{"id":483,"date":"2010-11-08T14:16:52","date_gmt":"2010-11-08T13:16:52","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=483"},"modified":"2025-11-08T09:53:10","modified_gmt":"2025-11-08T08:53:10","slug":"teenage-fanclub-everything-flows-ili-da-li-je-moglo-drugacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=483","title":{"rendered":"Teenage Fanclub: Everything Flows ili da li je moglo druga\u010dije?"},"content":{"rendered":"
\"\"
Foto: Reakcija<\/figcaption><\/figure>\n

Mislim da su koncertom\u00a0Teenage Fanclub\u00a0<\/strong>u Beogradu devedesete godine XX veka i zvani\u010dno zavr\u0161ene za nas, nesre\u0107nike “izabrane” da \u017eive u Srbiji u to vreme… Deset izgubljenih godina sada smo oplakali, pozdravili, popili po koju i sada mo\u017eemo da se posvetimo novom milenijumu. Ovo je koncert koji posve\u0107ujem Mikrobu – nadam se da si u\u017eivao tamo gore – a Gordan Paunovi\u0107 je na\u00a0Mondu<\/a>\u00a0napisao sve \u0161to je trebalo da se napi\u0161e.<\/p>\n

Neko pametan je jednom napisao da su heroin i nostalgija dve najadiktivnije stvari na svetu. Sino\u0107 se nostalgija, kao te\u0161ki, lepljivi sirup slivala niz zidove SKC-a, podse\u0107aju\u0107i na vreme u kome su TFC mo\u017eda bili ve\u0107i nego \u0161to su danas i na sve ono \u0161to je ostalo zarobljeno u tom vremenu.<\/em><\/p>\n

Jedna devojka mi je pre par dana rekla da vi\u0161e ne postoji ni\u0161ta u njenom \u017eivotu \u0161to joj zna\u010di onoliko koliko joj je zna\u010dio B92 devedesetih. Ta re\u010denica mi je odzvanjala u glavi dok sam gledao Normana Blejka i drugare na bini, koncentrisane na perfekciju vokalnih slogova i talase precizne, harmonizovane gitarske buke – nesumnjivo zbunjene neo\u010dekivanom ljubavlju kojom su ih nakon 20 godina docekali oni koji ih u Beogradu vole.<\/p>\n

Na neki na\u010din ovaj koncert je bio vremeplov u dane kada smo ih vrteli do besvesti, navu\u010deni na eskapisti\u010dku melanoholiju TFC, svesni da te pesme ba\u0161 u tom trenutku zna\u010de ceo \u017eivot, nekome. Sada, kada takvog ose\u0107aja vi\u0161e nema, i kada u ne\u010dijem \u017eivotu ovde vi\u0161e nema ni\u010dega \u0161to joj ga mo\u017ee dati, nisam siguran da sam \u017eeleo da se podsetim tog motiva i inspiracije.<\/p>\n

Ne da nisam u\u017eivao u svakom trenutku sopstvene zbunjenosti pred ovim neo\u010dekivanim egzistencijalisti\u010dkim izazovom – zahvaljuju\u0107i njihovim savr\u0161enim pesmama – jedino \u0161to sada ne znam sta da radim sa ovim pitanjem o kome od sino\u0107 ponovo razmi\u0161ljam.<\/p>\n

Da li su stvari mogle da ispadnu druga\u010dije?<\/em><\/p>\n

Bilo je naporno i stresno kao nikada do sada, ali vredelo je.<\/p>\n