{"id":2503,"date":"2013-09-26T15:35:26","date_gmt":"2013-09-26T13:35:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.popdepresija.com\/?p=2503"},"modified":"2013-09-26T15:35:26","modified_gmt":"2013-09-26T13:35:26","slug":"lada-furlan-zaborac-bend-je-ziv-kad-svira","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=2503","title":{"rendered":"Lada Furlan Zaborac: Bend je \u017eiv kad svira!"},"content":{"rendered":"

“Mi zapravo radimo ove svoje ‘prave’ poslove da bismo mogli da sviramo, da radimo ono \u0161to volimo.”
\n\/Razgovarala Svetlana \u0110olovi\u0107\/
\n<\/em><\/p>\n

Pred nastupe hrvatske rok grupe The Bambi Molesters<\/a> ovog petka i subote u Srbiji<\/a>, basistkinja Lada Furlan Zaborac pri\u010da o karijeri benda i \u0161ta za njih zna\u010di uspeh, o koncertima pred 20.000 ili petoro ljudi, o “Breaking Bad”, “Pulp Fiction” i mnogim drugim stvarima.<\/p>\n

Da podsetimo ljude malo na va\u0161e po\u010detke. \u010cega se ti najbolje se\u0107a\u0161 danas posle skoro dvadeset godina od nastanka benda?<\/strong><\/p>\n

\"\"Lada Furlan Zaborac<\/strong>: Evo, slede\u0107e godine \u0107e biti punih dvadeset godina – mi smo po\u010deli 1994. Mislim da mi je od tih po\u010detaka najvi\u0161e ostalo u se\u0107anju to kad nam je Zdenko Franji\u0107 i njegov ‘Slu\u0161aj najglasnije<\/strong>‘ objavio prvi album. To da je neko bio zainteresovan za to \u0161to mi radimo, to je prvi trenutak koji \u0107u nekako uvek pamtiti. Kad neko ka\u017ee po\u010deci – uvek se setim kasete koju smo presnimavali… jer to izdavanje<\/em> se zapravo svodilo na Zdenkovu jako dobru distributersku mre\u017eu i kopiranje omota, a mi smo to onda presnimavali na kasete i to je bilo to ‘slu\u017ebeno<\/em>‘ izdanje ‘Slu\u0161aj najglasnije’.<\/p>\n

Jeste li tada znali da vam muzika ne\u0107e biti jedino zanimanje?<\/strong><\/p>\n

Nikad nismo ni razmi\u0161ljali da \u0107e nam muzika biti zanimanje. Koliko god mi to \u017eeleli, koliko god super zvu\u010di da radi\u0161 samo to, ja mislim da je na\u0161a prednost to \u0161to imamo odmak od muzike. Ba\u0161 zato \u0161to radimo neke druge poslove, onda nam je ono \u0161to radimo u muzici jako zanimljivo, sve\u017ee i ni u jednom trenutku nam nije postalo optere\u0107enje. A ja verujem da kad radi\u0161 isklju\u010divo jednu stvar i ako ti to postane posao, onda to mo\u017ee u nekom trenutku da bude optere\u0107enje. Mi, s jedne strane imamo sre\u0107e \u0161to to nije tako, a s druge, moram priznati, da je fizi\u010dki i psihi\u010dki mnogo napornije to sve \u0161to radimo u bendu i oko njega.<\/p>\n

U vreme kad ste vi nastali, jedan od najve\u0107ih filmskih hitova je bio ‘Pulp Fiction’ (1994). \u0160ta je u tom smislu bilo presudno za zvuk koji imate, za\u0161to ba\u0161 surf rok<\/em> i da li je tako ‘strog’ \u017eanr ponekad ograni\u010denje?<\/strong><\/p>\n

Nama je taj film jako dobro do\u0161ao, iako smo mi nastali iste godine, ali nezavisno od filma. U po\u010detku smo svirali neku gara\u017eu i vokalne stvari, ali taj instrumentalni deo ljudi nigde nisu mogli da smeste. Nje bilo puno onih koji su uop\u0161te \u010duli ne\u0161to takvo i stalno su pitali ‘kakva je to muzika, \u0161ta je sad to?’<\/em> A onda kad je iza\u0161ao film, onda su dugo, dugo svi govorili ‘Aaa, da, vi svirate ono kao iz Pulp Fiction!’ Dobro nam je do\u0161ao film u tom smislu da su ljudi kona\u010dno mogli da smeste na\u0161u muziku na neku istorijsku rokenrol kartu, da znaju da postoji i kako se zove. Film se pojavio u pravom trenutku i onda je lak\u0161e nastala nekakva prepoznatljivost. Ali ono \u0161to na\u0161i hardkor fanovi ka\u017eu da u surfu ima\u0161 – vesele, koji idu na neke fore i po\u0161alice, to su oni maskirani<\/em> bendovi koji imaju nekakav ironi\u010dan odnos, ima\u0161 one koji su ozbiljno u tome, i postojimo mi – mi smo specifi\u010dni i unutar te scene, a to mislim da ima veze s tim \u0161to mi nismo dopustili da \u017eanrovska odrednica bude ograni\u010denje.<\/p>\n

Svako od nas slu\u0161a razli\u010dite i raznolike stvari i cenimo razne vrste muzike, i onda kad se sve poklopi, kad radimo na\u0161e stvari ja verujem da tu ima jako puno najrazli\u010ditijih uticaja. Mislim da je Kris (Ekman) u jednom intervjuu dobro rekao da nismo tipi\u010dni surf bend, on bi to nazvao instrumentalni rok<\/em>. I ja bih se slo\u017eila s njim, jer \u017eanr je super stvar dok u\u010di\u0161 i ve\u017eba\u0161 neki zanat, uvek je va\u017eno da zna\u0161 da napravi\u0161 ne\u0161to u nekoj formi, to je izazov, ali mislim da smo mi uspeli da stvorimo prepoznatljivost, tako da nas publika nikad ne\u0107e zameniti za neki drugi bend, uvek \u0107e znati da su to The Bambi Molesters.<\/p>\n

Koji je va\u0161 pristup stvaranju muzike, odakle dolazi inspiracija, s obzirom da nema tekstova?<\/strong><\/p>\n

Najve\u0107i broj stvari je Dalibor radio sam, neke su radili Dalibor i Dinko zajedno, na ovom poslednjem albumu smo ne\u0161to radili Dinko, Hrvoje i ja – ima raznih kombinacija. Ono \u0161to je tu va\u017eno je da mi uvek kre\u0107emo iz neke atmosfere da bi to preneli na publiku. Kad ima\u0161 tekst ti onda zapravo ljudima govori\u0161 gde idu, u kom smeru, daje\u0161 im sve putokaze. A na ovaj na\u010din, mislim da smo nekako najsli\u010dniji poeziji. Kad pi\u0161e\u0161 prozu onda je sve jasno, a poezija stvara atmosferu za neku tvoju samostalnu ideju i misao. Ja se bar nadam da onaj ko slu\u0161a nakon toga ima neku viziju.<\/p>\n

\u0160ta je presudni trenutak u karijeri Bambi Molestersa?<\/strong><\/p>\n

Definitivno, objavljivanje albuma ‘Sonic Bullets – 13 From the Hip<\/strong>‘ 2001. na kojem su u\u010destvovali \u010dlanovi R.E.M. i sve onda nakon toga. Nismo mi ni\u0161ta druga\u010dije tu radili nego ranije, nego je prelomni u smislu medijske pa\u017enje i prepoznavanja u Hrvatskoj i ovim na\u0161im prostorima. To je definitivno okrenulo reflektor na nas pa je i neka \u0161ira publika saznala za nas, krenule su svirke i sve se pokrenulo. A vidim da je taj album i dalje u centru pa\u017enje, i 13 nam je sre\u0107an broj – upravo je Chaotica, 13. pesma sa Sonic Bullets, nedavno uvr\u0161tena u seriju ‘Breaking Bad<\/strong>‘.<\/p>\n

Kako jedan bend odavde do\u0111e do vrha prodaje na Amazonovoj listi, do recenzija u stranim magazinima, do plasmana pesme u veoma cenjenoj i gledanj TV seriji? <\/strong><\/p>\n

\"\"Ovaj deo sad, u vezi sa serijom, to je krajnji posao koji nema toliko veze sa nama – mi smo odradili ovih dvadeset godina ranije. Svirke, svirke, svirke i samo svirke i to je to. Radi\u0161 svoje, mora\u0161 biti istrajan, a kod filmova i serija je i sre\u0107a u igri, gde neki muzi\u010dki supervizori biraju pesme – kako je to do njih do\u0161lo ja iskreno nemam pojma. Zna\u010di, neko je to \u010duo, mislio je da bi odgovaralo u nekoj sceni, a sve dalje je i\u0161lo preko na\u0161eg pravnog zastupnika i pabli\u0161era. A gde smo mi sve svirali, i koliko smo svirki odsvirali – to je deo posla koji smo mi odradili. Bend je \u017eiv kad svira i bend postoji kad svira i nama je svaka svirka jednako va\u017ena i svaka ima neki svoj izazov – kad smo bili predgrupa R.E.M.-u svirali smo pred 20 hiljada ljudi, ali smo bome svirali i pred 5 ljudi.<\/p>\n

<\/div>\n

Imaju\u0107i sve to u vidu, a i to da ipak ne \u017eivite od muzike, kakav je status benda kod ku\u0107e, kakva je situacija sa autorskim pravima, prodajom albuma?<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de autorskih i izvo\u0111a\u010dkih prava, to je u Hrvatskoj na neku foru sve profunkcionisalo, ali nema tu za nas neke sre\u0107e – to je zakon velikih brojeva, od toga, valjda, \u017eivi Madona, i takva imena… Mi zapravo radimo ove svoje ‘prave’ poslove da bismo mogli da sviramo, da radimo ono \u0161to volimo.<\/p>\n

Kako uklapa\u0161 ulogu nove mame u sve ostale obaveze? <\/strong><\/p>\n

Uklopili smo bake i dede u rokenrol. Ja stvarno bez pomo\u0107i, \u0161to Hrvojeve, \u0161to moje porodice nikako ne bih mogla, ne bi to i\u0161lo i onda bi do\u0161ao trenutak kad bih morala da biram.<\/p>\n

Koja je sada koncertna postava benda? <\/strong><\/p>\n

\"\"Imamo tri pridru\u017eena \u010dlana koji su skoro \u010detiri-pet godina sa nama, pa skoro da i nisu vi\u0161e pridru\u017eeni. Oni ne idu na sve svirke, ali su u poslednje tri godine bili na ve\u0107ini. I to super funkcioni\u0161e, i nama je to neki da\u0161ak sve\u017eine, ipak malo druga\u010dije zvu\u010de, dinamika me\u0111u ljudima je druga\u010dija kad nas je vi\u0161e. Uglavnom, super je i nadam se da \u0107emo nastaviti sa saradnjom.<\/p>\n

\u010ciji biste prate\u0107i bend voleli da budete? <\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to smo radili sa Krisom (Ekmanom), to dodu\u0161e nije bio prate\u0107i bend, to je bio novi bend The Strange<\/strong>, i ba\u0161 smo nedavno pri\u010dali da bismo mo\u017eda ponovo radili zajedno jo\u0161 neki album. To nam je bilo super iskustvo jer je totalno druga\u010diji pristup kad radi\u0161 vokalnu pesmu i to nam je bilo osve\u017eenje u odnosu na na\u010dn na koji standardno radimo. Nismo mi nikad te saradnje ni preterano planirali, one su se jednostavno doga\u0111ale, bilo je tu sre\u0107e i toga da smo u pravo vreme na pravom mestu ili pravi \u010dovek dobije CD u pravom trenutku…<\/p>\n

Mesto gde biste voleli da svirate a niste do sad i mesto u koje se najradije vra\u0107ate?<\/strong><\/p>\n

Mi uvek pri\u010damo da bismo voleli da odemo u Japan, i imamo ose\u0107aj da bismo tamo dobro pro\u0161li, to je dakle neki nedosanjani san. Sve svirke su svarno podjednako bitne, bilo je fenomenalnih isped bukvalno petoro ljudi i njih petoro je posle oti\u0161lo i kupilo CD, \u0161to je isto neki pokazatelj, zna\u010di da smo ipak uspeli da stvorimo neku atmosferu u toj napetoj situaciji ‘nas je \u010detvoro – njih petoro, uh!’. Svaka svirka nam je draga i kao i uvek se radujemo dobrom provodu u Novom Sadu i Beogradu 27. i 28.\u00a0 septembra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“Mi zapravo radimo ove svoje ‘prave’ poslove da bismo mogli da sviramo, da radimo ono<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2506,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-2503","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2503","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2503"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2503\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2508,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2503\/revisions\/2508"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2506"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2503"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2503"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2503"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}