{"id":1329,"date":"2010-07-08T20:15:28","date_gmt":"2010-07-08T18:15:28","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=1329"},"modified":"2020-05-10T21:41:30","modified_gmt":"2020-05-10T19:41:30","slug":"fascinantni-al-green-u-beckoj-operi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=1329","title":{"rendered":"Fascinantni Al Green u Be\u010dkoj Operi"},"content":{"rendered":"

Be\u010d, 4. jul, 2010.
\nPi\u0161e: Ivan Lon\u010darevi\u0107, foto i video: Svetlana \u0110olovi\u0107<\/em><\/p>\n

\n

Dvadeset godina sva\u010dijeg \u017eivota je zna\u010dajan period. Dve decenije postojanja “Be\u010dki Jazz Festival” proslavio je spektakularnim programom, ekskluzivnim koncertima i rasprodatim salama.<\/p>\n

\"\"Ako je ovogodi\u0161nji festival najava sa kakvim planovima organizatori ulaze u “doba zrelosti<\/em>“, onda bi ova manifestacija i vama mogla da bude omiljena…\u00a0 XX Vienna Jazz festival <\/a><\/strong>obele\u017eili su koncertima u zgradi “Be\u010dke Opere<\/a>” Melody Gardot, Juliette Greco, Randy Crawford, Air, Jeff Beck, Al Green… Tokom skoro mesec ipo dana program se odr\u017eavao na vi\u0161e lokacija, a pored Opere u drugim prostorima nastupili su ili \u0107e tek nastupiti i Jamie Cullum, Terry Callier, Portico Quartet, Imelda May… Zahvaljuju\u0107i ljubaznim organizatorima dobio sam priliku da u\u017eivo gledam koncert jednog od najve\u0107ih \u017eivih peva\u010da i autora popularne muzike,\u00a0Ala Greena<\/strong>.<\/p>\n

Mala trema pred susret sa legendom sigurno postoji. Al Green je uz\u00a0Smokeya Robinsona<\/strong>\u00a0poslednji \u017eivi soul velikan. Zgrada Be\u010dke Opere sama po sebi je dovoljno\u00a0ozbiljna<\/em>\u00a0i\u00a0stra\u0161na<\/em>\u00a0da se ta trema poja\u010da, po\u0161to je se\u0107anje na\u00a0lo\u0161 vajb<\/em>\u00a0tokom koncerta\u00a0Lambchop u Kolarcu<\/strong>\u00a0i dalje jako. Publika je bila uglavnom starosti 40+ godina, lepo i sve\u010dano obu\u010dena, a atmosfera je bila kao pred neku va\u017enu iistorijsku<\/em>\u00a0utakmicu.<\/p>\n

Gledam pre po\u010detka koncerta prepune galerije (njih pet) Opere, koje se pru\u017eaju nekoliko desetina metara u vis: sve su bile pune i nabijene elektricitetom.<\/p>\n

Prate\u0107i bend Ala Greena je, kako bi sportski komentatori rekli, “spoj mladosti i iskustva<\/em>“. Tri peva\u010dice su Greenove \u0107erke – Kora, Alva i Ruby, bucmasti klavijaturista je iz Bostona – Stacey Wade, drugi klavijaturista \u2013 Thomas McClellan – dizajniran kao \u010dlan\u00a0Wu-Tang kolektiva<\/em>\u00a0sakriven je iza velikih drvenih kutija na kojima se nalaze njegovi instrumenti, tro\u010dlana duva\u010dka sekcija mo\u017ee da slu\u017ei za ponos muzi\u010dkom nasle\u0111u Memfisa, perkusionisti\/bubnjari unosili su neophodnu dinamiku kada ju je Green tra\u017eio, a dvojica igra\u010da svojim kretanjima doprinosili su da da ovaj putuju\u0107i soul-cirkus bude ne\u0161to \u0161to se ne zaboravlja. Prve zvezde ovog orkestra nesumnjivo su gitarista Dustin Barber i basista Barry Campbel.<\/p>\n

\"\"Uz uvodne zvuke “Your Love Is Like The Morning Sun<\/strong>” Al Green izlazi na scenu. U sivom odelu sa crvenim prslukom, nasmejan i raspolo\u017een, uzima pripremljen buket 12 crvenih ru\u017ea (bez trnja) koje \u0107e tokom slede\u0107ih 70-ak minuta podeliti odabranim go\u0161\u0107ama koncerta.<\/p>\n

“Do\u0161li smo iz Memfisa… iz Tenesija”<\/em><\/p>\n

Glas Ala Greena… To se ne mo\u017ee re\u010dima opisati! Skupljam butlege njegovih nastupa poslednjih desetak godina, ali ma koliko ti snimci bili tehni\u010dki savr\u0161eni, to nije ni\u0161ta prema tome kada\u00a0Reverend Ala\u00a0<\/em>slu\u0161ate u\u017eivo u sali sa savr\u0161enom akustikom. Nekoliko puta kada ga “emocija ponese” i kada odluta od mikrofona i nastavi da peva, savr\u0161eno se \u010duo, ba\u0161 kao i kada peva u razglas. Ve\u0107 druga pesma, klasik “Lets Get Married<\/strong>“, pretvara se u \u0161est minuta totalnog transa.<\/p>\n