{"id":2055,"date":"2013-08-06T14:06:31","date_gmt":"2013-08-06T12:06:31","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=2055"},"modified":"2013-08-07T00:01:27","modified_gmt":"2013-08-06T22:01:27","slug":"joey-burns-meni-se-svida-termin-desert-noir","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=2055","title":{"rendered":"Joey Burns: Meni se svi\u0111a termin “desert noir”"},"content":{"rendered":"

\"\"Jedan od najatraktivnijih rokenrol sastava dana\u0161njice Calexico odr\u017ea\u0107e svoj prvi koncert u Beogradu u sredu u 21h na Malom Kalemegdanu. Lider benda D\u017eoi Burns poznat je kao otvoren i direktan sagovornik i takav je bio i ovoga puta sa Svetlanom \u0110olovi\u0107.<\/p>\n

Za\u0161to vam je trebalo toliko<\/em> da do\u0111ete u Srbiju?<\/strong>
\nNe znam za\u0161to nam je toliko dugo trebalo, ali bi\u0107emo tu kod vas nekoliko dana. Ovo se dugo sprema i kao \u0161to pretpostavljate, svi u bendu su uzbu\u0111eni da turneju zapo\u010dnu u Beogradu i da budu negde gde do sada nisu bili. I ja sam spreman i radujem se da se \u0161etam unaokolo, istra\u017eujem grad, upoznajem ljude, pijem lokalna pi\u0107a, u\u017eivam u lokalnim ukusima i trudim se da nau\u010dim \u0161to vi\u0161e.<\/p>\n

Imali ste tu \u010dast da svirate zajedno sa mnogim slavnim muzi\u010darima, me\u0111u njima i sa Bobanom Markovi\u0107em. Recite nam ne\u0161to o toj saradnji?
\n<\/strong>Sara\u0111ivao sam sa Bobanom Markovi\u0107em u Berlinu. Bilo je stvarno lepo, jer na kraju krajeva, ima li ko na ne voli ogromnu, veoma talentovanu duva\u010dku sekciju. Delimo tu ljubav i i ba\u0161 je lepo da smo bili u prilici da se zajedno na\u0111emo na bini. Nama je to bila velika \u010dast, bili smo u Berlinu i izveli smo nekoliko pesama – “Stray” i “Crystal Frontier”. Si\u0161li smo u publiku, zbli\u017eili smo se najvi\u0161e \u0161to smo mogli i bilo je jako zabavno. Jedna takva stvar, otvorenost prema publici i ta ad hok<\/em> saradnja – bilo na albumu ili na turneji – mnogo doprinese zbli\u017eavanju \u010dlanova benda. Zaista smo u\u017eivali. Sada \u0107emo svirati mnogo novih pesama sa plo\u010de “Algiers<\/a>“, koje su se pokazale uspe\u0161nim na koncertima. Tako\u0111e \u0107emo svirati mnogo starih pesama. Nikad nismo svirali u Beogradu, moramo mnogo toga da nadoknadimo.<\/p>\n

Jedno mesto na svetu je \u010duveno po duva\u010dkim orkestrima i ba\u0161 tamo ste snimali “Algiers”. Kako ste odoleli da ne ubacite ne\u0161to od prepoznatljivog ‘limenog’ zvuka Nju Orleansa na novi album?
\n<\/strong>Meni to zvu\u010di pre kao situacija za neki “zajedni\u010dki album” (collaboration<\/em> projekat). Verujte mi, tamo znamo dosta muzi\u010dara, ali desilo se da smo stigli u Nju Orleans u decembru i tada sve ima neki drugi \u0161timung. Da smo bili tamo u prole\u0107e, oko Mardi Gra ili oko D\u017eez festivala na kome smo svirali nekoliko puta i kada je sve nekako druga\u010dije, mo\u017eda bi ovo ispao potpuno druga\u010diji album. Kada pi\u0161ete zimi proces je vi\u0161e introspektivan, \u0161to je odli\u010dna re\u010d da sumira jednu od karakteristika na\u0161eg benda: melanholiju i te pesme u a -molu kojih ima mnogo kod nas.<\/p>\n

Oti\u0161li smo u Nju Orleans da pi\u0161emo, napravimo plo\u010du, da vidimo \u0161ta \u0107e da se desi. Ispalo je u neku ruku vi\u0161e introspektivno nego \u0161to bi se o\u010dekivalo kada se ide U Nju Orleans. Ja sam sre\u0107an i ponosim se rezultatima. Mo\u017eda \u0107emo oti\u0107i nazad i snimiti jo\u0161 koju plo\u010du koja \u0107e ispasti potpuno druga\u010dije. \u010cisto da vam poka\u017eemo sve mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Ima jedna interesantna “stvar”: publika u Evropi nam je dala ogromnu podr\u0161ku i mnogo prilika da malo pordrmamo repertoar. Oni naprosto ne vole predvidljivost, ne volimo je ni mi, mi volimo iskrenost, a ne foliranje. Volimo da se zabele\u017ei momenat , a nova plo\u010da je upravo to, zabele\u017eenih 11-12 dana kada se sve vrtelo oko ovih pesama i ovih tema. One \u010dine “Algiers”.<\/p>\n

Kako na koncertima odolevate pritisku da stalno zvu\u010dite kao ‘marija\u010di’ bend?<\/strong>
\nMislim da ljudi vole sve na\u0161e pesme, ali naravno da postoje i neki favoriti. I ja imam svoje favorite, koji se, tako\u0111e mislim kao i kod svih ljudi, menjaju s vremena na vreme i od dana do dana. Zanimljivo je sve te pesme pome\u0161ati ili promeniti. Mi se trudimo da na turneji \u0161to vi\u0161e izme\u0161amo pesme sa set liste i da ostavimo sebi prostora za pisanje novih pesama, nekad tako \u0161to \u0161to \u0107emo na sceni improvizovati re\u010di za pesme. I bude nam ba\u0161 lepo.<\/p>\n

\u0160ta su u bend uneli va\u0161i Evropljani?<\/strong>
\nU bendu je Martin Venk iz Berlina, \u010dovek koji ima odli\u010dan ose\u0107aj za muziku i svira trubu, harmoniku, gitaru, klavijature… Kao i ostali muzi\u010dari sa odli\u010dnim smislom za muziku, on mo\u017ee da uzme instrument i da za \u010das smisli pesmu ili melodiju. On je kao i svi mi i voli izazov da svira \u0161to vi\u0161e instrumenata. Uz to, ima odli\u010dan smisao za humor vezan za ono \u010dime se bavi i to mi se jako svi\u0111a. Donosi nam i sna\u017ean zvuk horne, veoma je markantan, visok i svim tim karakteristikama daje posebno obele\u017eje onome \u0161to radimo. On tako\u0111e veoma voli ameri\u010dku i roots<\/em> muziku, tako da volim da vidim koja mu pesma zapadne za oko.<\/p>\n

Drugi \u010dlan benda koji nam dolazi iz Evrope je Hajro Zavala iz Madrida. Veoma dobro poznaje bluz i rok, svirao je u mnogim cover<\/em> bendovima, koji sviraju muziku 50-tih i 70-tih, npr. Led Zeppelin. On tako\u0111e voli muziku iz celog sveta, tako da ume da odsvira ono \u0161to ne ume mnogo gitarista iz Severne Amerike. Postoji\u00a0 jedna stvar koju veoma volim u vezi sa ovim bendom:\u00a0 sposobnost da obuhvati\u00a0 severnu i ju\u017enu hemisferu, isto\u010dnjacku i zapadnja\u010dku filozofiju. Te\u0161ko je sve to definisati i upravo tu je prostor za varijacije u izra\u017eavanju. Ja volim \u0161ta on donosi u bend kao peva\u010d i\u00a0 kompozitor, posebno na koncertima. Ne znam da li ste ga ranije gledali, jer tek odnedavno nastupa sa nama sve vreme, ali on je stvarno fenomenalan, ima dobar smisao za humor i devojke ga vole \ud83d\ude42<\/p>\n

\u0160ta smatra\u0161 najve\u0107im uspehom benda?<\/strong>
\nBiti konzistentan je oduvek bio i cilj i san, svirati dobar koncert, izdavati plo\u010de za istu ku\u0107u gde smo stekli zaista dobre prijatelje (City Slang). Saradnje sa drugim muzicarima uticale su na formiranje karaktera benda i produbljivanje znanja o celoj Americi i svetu. Radili smo sa Iron and Wine<\/strong>, zatim na muzici za film “I Am not There” (\u0161to je fiktivna biografija Boba Dilana), radili smo sa Vilijem Nelsonom – pesma “Segnor (Tale of Yankee Power)”, jedna od mojih najomiljenijih, ba\u0161 kao i Vili Nelson<\/strong> kao peva\u010d i gitarista.<\/p>\n

O ‘Calexico \u017eanru’ i novinarskim etiketama<\/strong>…
\nJa zaista volim razli\u010dite vrste muzike i ako neko \u017eeli ovo da zove d\u017eez bendom i da nas zove da nastupimo na North Sea Jazz Festivalu, kao \u0161to je to bio slu\u010daj pro\u0161log meseca, ja sam sre\u0107an! Volim world music, mo\u017eemo da sviramo na Womad festivalu u Australiji, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji, Dubaiju…. to je sve super! Mo\u017eete da nas zovete kako god ho\u0107ete – world-punk, garage-indie, folk – ne smeta mi nijedna ‘titula’, za mene to zna\u010di da ljudi razmi\u0161ljaju o na\u0161oj muzici, pa \u010dak i ako ih to zbunjuje, oni nastavljaju da se bave tim \u017eanrovskim odrednicama. Ali jednom kada vidite bend u\u017eivo, jednostavno shvatite – ovo je koncertni bend, sa svojom prepoznatljivom dinamikom, sa sposobno\u0161\u0107u da bude ozbiljan i ‘pod kontrolom’ ali i da se, s druge strane, i te kako zabavi, sa svitom neverovatnih instrumenata i muzi\u010dara. Bili smo prili\u010dno istrajni u tome, tako da sada jako retko i razmi\u0161ljam ili diskutujem o ‘etiketi’. Meni se svi\u0111a ‘desert noir’, zvu\u010di intrigantno, jer ne znate na koju pustinju se odnosi, a noir je francuska re\u010d. Na kraju krajeva, stalno radimo ne\u0161to razli\u010dito, tako da se zaista ne optere\u0107ujem na\u0161im identitetom, sre\u0107an sam \u0161to mo\u017eemo da sviramo \u0161ta \u017eelimo i publika to razume. Odrednice su vi\u0161e za novinare, ne\u0161to za naslov ili podnaslov teksta.<\/p>\n

Kad smo ve\u0107 kod toga, sada je ba\u0161 aktuelno to da mnogi muzi\u010dari bojkotuju Arizonu zbog restriktivnih zakona koji se ti\u010du odnosa prema imigrantima, naro\u010dito iz Meksika. I zato nam je jo\u0161 va\u017enije da budemo dobar predstavnik svoje sredine u pokazivanju razli\u010ditosti i stava da nisu svi istomi\u0161ljenici guvernerke D\u017een Bruer, koja je veoma konzervativna i nazadna i odbija da uo\u010di prednosti multikulturalne i multijezi\u010dne sredine. To je divna osobina, za\u0161to bi neko hteo da je ugu\u0161i. Zato, izme\u0111u ostalog i volim da budem ovde, u blizini toliko razli\u010ditih regiona i kulturnih uticaja. Mislim da je ovaj deo Amerike (Arizona) jedistven i ne razumem kratkovidu potrebu da kontroli\u0161ete tu posebnost i da je pretvorite u ne\u0161to \u0161to ona nije. Volim slobodu izra\u017eavanja i to je moj put.<\/p>\n

Na koji na\u010din te inspiri\u0161e evropski na\u010din \u017eivota?<\/strong>
\nEvropska raznolikost je jo\u0161 ve\u0107a – ima toliko zemalja i kultura. Jako je uzbudljivo to kako se vi trudite da se sla\u017eete ili da se borite za svoj identitet. Taj put je pun izazova jer mo\u017ee da do\u0111e do sukoba, ali vas on tako\u0111e tera da to re\u0161ite i idete dalje, da napredujete u svim segmentima \u017eivota. Mislim da je to sjajno.<\/p>\n

Amerika je toliko velika da mi \u010desto izgubimo predstavu o samim sebi – poslovni svet i korporacije preuzeli su na sebe da homogenizuju \u017eivot ovde. Ali ima pomeranja. Ljudi se iseljavaju iz velikih gradova, \u017eele bolji kvalitet \u017eivota, bolju hranu, bolje sutra, ponovo uzgajaju sopstvenu hranu, razmi\u0161ljaju \u0161ta unose u svoje telo. U Evropi postoji tradicija, ljudi se odavno bave tim stvarima, mada i tu korporacije imaju veliki uticaj i postoji sve ve\u0107a zabrinutost o istim temama.\u00a0 Na\u0161i kontitenti su blisko povezani i nema nam druge nego da sara\u0111ujemo.\u00a0 Zato sam uvek uzbu\u0111en kada odlazimo na neka nova mesta i upoznajemo nove ljude.<\/p>\n

Samo jednom smo, recimo,\u00a0 svirali u Ju\u017enoj Americi, samo jednom u Meksiku, a tako smo blizu i to je za mene paradoks. To povezivanje mi je sve va\u017enije, naro\u010dito kako sam stariji i sada kad imam svoju porodicu. Ima bliznakinje od dve godine i voleo bih da im poka\u017eem i ispri\u010dam pri\u010de ne samo o Evropi, ve\u0107 o celom svetu – Australiji, Novom Zelandu, Kini, Ju\u017enoj Koreji, Crnoj Gori, Africi… Voleo bih da upoznam svet, ali u isto vreme prime\u0107ujem da u nekim sredinama, mnogi ljudi nisu navikli na promene, ona nije po\u017eeljna. To mi je jako zanimljivo da prou\u010davam, naro\u010dito zato \u0161to smatram da je promena prirodno stanje ljudskog roda.<\/p>\n

Planovi?<\/strong>
\nPre deset godina, novi album se koncertno promovisao po dve godine, sada je to uglavnom samo jedna, jedna i po maksimum, \u0161to je i tu\u017eno na neki na\u010din, jer ja ba\u0161 volim turneje. Volim i rad u studiju, ali produ\u017eene turneje ti omogu\u0107avaju da se u kratkom roku vrati\u0161 u neka mesta gde ti se mnogo svidelo. Ali skra\u0107ivanje turneje – to je deo dana\u0161njeg vremena i ekonomije. Ja tra\u017eim na\u010dine da to promenim. Mo\u017eda krenemo na put kao manji ansambl, sa \u010detiri \u010dlana ili tako ne\u0161to, voleli bismo da na\u0111emo na\u010din da se vratimo i poka\u017eemo se u drugom svetlu. Dakle, ima puno izazova i prepreka \u0161to se ti\u010de poslovne strane stvari, a ja smatram da u poslu treba pokazivati istu koli\u010dinu kreativnosti kao i kada je muzika ili druga umetnost u pitanju. Zato volimo da objavljujemo na\u0161e tour-only albume, saradnje sa drugim muzi\u010darima, saundtreke…. U planu je naravno i novi album, ali sada nemam pojma kako \u0107e da zvu\u010di i izgleda… A mo\u017eda \u0107e ba\u0161 poseta Srbiji biti po\u010detak inspiracije. U svakom slu\u010daju, siguran sam da \u0107e koncerti na ovom delu turneje na neki na\u010din pomo\u0107i da se uobli\u010di ideja o na\u0161em slede\u0107em izdanju.<\/p>\n

Da li postoji neko s kim bi voleo da sara\u0111uje\u0161, a da se to do sada nije ostvarilo?<\/strong>
\nIma ih previ\u0161e! Mogli bismo da sednemo na kafu da ti potanko sve nabrojim… Ali evo, ovo \u0107u da priznam – nikad nisam gledao Nila Janga u\u017eivo, to zaista \u017earko \u017eelim. Eto, gledao sam Toma Vejtsa, Dilana jo\u0161 osamdesetih kao Dylan and the Dead….Kad sam gledao Toma Vejtsa prvi put, bilo je to negde oko albuma “Mule Variations”, bilo je neverovatno. Sada smo skoro<\/em> kod istog izdava\u010da, ne usu\u0111ujem se da pomislim kako bi bilo da radimo zajedno… Voleo bih da radim sa nekim rediteljem, recimo Dejvidom Lin\u010dom, mislim da bi smo zajedno mogli da napravimo ne\u0161to uzbudljivo. Ali on je stalno prezauzet, sad se i sam bavi muzikom…<\/p>\n

Voleo bih jo\u0161 dalje da putujem, da sara\u0111ujem sa ljudima iz celog sveta. Danas se mo\u017eda najpre zasitim klasi\u010dnog roka. Dosta sam to slu\u0161ao odrastaju\u0107i, ovde ga i dalje slu\u0161am na radiju, barem dok vozim – i dalje mi se \u010dini da je to osnova, ono \u010demu se ljudi vra\u0107aju ovde, \u010dak i u ‘naprednim’ verzijama indi muzike. Zato me sada ne zanima toliko ‘moja’ muzika, ve\u0107 muzika nekog drugog podneblja, na drugim jezicima, sa druga\u010dijim glasovima i iskustvima. U meni postoji taj dualizam – ovog ovde i onog tamo. Mo\u017eda odemo u Ne\u0161vil i tamo snimimo \u010dudnu akusti\u010dnu ambijentalnu plo\u010du. To su samo neke od mnogih ideja koje mi se sada vrte po glavi…<\/p>\n

Preslu\u0161ajte Studio B SPECIJAL posve\u0107en grupi Calexico<\/strong><\/em><\/span>
\nhttp:\/\/media.popdepresija.com\/2013\/08\/Calexico-STB-specijal.mp3<\/a><\/audio><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedan od najatraktivnijih rokenrol sastava dana\u0161njice Calexico odr\u017ea\u0107e svoj prvi koncert u Beogradu u sredu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2056,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-2055","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2055","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2055"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2055\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2092,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2055\/revisions\/2092"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2056"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2055"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2055"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2055"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}