{"id":13143,"date":"2024-02-09T23:09:58","date_gmt":"2024-02-09T22:09:58","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=13143"},"modified":"2024-04-05T15:23:29","modified_gmt":"2024-04-05T13:23:29","slug":"pesme-za-poneti-s02-bob-dylan-what-was-it-you-wanted-oh-mercy-1989-columbia","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=13143","title":{"rendered":"Pesme za poneti S02: Bob Dylan – What Was It You Wanted [Oh Mercy, 1989. Columbia]"},"content":{"rendered":"

\"\"
\nKraj osamdesetih godina dvadesetog veka bilo je vreme kada sam najzad po\u010deo da hvatam korak sa muzi\u010dkim izdanjima koja su se de\u0161avala u to vreme. Nekoliko albuma koje sam kupio samostalno u tom dobu, a da se ne se\u0107am da sam imao neki poseban razlog za to, bile su plo\u010de Erika Kleptona “Journeyman” (ba\u0161 sam voleo “Bad Love”), The Cult “Sonic Temple”, Nila Janga “Freedom” (tu sam ve\u0107 voleo sve) i Boba Dilana “Oh Mercy”<\/strong>. Ovaj poslednji bio je moja prva fascinacija albumom koji sam slu\u0161ao u vreme kada je objavljen. Za ovu priliku sa sobom nosim “What Was It You Wanted<\/strong>“.<\/p>\n

Imao sam jedan relativno duga\u010dak period \u017eivota tokom kojeg sam na svakom putovanju kupovao neki od albuma Boba Dilana. Bilo je to vreme kada je moglo da se putuje posle dugog perioda kada je to ba\u0161 bilo komplikovano (zna\u010di dvehiljadite). I danas se se\u0107am kakav je ko\u0161mar bio prikupiti sve papire za odlazak u Pariz 2002. godine. Mojoj situaciji nije mnogo pomoglo ni to \u0161to nisam imao stalni posao, redovne prihode, neku porodi\u010dnu nekretninu, u\u0161te\u0111evinu i ostale stvari koje se o\u010dekuju od osobe koja ima 30+ godina. Ali, taj put je uspeo i slede\u0107ih godina imao sam sre\u0107u da posetim razne gradove u Evropi, ali i par njih van starog kontinenta (Bangkok, Tokio, Sendai) i da ku\u0107i donesem razne Dilan suvenire.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ta prva saradnja Danijela Lanoe i Boba Dilana<\/strong> ne\u0161to je \u0161to me je inspirisalo ba\u0161 dugo (a i dalje me vozi, da se ne la\u017eemo) i mo\u017eda bih \u010dak mogao da ka\u017eem da je “Oh Mercy<\/strong>” jedna od najbitnijih plo\u010da u mom \u017eivotu. A sve je moglo da bude ba\u0161 jedan grandiozan debakl. Bono je spojio Danijela i Boba, snimalo se u Nju Orliansu tokom prole\u0107a 1989. godine, u napu\u0161tenoj ku\u0107i u koju je u\u0161ao Lanoa sa svojim Kana\u0111anima da snimaju album “Yellow Moon” sa Neville Brothers<\/strong>. Dilan je do\u0161ao da vidi \u0161ta rade (na albumu se nalaze i njegove dve pesme), dopala mu se atmosfera i to \u0161to je video – a kako da mu se ne dopadne po\u0161to su od raspale ku\u0107e napravili ad hok<\/em> studio koji je vi\u0161e li\u010dio na menskejv<\/em> nego na profi objekat za snimanje. Ima puno intervjua sa Danijelom Lanoom o ovom snimanju, a i Dilan je pri\u010dao o tome tako\u0111e (a i pisao u “Hronikama”), sve je ba\u0161 bitno i zanimljivo, te se ne\u0107u time (previ\u0161e) baviti. Mo\u017eda samo treba da se istakne trenutak u kojem je nastajao album: Dilan je bio na jo\u0161 jednoj raskrsnici, razo\u010daran i bez pogonskog goriva, umoran i \u010desto ljut, a i pesme koje je pisao u to vreme uglavnom ga nisu ispunjavale. Imao je i povredu ruke o kojoj je uglavnom davao kontroverzne izjave i koja ga je ve\u0107 dugo mu\u010dila. Svirao je turneje sa Tomom Petijem i Grateful Dead<\/strong> koje su vi\u0161e odmogle u tome da se njegovo stanje popravi nego \u0161to su bile injekcije optimizma. I sa druge strane Danijel Lanoa, koji je imao ideju da sa Dilanom uradi ono \u0161to niko drugi nije smeo. Plan je bio da na \"\"snimanje Dilan do\u0111e sam i da “ponese” pesme. Imao je Dilan pesme, sve je bilo na papirima, par njih mu je ve\u0107 odsvirao kada su se (planski) sreli nekoliko meseci pre snimanja, ali za ve\u0107inu je nedostajala muzika. Neke su nastale dok se snimalo u Nju Orliansu, druge su bile menjane u hodu. Lanoa je hteo da snimi samo Dilana kako peva i svira i da sve to zvu\u010di kao da je snimljeno “pedesetih”. Hteo je da Dilanove pesme i glas budu srce svega, a tek posle da se na to dosnime ostali. Dilan je navikao da svuda ima svoju ekipu muzi\u010dara i da na njegove stihove i gitaru\/klavir ostali impovizuju i tako su pesme nastajale ve\u0107 decenijama. Lanoa nije hteo da Dilan svira sa svojim bendom, ali treba imati u vidu da su oko njega, svuda po gradu, \u017eiveli neki od najve\u0107ih muzi\u010dara tog (ali i bilo kog drugog) vremena, uz ekipu koju je Lanoa poveo sa sobom. Snimalo se stalno, niko osim Lanoe nije imao predstavu \u0161ta se ta\u010dno radi, za svaku pesmu bilo je vi\u0161e verzija – brza, spora, vi\u0161e kajd\u017eun, vi\u0161e bluza\/manje bluza, ceo bend\/glas i gitara\/klavir… Ne\u0161to od tih auttejkova iza\u0161lo je na “Tell Tale Signs: The Bootleg Series Vol. 8<\/strong>“, a neke od pesama sa tih snimanja iza\u0161le su na “Under the Red Sky<\/strong>” godinu dana posle “Oh Mercy”. U po\u010detku, pesme su nastajale u trouglu Dilan-Lanoa-Roland 808, sa diskretnim prisustvom Malkolma Barnsa (pored toga \u0161to je svirao klavijature i daire, bio je i glavni snimatelj), a onda su im se pridru\u017eila i kompletna Bra\u0107a, na ovoj pesmi koju izdvajam svirali su Siril Nevil na perkusijama, Vili Grin na bubnjevima, basista Toni Hol i na gitari Mejson Rafner. Rafnerov je solo na “What Was It You Wanted”, a Dilan ga je prvi put \u010duo kako svira dok je bio u izvidnici u Nju Orliansu i slu\u0161ao kako bra\u0107a Nevil snimaju svoj album. Bitnu ulogu u svemu imao je jo\u0161 jedan in\u017eenjer zvuka, koji je zajedno sa Barnsom i Lanoom miksovao album, Mark Hauard<\/strong>.<\/p>\n