{"id":13063,"date":"2024-01-13T22:31:30","date_gmt":"2024-01-13T21:31:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=13063"},"modified":"2024-01-16T09:14:27","modified_gmt":"2024-01-16T08:14:27","slug":"pesme-za-poneti-mercury-rev-holes-deserters-song-1998-v2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=13063","title":{"rendered":"Pesme za poneti S02: Mercury Rev – Holes [Deserter’s Songs, 1998. V2]"},"content":{"rendered":"

\"\"
\nO rupama, prijateljima, ekipi i opro\u0161tajima<\/em><\/p>\n

Pri\u010da o pesmi “Holes<\/strong>“, ali i kompletnom albumu “Deserter’s Songs<\/strong>“, pre svega pri\u010da je o prijateljstvu, pa onda o tvrdoglavosti i snovima, talentovanim ljudima i ekipi oko vas, na kraju i o opro\u0161taju i svakako o smislu \u017eivota. U srcu svega su D\u017eonatan Donahju i \u0160on “Skakavac” Makovijak<\/strong> i njihov odnos koji se raspadao na svim nivoima posle debakla albuma “See You on the Other Side<\/strong>” i turneje koja je usledila (evropska sa Pavement i posle SAD turneja iz pakla). Epilog debakla bio je da su ostali bez izdava\u010dke ku\u0107e, menad\u017eera, benda, ali zato sa dugovima, depresijom, haosom u glavi i bez ikakvog plana \u0161ta i kako dalje. I odnos njih dvojice raspadao se uporedo sa svim drugim stvarima, tako da je jedan beg od svega tra\u017eio u paralelnom svetu koji su kreirali narkotici, a drugi je narkotike poja\u010dao odlaskom u manastir. Nekako je logi\u010dno da su im se raspadali i privatni \u017eivoti i da su raskidi sa vi\u0161egodi\u0161njim partnerkama sve to gurnuli u ponor u kojem smo se svi u nekom trenutku nalazili. I to stanje bi trajalo i pretilo da bude nova normalnost, da se nisu pojavili The Chemical Brothers<\/strong> koji su pozvali D\u017eonatana da gostuje na spektaklu od “The Private Psychedelic Reel<\/strong>” i to je promenilo sve. Malo pre toga, D\u017eonatan je pod uticajem muzike za decu koju je tada intenzivno slu\u0161ao, po\u010deo da pi\u0161e nove pesme bazirane na klaviru. I onda je pozvao Grashopera na jo\u0161 jedan zajedni\u010dki krug oko Sunca…<\/p>\n

\"\"Preselili su se u D\u017eonatanovo rodno mesto Kingston (150km severno od Njujorka) i slede\u0107ih 6 meseci radili na novim pesmama na obroncima Ketskila. Album je ve\u0107inom sniman u (\u0161umskom) Tarbox studiju<\/strong> gazde Dejva Fridmana<\/strong> (manji deo je snimljen u NRS i Six Hours studiju), a duhovi Apala\u010dijana u\u010dinili su svoje i zaposeli obojicu. Posle snimanja, dva meseca su miksovali pesme sa Fridmanom i dosnimavali guda\u010de. Bend su pored njih dvojice \u010dinili i povratnici D\u017eimi \u010cejmbers, Suzana Torp, Adam Snajder, Dejv Fridman i “lokalci”. Svakako da ima prednosti kada tu u kraju, pored vas, \u017eive i vanzemaljci kao \u0161to su Gart Hadson, Levon Helm i Profesor Lui<\/strong>. Svakako da je bilo bitno da su manje-vi\u0161e u isto vreme album snimali i Flaming Lips<\/strong> sa kojima su veze bile duboke i kompleksne, nezavisno do toga \u0161to je D\u017eonatan svirao sa njima i \u0161to je Fridman producent “svima”. To zajedni\u010dko otkrivanje druga\u010dijih tehnika snimanja, novih pedala i efekata, novih instrumenata, novih ljudi i novih inspiracija pomoglo je i jednima i drugima da stvore, zajedno sa alhemira\u010dem Dejvom Fridmanom<\/strong>, svoje najbolje albume u karijeri (FL su tada snimali “The Soft Bulletin”, o “Feeling Yourself Disintegrate<\/strong>” pisao sam ovde<\/a>).<\/p>\n

Sve to zajedno uticalo je da sam pristup snimanju pesama bude druga\u010diji, “organskiji”, da tematika pesama bude \u010dista metafizika i da to \u010dudno stanje u kojem su se svi nalazili i svest da to \u0161to rade zaista nikoga ne zanima, stvore uslove da se napravi ne\u0161to za \u0161ta nema logi\u010dnog obja\u0161njenja. Postoji zanimljiva anegdota kako je izgledalo snimanje sa Bendovcima – Levon je samo do\u0161ao i uradio svoje, ali sa Gartom to je bilo skroz druga\u010dije: on je ustajao lagano oko sedam, predve\u010de, kao posledica narkolepsije koja mu je pravila raspored \u017eivotnih aktivnosti, tako da je snimao od pono\u0107i do 6 ujutru. A i radio je na svoj na\u010din – sve je bilo iz par\u010di\u0107a, sa konstantnim dosnimavanjima i korekcijama – niko nije imao predstavu \u0161ta je ta\u010dno radio, ali jednom kada je bilo gotovo, to je bilo to (\u0160on je posle pri\u010dao kako su no\u0107i provodili pri\u010daju\u0107i o raznim stvarima, a najvi\u0161e o polki).<\/p>\n

Negde u poslednjoj tre\u0107ini snimanja dobili su novog izdava\u010da (V2), koji je oprezno po\u010deo da im \u0161alje pare da zavr\u0161e album. Jo\u0161 malo kasnije Hemijska bra\u0107a po\u010dela su da hajpuju na sve strane da je to \u0161to Mercury Rev<\/strong> prave ne\u0161to specijalno i bitno i sve se promenilo. Polako su po\u010deli da zvone telefoni, da novinari zovu za intervjue, da ih pozivaju na festivale. Po\u010deli su da ve\u017ebaju pesme za taj novi lajv po\u010detak, a prvi koncerti bili su sa (tada podjednakim raspadima) The Jesus & The Mary Chain<\/strong> sa samo jednim bratom Rid (drugi se bio naljutio i napustio bend). I sve(t) je opet po\u010delo da dobija smisao.<\/p>\n