{"id":398,"date":"2010-08-25T23:15:06","date_gmt":"2010-08-25T21:15:06","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=398"},"modified":"2013-08-07T14:02:23","modified_gmt":"2013-08-07T12:02:23","slug":"shelby-lynne-s-ljubavlju-selbi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=398","title":{"rendered":"Shelby Lynne: S ljubavlju, \u0160elbi"},"content":{"rendered":"

\"\"Re\u0107i da je Shelby Lynne lepa \u017eena bilo bi zna\u010dajno potcenjivanje termina “lepa”. Vizuelnu komponentnu njene lepote mogu\u0107e je primetiti i na slikama ili video snimcima, ali onu drugu, meni mnogo va\u017eniju, spoznao sam tek kada sam imao priliku da je vidim u\u017eivo. Njena lepota je u punom sjaju kada pri\u010da, kada se \u0161ali, kada je ljuta ili kada nare\u0111uje, kada nervozno \u0161eta, kada se zahvaljuje na aplauzima i kada pri\u010da anegdote sa turneje. Jo\u0161 je lep\u0161a kada obja\u0161njava kako i za\u0161to je ne\u0161to uradila, kada svoje gre\u0161ke ismeva i druge upozorava na njih, kada pri\u010da o svojim prijateljima, porodici i uzorima. Shelby Lynne je najlep\u0161a \u017eena koju sam video u \u017eivotu.<\/p>\n

Njen koncert u Njujorku 10. maja, na zapadnom obodu Central parka, u biv\u0161oj sinagogi koja je sada multi-funkcionalna dvorana, doga\u0111aj je koji me je osvojio svojom jednostavno\u0161\u0107u, iskreno\u0161\u0107u, emocijom i lepotom. Shelby je promovisala aktuelni album “Tears, Lies and Alibis<\/em>“, a u goste je pozvala\u00a0Findlaya Browna<\/strong>, Elvisa iz Bruklina – ro\u0111enog u Jork\u0161iru, koji je pored uvodnog seta imao priliku da se pridru\u017ei ekipi na bini (gitarista John Jackson, basista Brian Harrison, bubnjar Rick Reed) i tokom centralnog doga\u0111aja. Akustika je bila savr\u0161ena, nju je malo tresla trema tokom prvih desetak minuta, a kako je vreme odmicalo bila je sve opu\u0161tenija i raspolo\u017eenija, \u0161to je publika pozdravila pravim ovacijama. U devedesetak minuta Shelby je pro\u0161etala kroz celu karijeru, o\u010dekivano u centru pa\u017enje bio je novi album, a vrhunci njenog nastupa bili su “Johnny Met June”, “You Don’t Have To Say You Love Me”, “Leavin'”, “Loser Dreamer”, “Where I’m From”, “Buttons and Beaus”, “Black Light Blue<\/em>“…\u00a0Sa Shelby je par dana posle njujor\u0161kog koncerta razgovarala Svetlana \u0110olovi\u0107. Nije bilo sre\u0107e (a ni vremena) da to obavim ja “o\u010di u o\u010di”. Sva sre\u0107a, kako bih se samo izblamirao… Kako da ne volite \u017eenu kojoj na gitarskom kai\u0161u pi\u0161e “Shelvis<\/strong>“?<\/p>\n

POP Depresija \u2022\u00a0<\/strong>Po\u010dela si karijeru u Ne\u0161vilu, kakav je tvoj odnos prema tom gradu?
\nShelby Lynne \u2022 Tamo sam provela deset godina i snimila pet albuma, stekla sam puno prijatelja. I dalje ponekad snimam tamo, sve u svemu to je sjajan grad. Imali su ovog prole\u0107a puno problema sa poplavama, \u017eelim im sve najbolje.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kako si odlu\u010dila da\u00a0promeni\u0161 plo\u010du<\/em>\u00a0i snimi\u0161\u00a0I am Shelby Lynne<\/strong>?
\nDo toga je moralo da do\u0111e. Umorila sam se od\u00a0ne\u0161vilske ma\u0161ine<\/em>\u00a0– nismo se vi\u0161e slagali a ni razumeli. U\u010dinila sam sve \u0161to je bilo do mene da to uspe, ali do\u0161lo je vreme da idem dalje. To sam i u\u010dinila.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Od tada je pro\u0161lo jedanaest godina, kako ti se, iz ove prespektive, \u010dini ta prekretnica u karijeri?
\nSre\u0107na sam zbog te odluke, poslednjih jedanaest godina moje karijere pravim albume kakve \u017eelim, to je jedan razvojni proces koji traje. \u017delim da, kako sam starija, budem i mudrija i da pravim sve bolje plo\u010de.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kako je Grammy uticao na tvoj \u017eivot, status, na\u010din rada?
\nMuzi\u010dki nije uticao uop\u0161te, on prosto dobro izgleda u biografiji (smeh).<\/strong><\/p>\n

Da li si imala neku konkretnu korist od te nagrade?
\nNaravno, Grammy je velika \u010dast. To je nagrada koja uvek dobro do\u0111e karijeri koja nikad nije imala hit, veliku prodaju ili puno emitovanja na radiju. Vredelo je biti deo toga.
\n<\/strong>
\n\"\"
\n\u0160ta si nau\u010dila od producenata s kojima si radila tokom karijere?
\nPrednost rada sa odli\u010dnim producentima je \u0161to, izme\u0111u ostalog, mo\u017eete puno toga da nau\u010dite, naro\u010dito \u0161to svaki od njih ima specifi\u010dan pristup i re\u0161enja. Ja sam po\u010dela uz legendarnog Bilija \u0160erila (Billy Sherrill), pa zatim uz isto tako legendarnog Fila Ramona (Phil Ramone)… \u010cini mi se da je najva\u017enije da ne pretera\u0161 sa produkcijom. Jer ako ima\u0161 odli\u010dnu pesmu i nadahnuto izvo\u0111enje, pola posla je ve\u0107 ura\u0111eno.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kako pronalazi\u0161 pravu meru tokom snimanja albuma, izme\u0111u pevanja, aran\u017emana, produkcije… da sve bude na svom mestu?
\nTo je kao kad ho\u0107e\u0161 da napravi\u0161 odli\u010dan kola\u010d \u2013 mora\u0161 da vodi\u0161 ra\u010duna koliko stavlja\u0161 \u0161e\u0107era i soli, mora\u0161 dobro da izme\u0161a\u0161 sve sastojke i da pazi\u0161 koliko sve to traje – jednostavno ne sme\u0161 da pretera\u0161 ni u \u010demu. U nekom trenutku mo\u017ee da mi se u\u010dini da bih negde mogla jo\u0161 ne\u0161to da dodam, ali se zako\u010dim. Zato \u0161to \u017eelim da postoji prostor u kome slu\u0161alac mo\u017ee da upije muziku i da se u\u017eivi u atmosferu pesme. To \u0161to negde postoji praznina ne zna\u010di da tu ne\u0161to treba da se stavi.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Tvoj stil je vrlo koncizan \u2013 pesme, pa i celi albumi su prili\u010dno kratki. Da li je to namerno?
\nJo\u0161 uvek slu\u0161am albume na vinilu, tako da i kad pravim sopstvene plo\u010de, poku\u0161am da zamislim kako bi izgledao da postoji A i B strana. Mislim da ne treba preterivati sa du\u017einom albuma. Jo\u0161 uvek verujem u onu staru izreku: ‘Pustite ih da po\u017eele jo\u0161’. Prva stvar koju svaki muzi\u010dar pri\u017eeljkuje je da publika posle po\u010detnog preslu\u0161avanja, ponovo \u017eeli da slu\u0161a njegov album. To meni poma\u017ee da odlu\u010dim kad je trajanje plo\u010de u pitanju.<\/strong><\/p>\n

Kako bira\u0161 pesme za album? Negde sam pro\u010ditala da su neke od pesama na albumu\u00a0Tears, Lies and Alibis<\/strong>\u00a0nastale pre nekoliko godina. Rovari\u0161 li po fiokama s vremena na vreme da bi uporedila svoje pesme nekad i sad?
\nDa, \u010duvam sve pesme koje sam napisala. Za ovaj album sam napisala tonu pesama, ali ovih deset mi se u\u010dinilo ‘srodnim<\/em>‘, one kompletiraju jedno putovanje, jedno poglavlje mog muzi\u010dkog sveta. I da, s vremena na vreme zavirim u fioku, ili da bih neku pesmu u\u010dinila boljom, ili ih samo obi\u0111em i pustim da jo\u0161 ‘sazre’ dok ne budu spremne. Kao dobar viski.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kako bira\u0161 imena albuma ?
\nSve po\u010dinje izborom pesme koja \u0107e da otvori album, \u0161to je za mene veoma va\u017eno. Evo recimo, dok smo na putu, slu\u0161amo puno ‘tu\u0111e’ muzike, i od deset pesama, osam ne ‘izdr\u017ei’ do druge strofe. Jako je va\u017eno dobro izabrati \u0161ta \u0107e da bude na plo\u010di a \u0161ta ne \u2013 ve\u0107ina ljudi ili ne zna kako se to radi, ili ih to prosto ne zanima. Isto je i sa imenom albuma, on treba da ‘isko\u010di’ i da vas \u0161\u010depa, mora da ima smisla i da ima te\u017einu u odnosu na ono \u010demu govore pesme na njemu. Ime albuma treba da bude atraktivno i primamljivo zbog onih koji prvi put \u010duju za vas, za razliku od fanova koji \u0107e kupiti \u0161ta god da objavite. U slu\u010daju ‘Tears, Lies and Alibis’ to je skup tri imenice koje opisuju svih deset pesama. S druge strane, trudim se da ne razmi\u0161ljam ba\u0161 previ\u0161e o tome.<\/strong><\/p>\n

http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=5Q3ZgwxYgbs<\/p>\n

Dom je zna\u010dajna tema na tvom novom albumu, u raznim oblicima, od pokretne ku\u0107e na to\u010dkovima (“Something To Be Said<\/em>“) do luke u koju se vra\u0107a\u0161 posle turneja (“Home Sweet Home<\/em>“). \u0160ta je dom za tebe?
\nVolim moju ku\u0107u u ju\u017enoj Kaliforniji, tamo imam dva psa i ba\u0161tu, tu u\u017eivam sa knjigama i plo\u010dama. Ali ‘kod ku\u0107e<\/em>‘ sam i na putu sa mojim momcima, na turneji, kao i u sali punoj publike, gde se ose\u0107a ljubav koju vam \u0161alju na binu. Pesma ‘Home Sweet Home<\/em>‘ bavi se\u00a0nali\u010djem<\/em>\u00a0putovanja \u2013 kad vam je te\u0161ko i kad ste umorni od svega, jedva \u010dekate da se vratite, jer ipak ‘nigde nije kao kod ku\u0107e<\/em>‘. To je onaj ose\u0107aj kad ubacite klju\u010d u bravu i ka\u017eete sebi ‘ovde pripadam<\/em>‘.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Na albumu je i pesma “Family Tree<\/em>“… Tvoja sestra je Allison Moorer, a odnedavno si i tetka… Kakav je tvoj odnos prema porodici?
\nAlison i ja smo veoma bliske i jako sam ponosna na mog malog sestri\u0107a. Ukratko, stra\u0161no mi zna\u010de.\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Shelby Lynne o stvarima koje voli\u2026<\/strong>
\n<\/em>
\n<\/em>Ja sam jedan dosadni muzi\u010dar-\u0161treber. Ako ne pi\u0161em pesme ili snimam albume, onda sam na turneji gde uglavnom opet smi\u0161ljam nove pesme. Tako da ne ostaje puno vremena za bilo \u0161ta drugo.<\/em>Knjige \u010ditam kod ku\u0107e, jer za to nemam dovoljno koncentracije kad sam na putu. A po\u0161to smo sada na turneji, u kombiju uglavnom slu\u0161amo muziku.\"\"Volim da slu\u0161am d\u017eez, naro\u010dito\u00a0Milesa Davisa<\/strong>. S njim nikada ne mo\u017ee\u0161 da pogre\u0161i\u0161, on je jedan od mojih omiljenih muzi\u010dara. Obo\u017eavam \u2018Sketches of Spain\u2018, naravno i \u2018Kind of Blue\u2018, ali i luda\u010dke fanki stvari koje je snimao krajem sedamdesetih.<\/em>\"\"Uvek mogu da slu\u0161am\u00a0Charlieja Richa<\/strong>. On je napravio neke od mojih omiljenih pesama svih vremena, da pomenem ovde samo dve poznate \u2018Most Beautiful Girl\u2018 i \u2018Behind Closed Doors\u2018. Danas vi\u0161e nema takvih muzi\u010dara. Ja stalno tra\u017eim za saradnju nekoga ko zvu\u010di kao on, ali ti dani su, bojim se, iza nas. Jako mi nedostaje.<\/em><\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Kako si se ohrabrila da sama pi\u0161e\u0161 svoje pesme? Trebalo ti je 5 albuma…da li je ranije ne\u0161to nedostajalo – samopouzdanje, ve\u0161tina…?
\nNe, nego me ne\u0161vilski sistem nije podsticao da sama pi\u0161em svoje pesme. Kada sam odlu\u010dila da napustim Ne\u0161vil, re\u0161ila sam da postanem kompletan autor. Ose\u0107ala sam da imam \u0161ta da ka\u017eem. To mi je promenilo \u017eivot i karijeru, to mi je omogu\u0107ilo da se oslobodim i osvestim svoj glas – upravo zato \u0161to sam pevala svoje pesme jer one prikazuju moj pogled na svet.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Gostovala si na novom albumu Petera Wolfa ‘Midnight Souvenirs’. Kako je bilo raditi s njim?
\nOn je divan \u010dovek, dobar prijatelj i moj najomiljeniji strastveni rokenrol frontmen svih vremena. On je, za razliku od mene, perfekcionista, tako da je taj ‘sudar’ uvek zanimljiv. Ako je u blizini mesta gde sam na turneji, voli da svrati na binu da otpevamo ne\u0161to zajedno.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Ima\u0161 li neku listu muzi\u010dara s kojima bi volela da sara\u0111uje\u0161?
\nNe razmi\u0161ljam na taj na\u010din, ako se uka\u017ee prilika i svidi mi se \u2013 prihvati\u0107u. Ne volim takve najave, jer \u010dim to izgovori\u0161, svi se pomame i o\u010dekuju ko-zna-\u0161ta. Radije to dr\u017eim za sebe dok stvar ne bude izvesna.<\/strong><\/p>\n

Misli\u0161 li da ostavlja\u0161 pomalo zastra\u0161uju\u0107i utisak na druge?
\nPa… ne znam. To je dobro pitanje! Ne znam da li \u0107u ikada znati odgovor. Ako je u moju odbranu, s kim god sam do sada radila, super smo se proveli, stekla sam puno divnih prijatelja tokom poslednjih dvadeset godina. Tako da, ako neko ho\u0107e da radi sa mnom, nije me te\u0161ko na\u0107i.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kakav odnos ima\u0161 prema drugim kantautorkama tvoje i bliskih generacija – od Patty Griffin i Lucinde Williams do Neko Case, Sheryl Crow, Laure Cantrell, Gillian Welch…
\nSjajno je biti u takvom dru\u0161tvu, a svaka od nas radi ono \u0161to mora. Volim muziku svih koje si pomenula i divim se svakoj od njih. Ostaje mi samo da im dr\u017eim pal\u010deve da i dalje kr\u010de put \u017eenama u rokenrolu.
\n<\/strong>
\nDa li je te\u0161ko biti \u017eena u muzi\u010dkoj industriji , bolje re\u0107i da li je te\u017ee?
\nDa, jeste. Mislim da je te\u0161ko biti \u017eena u bilo kom poslu, i ti to zna\u0161. Te\u017ee je, zato \u0161to je prosto tako. Ovo je mu\u0161ki svet, draga, i to se nikad ne\u0107e promeniti.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Postaje li jo\u0161 te\u017ee ako je \u017eena lepa?
\n(smeh) Ovo je bilo sme\u0161no… Pa… ne znam, te\u017ee je kako god okrene\u0161 ako ima\u0161 sise. Prosto je te\u0161ko i nikad ne postane lak\u0161e. Zbog toga sam i napustila ‘Lost Highway’ jer su oni hteli da mu\u0161karac bude producent mog albuma. Ja sam im rekla ‘Jebite se, ne\u0107u da pristanem na takvu igru<\/em>.’ Rekla sam ne i zato sada govorim o sopstvenoj diskografskoj ku\u0107i, zato \u0161to su oni hteli neko zvu\u010dno mu\u0161ko ime da producira moj album. Pobunila sam se i onda sam jednostavno morala da odem.\u00a0<\/strong>
\n\"\"
\nTo zvu\u010di vrlo uvredljivo s njihove strane…
\nI jeste uvredljivo. Veoma. A oni se nikad ne\u0107e promeniti, a ne pada im napamet ni da se izvine. Uop\u0161te ih ne zanima da slu\u0161aju pesme o kamp-prikolicama, oni ne razumeju umetnost, samo im je bio potreban poznati producent da\u00a0zalepe<\/em>\u00a0njegovo ime na omot, a ja na to nisam mogla da pristanem.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Sada sama izdaje\u0161 i promovi\u0161e\u0161 album, kako si zadovoljna organizacijom posla, da li \u0107e svi zaiteresovani mo\u0107i da do\u0111u do plo\u010de?
\nDa, zaposlila sam najbolje ljude i oni rade svoj posao. Sad vi\u0161e nemam na grba\u010di glomaznu diskografsku ku\u0107u koja ho\u0107e da mi skine ko\u017eu s le\u0111a.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Voli\u0161 starinske stvari, ameri\u010dke klasike, o tome \u010desto i peva\u0161…odakle ta strast?
\nJa sam valjda nekakav nostalgi\u010dni frik. Volim plavu Tiffany kutiju za nakit, Airstream prikolice… volim stvari koje se ne menjaju \u2013 klasi\u010dne, prelepe, kvalitetne stvari – predmete koji predstavljaju romanti\u010darsku Ameriku. Uvek navijam za stari dobri ameri\u010dki automobil, borim se za visoke kriterijume, usmesto proseka koji nam name\u0107e banalni Walmart, koji mrzim i prezirem. Navijam za porodi\u010dne du\u0107ane i radionice umesto Home Depo lanaca. Ja sam u tom smislu antikorporativni Indijanac, rekla bih. Uop\u0161te nije zabavno gledati kako Ameriku uni\u0161tava Walmart mentalitet gde god se okrene\u0161, ali tako sada stvari stoje, i ostaje samo da se neki ljudi poput nas bore za Tifanijevu kutijicu i sli\u010dne stvari, a \u0161to se mene ti\u010de ja \u0107u to \u010diniti dok ne umrem.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kada bi bila nastavnica u \u0161koli rokenrola, koja bi bila tvoja prva dva saveta?
\nNe svirajte previ\u0161e nota i pustite srce da govori.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kakav odnos ima\u0161 prema svetu van Amerike?
\nVolim da sviram u Evropi, a \u0161to se albuma ti\u010de verujem da je digitalno sada dostupan svuda. U Evropi je sve, naravno, druga\u010dije nego ovde, ali uvek je dobro iza\u0111i iz sopstvene zone lagodnosti i iskusiti kako ljudi van tvoje sredine reaguju na ono \u0161to stvara\u0161. To je recimo i ovaj na\u0161 intervju. Meni ostaje samo da se zahvalim za interesovanje koje ste pokazali za moju muziku.
\n<\/strong>
\nIz tvoje muzike da se \u0161to\u0161ta zaklju\u010diti o tebi privatno, ali jedna stvar mi je i dalje enigma, da li si ti tip koji voli dru\u0161vo ili si vi\u0161e naklonjena samo\u0107i?
\n\u010cini mi se da je jedino vreme kada sam zaista dru\u0161tvena, ono kada sam na bini. Kao da postoji deo mene koji o\u017eivi samo no\u0107u na koncertu. Ina\u010de, zaista volim samo\u0107u, volim da budem kod ku\u0107e, imam svoje prijatelje, ali tek njih nekoliko… Ponekad nema ni\u010dega boljeg od mira i ti\u0161ine.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Re\u0107i da je Shelby Lynne lepa \u017eena bilo bi zna\u010dajno potcenjivanje termina “lepa”. Vizuelnu komponentnu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":401,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-398","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/398","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=398"}],"version-history":[{"count":59,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/398\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2096,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/398\/revisions\/2096"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/401"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=398"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=398"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=398"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}