{"id":4814,"date":"2015-07-22T17:47:30","date_gmt":"2015-07-22T15:47:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.popdepresija.com\/?p=4814"},"modified":"2015-07-22T18:12:27","modified_gmt":"2015-07-22T16:12:27","slug":"wyndham-wallace-lee-myself-i-inside-the-very-special-world-of-lee-hazlewood","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=4814","title":{"rendered":"Wyndham Wallace – “Lee, Myself & I: Inside The Very Special World Of Lee Hazlewood”"},"content":{"rendered":"
\"Lee
Lee Hazlewood and Nancy Sinatra, 1966.<\/figcaption><\/figure>\n

Prvo (nepisano) pravilo rokenrola – nikada ne upoznajte svoje idole. Gledajte ih sa strane, divite im se, slu\u0161ajte i upijajte \u0161ta vam pri\u010daju, ponekad, ali samo ponekad, popijte pi\u0107e sa njima i to je to. Razo\u010daranje koje mo\u017ee da vam se dogodi od poku\u0161aja prijateljstva obele\u017ei\u0107e va\u0161 \u017eivot na dugo godina…<\/p>\n

\"leeAli, \u0161ta ako se desi prilika koju ne mo\u017eete da propustite, a potpuno ste svesni pravila s po\u010detka? U takvoj prilici na\u0161ao se Vindam Volas (Wyndham Wallace<\/a><\/strong>) kada je 1999. upoznao Lija Hejzlvuda (Lee Hazlewood<\/strong>)\u00a0uz pomo\u0107 Stiva \u0160elija (Steve Shelley), bubnjara Sonic Youth (i gosta kotorskog Sea Rock festivala 2014; uhvatio sam ga tada na par minuta i naravno da sam ga pitao za Lija) koji je tokom devedesetih po\u010deo pionirski poduhvat reizdanja albuma LH-a koje uglavnom niko nije imao priliku da \u010duje u vreme u kojem su nastali i to preko svoje izdava\u010dke ku\u0107e “Smells Like Records<\/strong>“. Vindam Volas\u00a0je tada bio sasvim obi\u010dan, mali i skoro nebitan deo muzi\u010dke industrije, zaposlen u londonskoj kancelariji City Slang-a, promoter nekoliko post-rock bendova, PR kada je nekome bio potreban…<\/p>\n

Njegov san da organizuje povratni\u010dki koncert Lija Hejzlvuda, ujedno i njegov prvi u Engleskoj, izazvao je lan\u010danu reakciju doga\u0111aja koji su i doveli do ove knjige – “Lee, Myself & I: Inside The Very Special World Of Lee Hazlewood<\/strong>” (Jawbone Press, 2015), koja je roman koliko i biografija, fikcija koliko i \u017eitije, rokenrol enciklopedija podjednako koliko i studija karaktera.<\/p>\n

Barton Li Hejzlvud\u00a0je rokenrol bo\u017eanstvo, sa svim dobrim i lo\u0161im stvarima koje to titula nosi. O njegovom lo\u0161em pona\u0161anju anegdote su se pri\u010dale decenijama ranije, o ljubavi prema novcu tako\u0111e, kao i o muzi\u010dkim legendama koje je otkrio i prosto \u0161utnuo u dupe<\/em> da pojure slavu koja ih \u010deka tu negde iza ugla. I onda taj i takav Li upoznaje Vindama, \u010detiri decenije mla\u0111eg, vi\u0161e \u017eivota neiskusnijeg i milion karijera neuspe\u0161nijeg i imamo retku priliku da pratimo njihov neobi\u010dni odnos tokom osam godina, perioda u kojem se Li vratio na scenu, objavio kolekciju demo snimaka (“For Every Solution There’s a Problem<\/strong>“, 2002), do\u017eiveo tribute album (“Total Lee \u2013 The Songs Of Lee Hazlewood<\/strong>“, 2002), snimio opro\u0161tajni CD “Cake or Death<\/strong>” (2006), a usput odsvirao i nekoliko koncerata za koje je uzeo novac koji valjda je samo on mogao da tra\u017ei i dobije.<\/p>\n

\"Lee
Lee Hazlewood, Live BBC 1971.<\/figcaption><\/figure>\n

Vindam\u00a0Volas<\/a> je na papir preneo brojne anegdote i pri\u010de iz Li Hejzlvud istorije, a me\u0111u njima su i takvi dragulji kao \u0161to su: se\u0107anje na Vivian “Korki” Kejsi (Corki)\u00a0\u017eenu Ala Kejsija (Al Casey), njegovog prijatelja i bliskog saradnika, mo\u017eda i prvu \u017eenu koja je svirala elektri\u010dnu \u00a0gitaru a koja je snimljena u studiju, poznanstvo sa Nensi Sinatra (Nancy Sinatra), gledanje velikog Frenka Sinatre (Frank) pet no\u0107i zaredom\u00a0u Las Vegasu\u00a0i shvatanje \u0161ta za muzi\u010dara zna\u010di dobro ve\u010de, a \u0161ta lo\u0161e, poznanstva sa Bjornom Borgom (Bj\u00f6rn) i njegovim ocem, prijateljstvo sa Rod\u017eerom Murom (Roger Moore) i pre nego \u0161to je postao 007 u slu\u017ebi Njenog kraljevskog viso\u010danstva, ljubav prema Chivas Regal-u (nije to jedina sli\u010dnost koju je imao sa Josipom Brozom Titom), o tome za\u0161to je mrzeo novinare tokom cele karijere, zbog \u010dega je mir na\u0161ao ba\u0161 u Gotlandu tokom jednog bitnog \u017eivotnog perioda, kako je pro\u0161lo upoznavanje sa Nikom Kejvom (Nick Cave) – Hejzlvudov povratni\u010dki nastup bio je na Meltdown festivalu u Royal Festival Hall-u u Londonu u junu 1999. godine za koji je u\u010desnike birao upravo Sveti Nik, ko je jo\u0161 snimio pesmu za tribjut album “Total Lee” i za\u0161to ona nije na kraju objavljena, kako je snimljena poslednja pesma na kojoj je Li Hejzlvud u\u010destvovao u \u017eivotu…<\/p>\n