{"id":1937,"date":"2008-06-20T20:31:39","date_gmt":"2008-06-20T18:31:39","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=1937"},"modified":"2013-08-01T00:11:36","modified_gmt":"2013-07-31T22:11:36","slug":"bonnie-prince-billy-zivot-i-druge-zagonetke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=1937","title":{"rendered":"Bonnie ‘Prince’ Billy: \u017divot i druge zagonetke"},"content":{"rendered":"
\"\"
Foto: Reakcija<\/figcaption><\/figure>\n

Bonnie ‘Prince’ Billy \u00a0<\/strong>Beograd, SKC, Srbija 20.06.2008.
\nPi\u0161e: Svetlana \u0110olovi\u0107<\/em><\/p>\n

Bonnie vozi plavi kombi, ve\u0161to i strpljivo savladava gu\u017evu u Resavskoj i parkira u ba\u0161ti SKC-a. Lako\u0107a sa kojom je isko\u010dio iz vozila posle x sati vo\u017enje, za\u010dinjene vi\u0161esatnim zastojem u Grdeli\u010dkoj klisuri, \u010dvrsti stisak ruke, direktan i neverovatno vedar i dobro\u0107udan pogled pravo u o\u010di, govorili su da je pred nama nesvakida\u0161nja li\u010dnost, koju nije lako odgonetnuti.<\/p>\n

Iako sam malo \u0161ta saznala o njemu privatno, imala sam ose\u0107aj da je okretan, slobodan, \u010dovek tradicionalnih vrednosti, pouzdan, odgovoran. Mo\u017eda tek pomalo ekscentri\u010dan.<\/p>\n

Deluje pristupa\u010dno, mada na finoj distanci. Izgleda kao neki potomak Toma Sojera, smeo i neuhvatljiv. Nosi bebiplavi autfit sa\u010dinjen od fucnute majice, koja mu je jedna od omiljenih (saznajem kasnije), svetloplavih keper farmerki sa do kolena podvrnutim nogavicama i kao kruna osebujnog stila, tu su bile roze (?!) Crocks sandale, iznad kojih vire svetloprave sokne. Ispod guste brade krije se milo, mladoliko lice sa srda\u010dnim, zubatim, ameri\u010dkim osmehom. Teatralnost je rezervisana samo za binu, uveri\u0107emo se nepunih sat kasnije.<\/p>\n

Dok se u\u017eurbano spremaju za nastup, vidimo efikasnog, prakti\u010dnog, odlu\u010dnog Bonija kao prilagodljivog i zahvalnog, iskusnog muzi\u010dara, te nadasve ljubaznog i smirenog \u010doveka koji vodi ra\u010duna o svima. Iako publika ve\u0107 stoji na ulazu, kod njega nema nervoze, drame, nema histerije, a ipak ni nepotrebnog odugovla\u010denja, izvoljevanja ili la\u017enog saspensa, \u010dak iako mu neke stvari mo\u017eda i nisu po volji. Odu\u0161evljen je izgledom velike sale SKC-a, a ne\u0161to manje njenom akusti\u010dno\u0107u, kasnije kad je po\u010dela tonska proba. Boni se pona\u0161a kao ravnopravan \u010dlan benda, pita ih za mi\u0161ljenje, slu\u0161a ih i brine o njima. Ni na trenutak ne pokazuje znake umora od dugog i napornog putovanja. Usput jede, presvla\u010di se, utv\u0111uju zajedno set listu, i kona\u010dno naru\u010duje crno pivo, jer je video da ga neko ispred sale pije. Pre izlaska na binu, tik ispod oba oka crta kreonom dve crne ta\u010dkice, kao suzice tu\u017enog pajaca, za koje sam mislila da su ekscentri\u010dni detalj njegove performerske persone, dok mi neko nije objasnio da one slu\u017ee da mu svetlo reflektora ne ide direktno u oko ve\u0107 ga ta\u010dkice preusmeravaju, da mo\u017ee da vidi publiku. Kako god bilo, ta\u010dkice su bile super.<\/p>\n

Ujutru posle koncerta, kada su stvari spakovali u kombi, bend je oti\u0161ao do pekare, a on i ja smo seli u kafi\u0107 ispred hotela.<\/p>\n

Nisam od onih zagri\u017eenih sledbenika kulta mnogobrojnih lica Vila Oldama (Will Oldham<\/a>), znam samo da me osvojio toplinom glasa i lepotom stihova stvorenih da uobli\u010de i razobli\u010de jedan nesvakida\u0161nji unutra\u0161nji svet. I tim besprekornim ose\u0107ajem za dinamiku \u2013 ne\u017enost i surovost koje se stalno smenjuju, okupane milozvu\u010dnim melodijama sa dramati\u010dnim akcentima. Saznanje da dolazi da svira u Beogradu, na sopstvenu \u017eelju, izazvalo je kod mene, uprkos povr\u0161nom poznavanju opse\u017enog opusa, neobja\u0161njivo ushi\u0107enje, koje je odu\u0161evljenje novim albumom\u00a0Lie Down in the Light<\/strong>\u00a0samo podcrtalo. Shvatila sam da je upravo novi album provocirao najvi\u0161e pitanja koja sam \u017eelela da mu postavim.<\/p>\n

PD \u2022\u00a0<\/strong>S obzirom na zvuk i atmosferu aktuelnog albuma, kao i koncert koji je mnoge stare fanove ostavio zate\u010denim, prvo pitanje se samo nametnulo.<\/p>\n

Kako si se promenio poslednjih godina? Boni se osmehnuo sa podtekstom,\u00a0‘uh, bi\u0107e ovo dugo pre podne’<\/em>. No, nisam se dala pokolebati…<\/p>\n

Da li se promenilo ne\u0161to u tvom karakteru ili tvoj odnos prema muzici?<\/p>\n

Kada je sa\u00a0‘Wow!’<\/em><\/strong>\u00a0prokomentarisao prolaznicu koja je nosila nekakve ekstravagantne plave rukavice u 11 ujutru na 37 stepeni, nisam bila sigurna da li je to detalj koji mu je stvarno privukao pa\u017enju ili je hteo da mi da do znanja da olabavim sa egzisencijalsti\u010dkim temama…i taman kad sam pomislila da \u0107e da sabotira moja psiho pitanja…“Najzna\u010dajnija promena je \u0161to sam nekada \u017eiveo unutar muzike a sada \u017eivim izvan nje.”<\/em><\/strong>\u00a0Evo ti ga na, mislila sam, odusta\u0107e\u0161 ti od tih tvojih isle\u0111ivanja, kad-tad. \u0160ta to zna\u010di? pitala sam, strepe\u0107i da \u0107u ga uop\u0161te razumeti, ako bude ovako filozofirao.
\n“Ekstrem \u017eivota unutar muzike je to da ose\u0107ate odgovornost samo muzi\u010dki ne ljudski.”<\/em><\/strong>
\nZna\u010di, ti sada \u017eivi\u0161 razuzdano?\u00a0
\n“Ponekad, da.”<\/em><\/strong>
\nDugo sam kasnije razmi\u0161ljala o tome \u0161to je rekao i ovako sam shvatila njegov odgovor: nekada sam sedeo depresivan u ku\u0107i i pisao depresivne pesme, mislio sam da ako nisam depresivan, ne mogu da ih napi\u0161em, izneveri\u0107u sebe i svoje fanove ako ne budem li\u010dno pre\u017eiveo sve o \u010demu pi\u0161em i ako ne budem pisao samo o onome \u0161to pre\u017eivljavam. A onda sam stvarni \u017eivot izmestio iz muzike onakako kako to umetnost omogu\u0107ava. Kako je jedan pametan mu\u0161karac rekao: Divno je i uzvi\u0161eno umreti za svoju umetnost, ali je jo\u0161 divnije i uzbudljivije \u017eiveti za nju.<\/p>\n

I tako smo nastavili u filosofskom raspolo\u017eenju, na redu je bio Dostojevski…
\nTi kao da namerno kopa\u0161 po svojoj mra\u010dnoj strani, \u0161ta god da je to, i ljudi se uhvate za tu mra\u010dnu stranu. Ali ja tvoje suo\u010davanje sa sopstvenim demonima vidim vi\u0161e kao odgovaranje na izazov, na ba\u010denu rukavicu, susret iz koga ti izlazi\u0161 kao pobednik…
\n“Da, a s druge strane, tako pronalazim druge ljude koji se isto tako ose\u0107aju.”
\n<\/em><\/strong>Rekla bih da to nije nekakvo depresivno, samosa\u017ealjivo ose\u0107anje…
\n“U pravu si.”
\n<\/strong>\u0160ta je u tom “mraku” koji si video?
\n“Stvaraju\u0107i muziku, kao na primer na ‘I See a Darkness’, poku\u0161avam … ne da pobegnem, nego da prihvatim ili poreknem ne\u0161to to nije neophodno preovla\u0111uju\u0107a usamljenost. Zato \u0161to oseti\u0161 da ne mora\u0161 da bude\u0161 usamljen. Kada je ta usamljenost u nekoj meri \u010dak i privremena, taj ose\u0107aj se pokazuje kao ispravan. Mislim da je va\u017eno da se to prepozna i po\u0161tuje. I da se peva o tome kad te taj ose\u0107aj \u010dini ja\u010dim, ba\u0161 kao i kad te \u010dini slabim.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Uh, Bonijeve re\u010denice su matemati\u010dki komplikovane, a opet hirur\u0161ki precizne iako ih povremeno razbije nekom digresijom. \u010cesto ih je na srpskom te\u0161ko do\u010darati tako sa\u017eeto i efektno. Ovo u vezi sa prihvatanjem ili poricanjem nekog ose\u0107anja koje nije neophodno usamljenost, zapravo i jeste tuma\u010denje stihova pesme\u00a0“I See a Darkness”<\/strong>\u00a0– nada da ljubav i prijateljstvo jesu spasenje od mraka, ili strepnja da su oni to samo u nekoj meri, privremeno.
\n
\nDid you ever, ever notice, the kind of thoughts I got
\nWell you know I have a love, for everyone I know
\nAnd you know I have a drive, for life I won’t let go
\nBut sometimes this opposition, comes rising up in me
\nThis terrible imposition, comes blacking through my mind\u00a0<\/em><\/p>\n

Usamljenost naspram samo\u0107e? Da li je usamljenost ne\u0161to \u0161to te zadesi ili je sam izabere\u0161?
\n“Na kraju krajeva, bira\u0161. Ali je ponekad previ\u0161e bolno da shvatimo da imamo tu mogu\u0107nost da biramo.”
\n<\/strong><\/em>Gde je onda spasenje? U ljubavi, prijateljstvu, Bogu…postoji li uop\u0161te spasenje?
\n“Pretpostavljam da je spasenje u posedovanju vrednosnog sistema, ali i u po\u0161tovanju i praktikovanju tih vrednosti. Tako, za neke ljude neke vrste ljubavi ili prijateljstva ne moraju ni\u0161ta da zna\u010de, ali to ne isklju\u010duje pristup nekoj drugoj vrsti li\u010dnog spasenja. Isto tako mi se vremenom menjamo. Mislim, imamo tu mogu\u0107nost, ali ne \u017eele svi da je iskoriste. \u017deli\u0161 li ti da bude\u0161 druga\u010dija nego \u0161to si bila pre petnaest godina? Da li si ista osoba kao pre petnaest godina?”<\/strong><\/em><\/p>\n

Dozvoljava\u0161 li drugima da te menjaju ili je promena ne\u0161to na \u010demu radi\u0161 sam?
\n“To je ono \u0161to je zastra\u0161uju\u0107e. Ljubav je, ponekad, saznanje da \u0107e neko da te promeni.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Da li svesno, namerno pusti\u0161 da te menjaju ili se to jednostavno desi, uvu\u010de ti se pod ko\u017eu?
\n“Mora\u0161 da dozvoli\u0161 da ti se uvu\u010de pod ko\u017eu. Jer, svestan si da \u0107e to zapravo da se dogodi, mo\u017ee\u0161 ponekad da vidi\u0161 kako se to de\u0161ava, i to ume da bude zastra\u0161uju\u0107e. To nije ne\u0161to \u0161to jednog dana odlu\u010di\u0161 da dozvoli\u0161, ve\u0107 se predaje\u0161 polako, svakog dana pomalo.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Tvoji razli\u010diti pseudonimi, da li oni postoje zato \u0161to \u017eeli\u0161 da bude\u0161 glumac i u stvarnom \u017eivotu, da \u017eivi\u0161 kroz razli\u010dite li\u010dnosti?
\n“Nisam singuran, ali ose\u0107am da li\u010dnost sa kojom sam ro\u0111en nije dovoljna da izrazi sve ono \u010dega bih \u017eeleo da budem deo. To je za mene ujedno i smisao glume – ona ti daje mogu\u0107nost da odre\u0111ene delove sebe anga\u017euje\u0161 kako bi u\u010destvovao u nekom de\u0161avanju ili da bi preneo izvesnu emociju. Isto to mo\u017eete da postignete i muzikom.”<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Na aktuelnom albumu, porodica i odnosi unutar nje su \u010desta tema. Jedna od najdirljivijih pesama na albumu “Missing One” je \u010dini mi se o tvom ocu. Jesam li u pravu?
\n“Tako je. ‘Originalna’ porodica (majka, otac, bra\u0107a, sestre, ro\u0111aci), oni su mi super va\u017eni, a u tu skupinu ulaze i odre\u0111eni prijatelji i kolege. Mnogi ljudi upra\u017enjavaju koncept prijateljstva koji ja nisam upoznao dok sam sazrevao. Tek kad sam odrastao, po\u010deo sam da ostvarujem trajnija prijateljstva, i ona su meni delovala kao porodi\u010dni odnosi. Iskusniji ljudi koji ina\u010de imaju takve bliske odnose sa prijateljima ne bi to nazvali porodicom, ali meni je to tako. Porodica je za mene dovoljno sna\u017ena i velika zajednica da se u njoj ose\u0107a\u0161 sigurno \u010dak i kad pogre\u0161i\u0161.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Zato \u0161to zna\u0161 da \u0107e ti oprostiti?
\n“Mo\u017eda ne oprostiti, pre da \u0107e te prihvatiti. Zato \u0161to ljudima ne treba po svaku cenu da se oprosti kad rade lo\u0161e stvari, ali kad su ti porodica, treba da pre\u0111e\u0161 preko toga.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Kada si pomenuo opro\u0161taj, to nas vodi do jo\u0161 jedne teme na albumu Lie Down in the Light – koncept Boga, religije, vere…\u0161ta je to za tebe?
\n“Ra\u010dunam da je religija dobra polazna ta\u010dka da se upozna gde se drugi ljudi predaju, gde prepu\u0161taju kontrolu, gde odustaju od razumevanja, religija je dobro mesto da se vidi kako to ide drugima. Zato \u0161to mi nismo dovoljno pametni da sa bilo kakvim autoritetom ispi\u0161emo, prevedemo ili da \u010dak valjano tuma\u010dimo ili po\u0161tujemo neke od religioznih spisa koje predstavljaju osnovu na\u0161ih dru\u0161tvenih religija. \u010cini se da u su\u0161tini nema mesta ni za agnosticizam ni za verovanje, zato \u0161to nema stvari koju vera mo\u017ee da promeni.”
\n<\/strong><\/em>
\nKakvo je onda vera ose\u0107anje – uteha, lek, sigurna luka, izazov?
\n“Ni\u0161ta od toga. Najbolje u vezi sa verom je to da je ona sve, i ono \u0161to ne mo\u017eemo da vidimo i ono\u0161to ne mo\u017eemo da izrazimo, jedom re\u010dju, ona je sve \u0161to ne mo\u017eemo da kontroli\u0161emo. Ona jeste uteha, ali ne ona koja vas \u010dini nasmejanim ili bezbri\u017enim, ve\u0107 ona koja nas podse\u0107a na to koliko smo mali i kako je \u017eivot kratak.”<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Sad je pravi trenutak da pitam za D\u017eonija Ke\u0161a…
\n“Bio sam zabrinut kada sam ga video na koncertu pre 11 ili 12 godina – bio je to sjajan nastup – ali tada sam pomislio: ‘On ba\u0161 lo\u0161e izgleda.’ Onda sam u novinama \u010ditao o njegovim zdravstvenim problemima i pripremio sam se na to da \u0107u se verovatno rastu\u017eiti kada ga upoznam tako bolesnog. Kao kad ide\u0161 u posetu deki koj je na samrti. Znao sam da \u0107e biti uzbudljivo upoznati nekoga ko je jednom bio tako mo\u0107an i zaista odmah po\u0161to smo se rukovali, sva moja zebnja je nestala. On je bio tako sna\u017ean, pun velikodu\u0161nosti i dobrote. On je oduvek vodio vrlo javan \u017eivot. Stra\u0161no je koliko su on i njegova \u017eena uvek bili aktivni i dare\u017eljivi (smeje se). Upravo zbog toga \u0161to se suo\u010davao sa svojim slabostima i lo\u0161im porivima, njegova dobrota, posve\u0107enost i vera su bile tako sna\u017ene.”<\/strong><\/em><\/p>\n

\u0160ta je najve\u0107e \u010dudo kome si prisustvovao?
\n“Sam \u017eivot.”<\/strong><\/p>\n

Zna\u010di, voli\u0161 \u017eivot?
\n“Naravno.”<\/strong><\/p>\n

Dakle, patnja, smrt, samo\u0107a su tu da afirmi\u0161u \u017eivot?
\n“Upravo tako. Ne ka\u017eem da je dobro \u0161to je tako, ali je ipak \u010dudesno.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Najve\u0107i izazov koji je pred tobom?
\n“Ima ih mnogo, li\u010dnih, muzi\u010dkih, fizi\u010dkih… Jedan je, recimo, da stignem na slede\u0107i koncert. Turneje su zaista naporne, a i snimanje albuma nije lako (smeje se). Ponekad mi se \u010dini da bi stvarno bilo lepo da ne moram sve to, ali onda pomislim da bih bio u te\u0161koj depresiji da svega toga nema. Ali, kad bih imao puno dece, ona bi me na taj na\u010din okupirala.”<\/strong><\/em><\/p>\n

\u0160ta o\u010dekuje\u0161 od drugih? Imamo li pravo da i\u0161ta o\u010dekujemo od ljudi?
\n“Ako smo spremni da u\u010destvujemo, da pomognemo tom nekome da ispuni na\u0161a o\u010dekivanja, onda imamo pravo i da ih imamo. U su\u0161tini, mora\u0161 da donese\u0161 odluku – da li \u017eeli\u0161 da se upli\u0107e\u0161 emotivno na taj na\u010din, da li \u017eeli\u0161 da se posveti\u0161 tom ‘zadatku’. Ako zaista \u017eeli\u0161 da neko promeni ne\u0161to sitno ili krupno u svom pona\u0161anju, mora\u0161 dobrovoljno da se odrekne\u0161 jednog dela svog \u017eivota zbog te osobe. Ako nisi spreman za to, mora\u0161 da se skoni\u0161 od nje.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Da li samo\u0107a mo\u017ee da bude deo te odluke – ako ne \u017eeli\u0161 da se bavi\u0161 drugim ljudima, ako ti oni oduzimaju puno vremena i energije?
\n“Da. U idealnoj situaciji, kloni\u0161 se ljudi da bi o\u010dvrsnuo, da bi imao bolji uvid u situaciju, ili \u0161ta god ti je ve\u0107 misli\u0161 da ti je potrebno. To ima smisla dok god ne \u010dezne\u0161 da bude\u0161 u dru\u0161tvu iz koga (ho\u0107e\u0161 da) se “racionalno” izoluje\u0161.”<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

A sad geografija. Puno si se selio, i puno vremena provodi\u0161 na turnejama. Da li ti je potrebno neko tvoje mesto kome se uvek vra\u0107a\u0161 ili je tvoj dom “gde god spusi\u0161 \u0161e\u0161ir”?
\n“Ne znam, mogu da se ose\u0107am kod ku\u0107e na raznim mestima. Ali, deo moje familije jo\u0161 uvek \u017eivi u Kentakiju, tamo imam ku\u0107u u kojoj je ve\u0107ina mojih stvari. I sad, ako ka\u017eem da se ovde ose\u0107am kao kod ku\u0107e, da li je to zato \u0161to zapravo imam svoju pravu ku\u0107u negde tamo. Ponekad se \u010dini da na osnovu trenutne situacije mo\u017eemo da donesemo neku odluku, kao “sad \u0107u sve da batalim i da se preselim u Beograd”, ali to bih mogao da ka\u017eem ba\u0161 zato \u0161to je to skroz nerealno. To bih mogao da izgovorim sa nekom sigurno\u0161\u0107u samo zato \u0161to se to ne\u0107e dogoditi sada – posebno kad imam vidu koliki je to zapravo posao – \u0161ta bi trebalo razgraditi i obnoviti da bi se to desilo. Ali muzika uvek mora da dolazi sa jednog specifi\u010dnog mesta, iz jedne posebne ta\u010dke da bi doprla do nekog drugog. Tome slu\u017ee putovanja – da poku\u0161am da saznam \u0161ta jo\u0161 postoji pored onoga \u0161to ja znam, pored mog ugla posmatranja, pored mog iskustva.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Da li je dom onda ose\u0107anje koje nosi\u0161 sa sobom ili ne\u0161to vrlo konkretno, kao drvo ispred ku\u0107e, tvoje omiljene stvari, sun\u010dani dan na tvojoj verandi…\u0161ta \u010dini da se ose\u0107a\u0161 kao kod ku\u0107e?
\n“Ose\u0107aj slobode. Ponekad, kad se \u010dekiram u neki motel u Kanzasu, iz \u010dista mira se osetim kao kod ku\u0107e. Za neke ljude “kod ku\u0107e” je vrlo konkretno drvo, krevet, jedna ba\u0161 odre\u0111ena \u0161olja kafe, neki poseban glas, ali meni ne. Za mene je to uvek ne\u0161to novo, mo\u017ee biti bilo koje drvo, krevet…Ju\u010de smo, recimo, bili zaglavljeni na putu iz Makedonije i odjednom fenomenalna situacija – dok je trajao zastoj, ostao sam u kombiju, izbacio noge kroz prozor, uzeo da \u010ditam knjigu, sun\u010dao se, posmatrao drve\u0107e i bilo je divno. Pomislio sam: ‘Ne bi mi smetalo da ovo traje satima’. I osetio sam se kod ku\u0107e.”<\/strong><\/em><\/p>\n

\u0160ta je za tebe sloboda?
\n“Da te ne teraju da radi\u0161 ono \u0161to te \u010dini nesre\u0107nim ili ono posle \u010dega ne mo\u017ee\u0161 sebe da prepozna\u0161. To ve\u0107ina ljudi smatra osnovnim nivoom slobode, ali i on se \u0161iri i menja. Kada postoji politi\u010dka ili li\u010dna represija, ose\u0107amo kao da nas neka spoljna sila pritiska i spre\u010dava da budemo neko ko je u stanju da donosi odluke sam za sebe, bile one male ili velike.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Da li je ose\u0107anje slobode stvar intuicije ili treba prvo da shvati\u0161 ko si da bi mogao da osvoji\u0161 tu slobodu?
\n“Mora\u0161 prvo da upozna\u0161 sebe da bi mogao da bude\u0161 slobodan, ali ne mora\u0161 da poznaje\u0161 sebe da bi znao da \u017eeli\u0161 da bude\u0161 slobodan.”<\/strong><\/em><\/p>\n

To osvajanje slobode deluje kao dug put…
\n“Mo\u017ee da bude.”<\/strong><\/p>\n

Pretpostavljam da je deo slobode o kojoj smo sad pri\u010dali i tvoj promenjivi bend. Na svakoj turneji bira\u0161 druge ljude sa kojima \u0107e\u0161 da nastupi\u0161. Toliko voli\u0161 improvizaciju ili…
\n“Da, to, a isto tako volim i ideju da svaki dan stvaram. Kada svaki dan sviram sa drugim muzi\u010darima stalno u\u010dim, kao da sam i dalje u \u0161koli. Na kraju dana, koncert mo\u017ee da bude odli\u010dan, dobar, solidan, u redu, i to uvek iz nekog drugog razloga. Publika tako\u0111e ima veliki udeo u tome.”<\/strong><\/em><\/p>\n

 <\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Ko je tvoja publika?
\n“Verujem da su pro\u0161lost, sada\u0161njost i budu\u0107nost jedno, te ne razdvajam publiku iz pro\u0161losti, sada\u0161njosti i budu\u0107nosti. Jo\u0161 jedan razlog zbog koga sam do\u0161ao ovamo umesto da sam ostao recimo u Kentakiju, jeste da bi prona\u0161ao publiku na novim mestima, jer me ne zanima masa u velikom prostoru. Za mene je snimanje albuma zapravo istra\u017eivanje odre\u0111enih ideja i ose\u0107anja, koji ne moraju nu\u017eno da budu univerzalni. Meni je to neophodno i znam da ima dovoljno onih koji sli\u010dno razmi\u0161ljaju i kojima su iste te stvari va\u017ene. Za svetlost o kojoj pri\u010dam sada, posle tolikih godina snimanja muzike, dobrim delom su zaslu\u017eni svi oni ljudi koje sam video i upoznao za sve to vreme. Oni \u010dine tako sna\u017enu i dobru, inspirativnu zajednicu, bilo da su u malim mestima ili velikim gradovima. Nekada sam prepoznavao ljude u publici, danas svaki put vidim nekog novog, \u010dak i tamo gde redovno sviramo, ako je dozvoljeno, bude tu i sasvim male dece, i to je sjajno.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Kako to da si hteo da do\u0111e\u0161 da svira\u0161 ovde, \u010dula sam da si insistirao na balkanskoj turneji?
\n“Pre mo\u017eda \u0161est ili sedam godina, ne se\u0107am se ta\u010dno, nastupali smo u Zagrebu i bilo je predivno. U Ljubljani je bilo lepo, ali u Zagrebu smo se fenomenalno proveli. U isto vreme, hteo sam da saznam ko sve tra\u017ei muziku i kako, i ose\u0107ao sam da ovde mogu da se nau\u010de va\u017ene lekcije.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Da li misli\u0161 da je istorija va\u017enija ovde nego u nekom drugom delu sveta? Menis e \u010dini da smo mi ovde nekako okupirani pro\u0161lo\u0161\u0107u i da nas ona stalno spre\u010dava da krenemo napred…
\n“Sla\u017eem se. Istorija mo\u017ee da bude sila koja ubija ose\u0107aj slobode. Ju\u010de sam dobio poruku sa pitanjem ‘Kako ide?’ Odgovorio sam: ‘Dosta smo putovali i sad polako ulazimo u sporiji tempo, Srbija je prelepa.’ Osoba je otpisala: ‘Sigurno je lepa i puna rasne (etni\u010dke) mr\u017enje, fa\u0161ista i netrpeljivosti.’ (zastaje na trenutak o\u010dekuju\u0107i moju reakciju, a onda se oboje nasmejemo)… Mislim da ovde ima raznih vrsta ljudi, kao i svuda. Uvek se trudim da na osnovu sitnih detalja zaklju\u010dim \u0161ta se doga\u0111a, kako se snalazimo, ko je oko nas, gde je dobrota, \u0161ta \u010dini na\u0161 identitet.”<\/strong><\/em><\/p>\n

Pitam ga usput za My Morning Jacket, po\u0161to je u drugom kontekstu pomenuo Evil Urges…Ka\u017ee da nije \u010duo novi album, ali da rane voli, prve snimke su \u010dak radili kod njegovog brata u studiju u Kentakiju… Dodaje da on li\u010dno ne voli festivale, ali ceni to kako MMJ rastu kao bend –\u00a0“uspevaju da \u0161ire publiku, a istovremeno vrlo vode ra\u010duna o svojim starim fanovima.”<\/strong><\/em>\u00a0Pitam ga \u0161ta slu\u0161a ovih dana, on ka\u017ee sva\u0161ta, staro i novo…Postaje stvarno vru\u0107e, ostali spremni \u010dekaju u kombiju. Pri\u010di nema kraja, ali treba da se krene dalje. \u010ceka ih 442 do Zagreba. Srda\u010dno se pozdravljamo, obostrano zadovoljni. Boni ostaje zagonetka, ali njegova svetlost tako je dragocena onima koje obasjava. Dok mu ma\u0161em, zami\u0161ljam ga kao tatu neke kovrd\u017eave, plave dece. Kako li \u0107e zvu\u010dati onda?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bonnie ‘Prince’ Billy \u00a0Beograd, SKC, Srbija 20.06.2008. Pi\u0161e: Svetlana \u0110olovi\u0107 Bonnie vozi plavi kombi, ve\u0161to<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1941,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-1937","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1937","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1937"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1937\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2023,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1937\/revisions\/2023"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1941"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1937"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1937"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1937"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}