{"id":557,"date":"2008-01-30T23:04:33","date_gmt":"2008-01-30T22:04:33","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=557"},"modified":"2016-07-29T07:57:49","modified_gmt":"2016-07-29T05:57:49","slug":"razglednica-iz-boljeg-sutra","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=557","title":{"rendered":"Razglednica iz boljeg sutra"},"content":{"rendered":"

Koliko je potrebno da \u010dovek normalno \u017eivi? Novca, stvari, ljudi, ose\u0107anja, nije bitno \u010dega, samo koliko? Da li je dovoljno da ima\u0161 stan, porodicu, posao, prijatelje, ose\u0107aj da pripada\u0161 negde i da si u stanju da se raduje\u0161 malim, obi\u010dnim i globalno potpuno nebitnim stvarima? Hteo sam da napi\u0161em ne\u0161to o koncertima koje sam gledao krajem januara u nekom potpuno drugom vremenu, ali sada mi se \u010dini da je to potpuno neprikladno i skroz u skladu s onom narodnom\u00a0“ku\u0107a gori, a baba se \u010de\u0161lja”<\/em>. Ipak se nadam da \u0107e ovaj eskapizam nekome dobro do\u0107i. Jednom.<\/p>\n

U razmaku od dva dana u Parizu su svirali\u00a0Cat Power & The Dirty Delta Blues Band<\/strong>\u00a0i\u00a0Iron & Wine<\/strong>. Oba koncerta nedeljama ranije bila su rasprodata, a svaki je na svoj na\u010din bio poseban.\u00a0Sam Beam je sa (ovoga puta) brojnim prijateljima svirao prvi put u Parizu, dok je\u00a0Chan Marshall proslavila na bini svoj 36. ro\u0111endan. Oba koncerta obra\u0107ala su se uglavnom istoj publici, razlika je bila u ceni ulaznice i u veli\u010dini sale.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n
\"#\"<\/div>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Divan Du Monde<\/a>\u00a0je jedno predivno mesto. Ako ste nekada gledali francusko-nema\u010dki satelitski TV kanal “Arte”, onda ste sigurno bar jednom “uhvatili” neki od koncerata koji su se tamo odr\u017eavali. Ranije je te rokumentarce (Music Planet 2Nite) ure\u0111ivao i vodio Rej Kouks (Ray Cokes<\/a>) (MTV zvezda pre dvadesetak godina) i uvek me je zanimalo kako to izgleda u\u017eivo… U salu staje jedva 350 ljudi, a klaustrofobija koja me mu\u010di u ve\u0107ini beogradskih koncertnih prostora ovoga puta imala je slobodno ve\u010de, \u010dak i u situaciji kada su se brojni posetioci na\u010di\u010dkali na balkon i prete\u0107i nagli ka meni dole. Istina, to je bilo u trenucima opijenosti preskupim alkoholom i melanholi\u010dnom muzikom. Sa obe strane znala\u010dki ure\u0111ene bine stoje grozdovi jeftinih IKEA lustera od papira, koji prave divnu senku na licima (pre)mladih ljudi. U predigri koncerta sa razglasa ide kompletan album “In Rainbows<\/strong>” pra\u0107en video artom na platnima koja vise sa plafona. Ta\u010dka koja spaja sve ove dekoratersko-umetni\u010dke instalacije skrivena je iza disko kugle.<\/p>\n

Na binu je prva iza\u0161la kantautorka iz LA-a\u00a0Eleni Mendel<\/strong>\u00a0(Eleni Mandell<\/a>). Sama, sa akusti\u010dnim gitarom, pred nekoliko stotina ljudi, a subota ve\u010de je \u2013 sve to na gomili ne obe\u0107ava ni\u0161ta dobro. Ali za\u010dudo, posle samo par minuta Eleni je napravila divnu hemiju, potpuno se nametnula kao \u0161ef parade i svoju kantri-folk verziju pop muzike prezentovala na veliko odu\u0161evljene prisutnih. Povremeno je zvu\u010dala kao Pi-D\u017eej (PJ Harvey), \u010de\u0161\u0107e kao D\u017eeni (Jenny Lewis), na trenutke delovala je iskusno kao D\u017eoni (Joni Mitchell), a sve vreme bila je duhovita, talentovana i sigurna. Svirala je uglavnom pesme sa svog \u0161estog studijskog albuma (“Miracle Of Five”<\/strong>), uz povremene posvete Parizu – obradila je i jednu pesmu \u017dor\u017ea Brasena (Georgea Brassensa), pesnicima i pesmama, ljubavima i snovima. Pra\u0107ena strasnim aplauzom povukla se posle \u010detrdesetak minuta i najavila glavni doga\u0111aj ve\u010deri…<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n
\"#\"<\/div>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Sem Bim<\/strong>\u00a0je na binu iza\u0161ao u pratnji sestre Sare (Sarah). Iako je za ovu turneju draftovao elitne muzi\u010dare mnogih\u00a0“pitchforkmedia approved”<\/em>\u00a0bendova,\u00a0“Trapeze Swinger”<\/em>\u00a0je otpevao i odsvirao sasvim sam, sestra mu se pridru\u017eila tek u poslednjih minut-dva jedne od najlep\u0161ih pesama koje je napisao u svom, sada ve\u0107 impozantnom, stvarala\u0161tvu. Posle devet minuta akusti\u010dne magije, polako mu se priklju\u010duju i \u010dlanovi super-grupe, koju je okupio za ovu turneju \u2013 muzi\u010dari bendovaCalexico, Lambchop, The Sea & Cake, Califone, Chicago Underground Trio<\/strong>… – na kraju ih je bilo osam na bini, a svirali su na vi\u0161e od dvadeset instrumenata. Par minuta kasnije sve po\u010dinje na li\u010di na spiritualno iskustvo kakvo je bilo gostovanjeCalexico sa I&W<\/strong>\u00a0u Zagrebu u maju 2006. godine. Pored Sema, prve zvezde orkestra bili su \u010dudesni Pol Nihaus (Paul Neihaus) na pedal-stil i slajd gitari i biv\u0161iWilco<\/strong>\u00a0multi-instrumentalista Liroj Bah (Leroy Bach). Tokom 80 minuta koncerta svaki od muzi\u010dara imao je svoju priliku da se istakne i bar na trenutak skrene pa\u017enju publike sa katarzi\u010dnih stihova\u00a0“Proroka sa gitarom”<\/em>. Kulminacija je bila, o\u010dekivano, na pesmi koja zatvara fascinanti album “The Shepherd’s Dog<\/strong>“,\u00a0“Flightless Bird, American Mouth”<\/em>. Ako postoji na\u010din da se spoje\u00a0“A Day In A Life”<\/em>,\u00a0“Ashes Of American Flags”<\/em>\u00a0i\u00a0“All Systems Red”<\/em>, a da se izbegnu sve zamke banalnosti, preteranih metafora i epskih patosa, onda je to ova pesma – lament za (nepovratno) izgubljenom Amerikom, pro\u0161aran uspomenama iz detinjstva i pogledima na svet podgojene ma\u010dke. Jo\u0161 nisam siguran da li smo po zavr\u0161etku pesme i koncerta svi bili sre\u0107ni ili u totalnom autu.<\/p>\n