{"id":4937,"date":"2015-08-28T09:44:50","date_gmt":"2015-08-28T07:44:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.popdepresija.com\/?p=4937"},"modified":"2015-09-01T12:20:22","modified_gmt":"2015-09-01T10:20:22","slug":"jon-spencer-verujem-da-rokenrol-vraca-veru-u-zivot","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=4937","title":{"rendered":"Jon Spencer: Verujem da rokenrol vra\u0107a veru u \u017eivot"},"content":{"rendered":"

Bilo da muziku slu\u0161ate pasionirano ili samo onako usput, D\u017eon Spenser (Jon Spencer) je neko ko se ne zaboravlja jednom kada se \u010duje ili vidi. Uskoro \u0107e biti dve i po decenije kako on sa svojim saborcima D\u017eudom Bauerom (Judah Bauer) i Raselom Siminsom (Russell Simins) prkosi \u017eanrovskim odrednicama, psuedointelektualnim analizama, medijskim zamkama i globalnim trendovima. Posle deset godina JSBX se vra\u0107a u Beograd, svira\u0107e 3. septembra u “Amerikani” Doma omladine Beograda u okviru promocije albuma “Freedom Tower – No Wave Dance Party 2015<\/strong>“. Sa D\u017eonom Spenserom razgovarala je Svetlana \u0110olovi\u0107.<\/p>\n

\"p01bql8w\"<\/p>\n

Bio si dva puta u Beogradu, se\u0107a\u0161 li se?<\/strong><\/p>\n

Jon Spencer<\/strong>: Ne, nema \u0161anse.<\/p>\n

Ok, po\u0161teno! Po \u010demu uop\u0161te pamti\u0161 mesta u kojima svirate?<\/strong><\/p>\n

Sad kad me pita\u0161 o Beogradu, ne mogu da se setim, ali kad ponovo do\u0111em u grad, verovatno \u0107e se se\u0107anje vratiti – prepozna\u0107u neku zgradu ili ako je isti prostor u kom sviramo, ne\u0161to \u0107e da klikne. Uglavnom se setim okoline, zgrada, ulica, setim se pojedinih ljudi, ali te\u0161ko da \u0107u mo\u0107i da ka\u017eem\u00a0 ‘e da, se\u0107am se kad smo onaj put u Amsterdamu i\u0161li tamo i radili ono…<\/em>‘ Ali ako me stavite u istu situaciju, i ‘stimuli\u0161ete<\/em>‘ me na isti na\u010din,\u00a0 se\u0107anje \u0107e do\u0107i. Ina\u010de, uglavnom pamtim na osnovu vizuelnih smernica.<\/p>\n

\u010cestitke za novi album, sjajan je. Mo\u017ee\u0161 li da nam ka\u017ee\u0161 ne\u0161to o radu u Daptone studiju i poznanstvu sa Alapom Mominom, koji je radio miks, a sa kojim ste ve\u0107 radili na Meat+Bone i Heavy Trash albumima.<\/strong><\/p>\n

Kada je ovaj novi album u pitanju, od po\u010detka sam ga u svojoj glavi zami\u0161ljao kao plesni album, koji naginje vi\u0161e na fank ili soul stranu. Obi\u0161li smo nekoliko studija, ali Daptone je imao najvi\u0161e smisla, jer su oni istovremeno i studio i diskografska ku\u0107a, \u010duvena po svojim soul izdanjima. Razgovarao sam sa nekoliko ljudi koji su imali priliku da rade u studiju, koji je sme\u0161ten u Bu\u0161viku, naro\u010dito sam \u010duo re\u010di hvale o njihovom snimatelju Vejnu Gordonu, tako da smo se posle obilaska odlu\u010dili da snimamo tamo. To nije veliki niti glamurozan studio, prili\u010dno je ure\u0111en po principu ‘uradi sam<\/em>‘, malo je \u010dak fucnut, ali ima du\u0161u. Bilo je jednostavno snimati tamo, super smo se proveli i Vejn je uradio odli\u010dan posao. Bilo je vrlo dragoceno raditi sa nekim ko zna kako se snima live bend, tj. grupa muzi\u010dara koja svira u isto vreme i u istoj prostoriji, slu\u0161aju\u0107i se me\u0111usobno. Nismo morali da brinemo o zvuku bubnja, verovali smo da \u0107e zvu\u010dati dobro i tako je i bilo.<\/p>\n

Sa Alapom smo po\u010deli da radimo pre nekoliko godina, njegov studio se sada nalazi u Harlemu. Kanali u Dapton studiju su snimljeni gotovo staromodno, jer to je pristup koji imaju, a koji bi se smatrao modernim recimo 1972. godine. Dosta njihove opreme je staro, a i estetika, stil i sam zvuk su starinski. Imaju\u0107i sve to u vidu, nisam \u017eeleo da plo\u010da zvu\u010di retro. Hteo sam moderan ili bolje re\u0107i post-moderan zvuk<\/em>, a i da na neki na\u010din podcrtam hip-hop uticaj i elemente koji postoje na albumu. Alap je veoma dobar u tome, mi se odli\u010dno razumemo. Tako da smo spakovali sve kanale na hard disk i odneli kod njega na miks i to je bilo to.<\/p>\n