger\u201d<\/em>\u00a0Sema Bima i njegovog alter-ega\u00a0\u201cIron & Wine\u201d<\/em>. Potpuno je fascinantno kako jedna tu\u017ena pesma (koja ovoliko traje) mo\u017ee da poja\u010da efekat filma i da vas prosto prikuca\u00a0za sedi\u0161te do kraja odjavne \u0161pice. Uz Aretu Frenklin i\u00a0“Chain of Fools\u201d<\/em>, hitove\u00a0“Reeling in the Years”<\/em>\u00a0sastava\u00a0\u201cSteely Dan\u201d<\/em>\u00a0i\u00a0“Solsbury Hill”<\/em>\u00a0Pitera Gebrijela, sijaju i\u00a0“Soundtrack of Our Lives”<\/em>\u00a0sa\u00a0\u201cTen Years Ahead,\u201d<\/em>\u00a0kao i Dejvid Birn sa minimalisti\u010dkom\u00a0\u201cGlass, Concrete and Steel.”<\/em>\u00a0Nova gospo\u0111a Kostelo, d\u017eez diva Dajana Kral, dopunila je ovu kolekciju nadahnutom interpretacijom klasika\u00a0“Besame Mucho.”<\/em><\/p>\n

<\/div>\n

Nik Hornbi u raljama<\/em>\u00a0bra\u0107e Fareli? Zastra\u0161uju\u0107a pomisao, ali sada je to \u010dinjenica na koju moramo da se naviknemo…\u00a0\u201cFever Pitch\u201d\u00a0<\/strong>(2005) preme\u0161ten je iz Londona i Hajberija u Boston i Fenvej park. Arsenal je zamenjen bejzbol klubom Boston Red Soks. Dru Barimor je japi<\/em>, a D\u017eimi Felon u\u010ditelj koji ima pasiju<\/em>. Na \u017ealost, ni\u0161ta od Hornbijevog humora nije preostalo. Film je sasvim ok i ima svoje zabavne momente, ali i sa Meg Rajan u naslovnoj ulozi i Norom Efron kao ideologom<\/em>, ovaj film bi potpuno isto izgledao. Zato je saundtrek\u00a0(Bulletproof\/Rykodisc)<\/em> vrlo zanimljiv sa nekoliko pravih poslastica. Od ekskluzivnih pesama tu su veterani ameri\u010dke alternativne scene <\/em>osamdesetih i devedestih i veliki zaljubljenici u bejzbol, Stiv Vin i D\u017eo Pernis sa pesmama\u00a0\u201cSecond Best\u201d<\/em>\u00a0i\u00a0\u201cMoonshot Manny\u201d<\/em>. Uz romanti\u010dne Ivy\u00a0sa prelepom\u00a0\u201cThinking About You\u201d<\/em> i potcenjene\u00a0Tears For Fears<\/em>\u00a0sa\u00a0\u201cWho Killed Tangerine?\u201d<\/em>\u00a0– sasvim dovoljno da se bar malo zaintrigirate. Uz klasik Nika Drejka\u00a0“Northern Sky”<\/em> i skoro sve Nju Ingland <\/em>muzi\u010dare kojih su Piter i Bobi Fareli mogli da se sete (predvo\u0111enih D\u017eonatanom Ri\u010dmenom i kora\u010dnicom \u201cAs We Walk to Fenway Park in Boston Town\u201d<\/em>) ovo je saundtrek uz koji je sasvim lepo gledati bejzbol na kablovskoj televiziji, uz eventualni poku\u0161aj da se shvate pravila igre… Posebno je zanimljiva zavr\u0161na scena filma, u kojoj se na neo\u010dekivan na\u010din stvaran \u017eivot ubacio u produkciju filma, na radost svih navija\u010da Red Soksa.<\/p>\n

\n
NEON #5 JUL\/AVGUST 2005.
\n<\/strong>
\n<\/strong>Film u kojem igraju “najlep\u0161i mu\u0161karac i \u017eena na svetu,\u201c Bred Pit i An\u0111elina D\u017eoli, spektakl je na nekoliko nivoa, a akcione scene i eksplozije predivno su “orkestrirane\u201c i lep su dokaz da ima \u017eivota i posle D\u017eona Vua i Matriksa.\u0160to se saundtreka ti\u010de, situacija je malo komplikovanija.Ako ste se ikada zapitali kako izgleda muzika za film koju niko nije birao, onda je Mr & Mrs Smith OST<\/strong>\u00a0(2005, Lakeshore Records)<\/em>\u00a0pravi primer. Utisak je da je kompjuter metodom slu\u010dajnog izbora sam odlu\u010dio da iz jedne ove\u0107e baze selektira 17 pesama. Svega tu ima – od klasika\u00a0J. Geils Banda<\/em>,\u00a0Righteous Brothers<\/em>\u00a0i\u00a0Air Supply<\/em>, do nekoliko komi\u010dnih obrada hitova 80-ih, gde u prvi plan izbijaju Atreyu<\/em>\u00a0sa “You Give Love a Bad Name\u201c grupe\u00a0Bon Jovi<\/em>\u00a0i\u00a0VoodooGloSkulls<\/em> u ska vi\u0111enju “Used to Love Her (But I Had to Kill Her)\u201c\u00a0Guns & Roses<\/em>.\"\" Dobre pesme, naravno, postoje: u toku filma nekoliko puta \u010duje se \u201eMondo Bongo\u201c D\u017eoa Stramera i Meskalerosa, obrada legendarne Dilanove \u201eLay Lady Lay\u201c norve\u0161kog kantautora (koji nastupa pod imenom Magnet) i Geme Hejs jo\u0161 pre nekoliko godina skrenula je pa\u017enju na sebe, a francuski \u201ebossanova new wave\u201c zaljubljenici Nouvelle Vague<\/em>\u00a0blistaju u \u201eI Melt With You\u201c sastava\u00a0Modern English<\/em>.“Uskoro” \u0107e na RTS-u krenuti jo\u0161 jedan HBO spektakl, saga o ameri\u010dkom “Divljem zapadu”\u00a0Deadwood<\/strong>. Sasvim sigurno u odgovaraju\u0107em terminu i sa dobrom reklamom. Kao odli\u010dna protivte\u017ea ostalim kvalitetnim sadr\u017eajima, kao \u0161to su npr. \u201eJednostavan \u017eivot” ili “Sre\u0107ni telefoni.” Saundtrek za Deadwood<\/strong>\u00a0(2005, Lost Highway\/Multimedia)<\/em>\u00a0mogao bi da za tradicionalnu ameri\u010dku muziku u\u010dini istu stvar kao \u0161to je to svojevremeno (pre skoro 5 godina) uspelo remek delu\u00a0“O Brother, Where Art Thou?”<\/em>Svet u kojem svakih nekoliko godina C&W muzika postaje \u201eglavna\u201c ne mo\u017ee da bude toliko lo\u0161, zar ne? Eklekti\u010dan izbor pesama, u rasponu od klasika delta bluz legendi – Bake Vajta i Misisipi D\u017eona Harta ili hilbili \u201eeuforije\u201c Majkla Harlija, preko potresne “Will the Circle Be Unbroken” pokojne D\u017eun Karter Ke\u0161 ili filozofske “God and Man\u201c Sonija Terija i Braunija Megija, sve do aktuelnih trubadura – Lajla Loveta i Majkla D\u017eeja \u0160ihija, dovoljno je atraktivan za ve\u0107inu pravovernih. Za one ostale \u2013 ako ni\u0161ta drugo proverite za\u0161to postoji i \u201eclean\u201c verzija ovog diska i za\u0161to svi hvale brutalne i sirove dijaloge iz serije.\""\"HBO-ova serija Six Feet Under<\/strong> na prvi pogled predstavlja najstra\u0161niju no\u0107nu moru za srpske stru\u010dnjake za marketing i ovo-ono. Kako zaboga promovisati seriju, u kojoj je radnja sme\u0161tena u mrtva\u010dnicu, a likovi su toliko izgubljeni i okupirani svojim problemima, da \u017eene te\u0161ko da \u0107e po\u017eeleti da kupuju ulo\u0161ke za vreme epizode, deca \u017evake, a mu\u0161karci penu za brijanje? Bogu hvala, ne misle svi ovako, tako da Nejt, Kler i ostali iz familije Fi\u0161er i njihovi poznanici, prijatelji, \u201eposlovni partneri\u201c i ljubavnici, ve\u0107 \u0161estu sezonu prkose zdravom razumu. Drugi disk sa izborom muzike iz serije (Six Feet Under Vol. 2: Everything Ends, Astralwerks\/Emd, 2005)<\/strong>, kao i serija sama, balansira izme\u0111u teskobe, strasti i uzvi\u0161enosti. Trinaest pesama je na disku, od kojih \u010detiri su ekskluzivne i svaka na svoj na\u010din prava poslastica za fanove. Vel\u0161ka kantautorka D\u017eem, \u010diji je debitantski album \u201eFinally Woken\u201c fantasti\u010dno pro\u0161ao i kod kritike i kod publike pro\u0161le godine, blista u numeri \u201eAmazing Life.\u201c Predstavnici njujor\u0161ke ekspoziture \u201eFisher & Sons Funeral Home\u201d, sastav Interpol, samo donekle uspevaju da atmosferu sa svoje dve fantasti\u010dne studijske plo\u010de prenesu u numeru \u201cDirections.\u201d Repetativnost nije problem, ali inspiracija je ne\u0161to \u0161to \u010desto nedostaje Polu Benksu i prijateljima. Caesars se nisu obrukali svojim vi\u0111enjem Blue Oyster Cult<\/em>\u00a0klasika \u201eDon’t Fear The Reaper,\u201c a najve\u0107a \u201eindie\u201c atrakcija sa obe strane Atlantika u poslednjih godinu dana, kanadski sastav\u00a0The Arcade Fire<\/em>, jo\u0161 jednom uspeva da prona\u0111e pravu meru patosa, popa i paranoje u \u201eCold Wind\u201c. Prava dramedija!<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Legendarni John Cassavetes jednom je rekao: \u201cAko vas zanima pravljenje filmova u SAD, onda naravno<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":567,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[29,24],"tags":[],"class_list":["post-12458","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-neon","category-dokolica"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12458","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12458"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12458\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13661,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12458\/revisions\/13661"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/567"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12458"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12458"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12458"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}