{"id":6064,"date":"2016-10-31T22:00:57","date_gmt":"2016-10-31T21:00:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.popdepresija.com\/?p=6064"},"modified":"2016-10-31T23:28:05","modified_gmt":"2016-10-31T22:28:05","slug":"willy-vlautin-pisem-u-tisini-jedan-izgubljeni-intervju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=6064","title":{"rendered":"Willy Vlautin: Pi\u0161em u ti\u0161ini (jedan izgubljeni intervju) + leksikon"},"content":{"rendered":"

\"image\"Najve\u0107i problem sa stalno novim akcijama, koncertima, albumima, festivalima i ostalim planovima za osvajanje sveta je da nikada nemate vremena da se onome \u0161to je bilo posvetite na pravi na\u010din. Godinama kasnije ako se neko od nas seti onda poku\u0161amo da sklopimo pri\u010du koja je tako posebna i druga\u010dija od onoga kako to ljudima koji dolaze na koncerte izgleda. Svetlana \u0110olovi\u0107 iz laguma izgubljenih stvari Pop Depresije izvla\u010di intervju sa Vilijem Vlotinom (Willy Vlautin) koji je s njim uradila u onom \u0107umezu od “koncelarije” u Gun Clubu, posle beogradskog koncerta odr\u017eanog\u00a023. marta 2012. godine<\/a>\u00a0(obavezno pogledajte i Reakcijinu galeriju slika).<\/p>\n

Pri\u010dali su naravno o svemu i sva\u010demu i on je sve to izdr\u017eao bez problema (\u010dovek je nadbi\u0107e, pr. IL), a Ceca je izvukla delove koji nisu bili o (tada) aktuelnom albumu i (tada) teku\u0107im temama i preslo\u017eila ih kao neke memoare, bez njenih pitanja. Te ve\u010deri svirali su Vili i Den (Willy\u00a0Vlautin,\u00a0Dan Eccles) kao Richmond Fontaine Duo<\/strong>, a njihovi doma\u0107ini na koncertu bili su Rebel Star<\/strong> – tada duo koji su \u010dinili Milan i Atila. Meni je to bio jedan od najboljih koncerata koje sam organizovao u \u017eivotu, i evo danas, skoro pet godina kasnije, isto tako mislim. Vili i kompletan sastav Richmond Fontaine<\/strong> poseti\u0107e Zagreb i Beograd u okviru opro\u0161tajne turneje 1. i 2. novembra, mesta de\u0161avanja su Mo\u010dvara<\/a> i Elektropionir<\/a>. Ovi koncerti \u0107e biti \u010disti ekskapizam i ma\u0161tanje, uz najbolji alt-country, “amerikana” bend na svetu. Dobrodo\u0161ao je svako ko \u017eeli da ma\u0161ta zajedno sa nama!<\/p>\n

\n

Dodatak oktobar 2016 >> Svetlanin leksikon sa Vilijem Vlotinom\u00a0<<
\n<\/em><\/strong><\/p>\n

\n

Simon & Garfunkel su davno pevali ‘svi su do\u0161li da tra\u017ee Ameriku’. \u0160ta danas mo\u017ee da se na\u0111e na kontinentu koji je za mnoge bio i ostao ‘obe\u0107ana zemlja’? \u0160ta ti nedostaje u dana\u0161njoj Americi?<\/strong>
\nWilly Vlautin<\/strong>: \u00a0\u0160ta mi sada nedostaje u Americi? Ne mnogo toga jer sam na putu tokom jedne od najrazdornijih izbornih kampanja u skorijoj istoriji. Tako da sam izbegao celu dramu! Amerika je neverovatno mesto, puno sjajnih gradova i ljudi, sa prelepom prirodom. Ali izgleda da smo (se) zaglavili u jarku i te\u0161ko nam je to da priznamo ili da se izbavimo odatle.<\/p>\n

\u0160ta je za tebe du\u0161evni mir (“Satisfied mind”)?<\/strong>
\nWilly Vlautin<\/strong>: Moja devojka, moji konji, moj pas, moji \u0161pageti vesterni, plo\u010de i fla\u0161a tekile.<\/p>\n

\"fontaine-2015-pic\"Green On Red ka\u017eu ‘vreme nije bitno kad si mlad u du\u0161i’. Pa ipak, vreme je i dalje jedan od najintrigantnijih koncepata u na\u0161em postojanju. \u0161ta je vreme za tebe, teret ili nagrada? <\/strong>
\nWilly Vlautin<\/strong>: Odrastao sam slu\u0161aju\u0107i plo\u010du ‘No Free Lunch’. To je velika ideja kojoj svi treba da te\u017eimo. Tvoje telo mo\u017eda stari, ali trudi se da ne dozvoli\u0161 da ti srce ostari.<\/p>\n

Uprkos emancipaciji, seksualnoj revoluciji i sveop\u0161tem ja\u010danju pozicije \u017eena, ovo je (i dalje) svet mu\u0161karaca. Da li je jednakost polova mit? \u0160ta je pametnoj \u017eeni \u010diniti da opstane u dana\u0161njem svetu? <\/strong>
\nWilly Vlautin<\/strong>:\u00a0Kao i sa rasizmom, seksizam je borba koja mora da se vodi uvek i stalno. Svakog sata i minuta. Rasizam i seksizam su duboko utkani u tkivo celokupnog \u010dove\u010danstva i protiv njih se valja boriti hrabro na svaki mogu\u0107i na\u010din dok god postojimo.<\/p>\n

Koji album slu\u0161a\u0161 kad ne \u017eeli\u0161 da pri\u010da\u0161 ni sa kim?<\/strong>
\nWilly Vlautin<\/strong>:\u00a0Nik Kejvovu muziku za film ‘Far from Men’ (Loin des hommes’)<\/p>\n

Ko bolje peva u mraku Tauns Van Zant ili Gaj Klark?<\/strong>
\nWilly Vlautin<\/strong>: Veliki sam Taunsov poklonik. On je moj tip. Briljantan i mra\u010dan, beznade\u017ean i pun nade. Propalica i svetac u isto vreme. Jedan od velikih folk kantautora.<\/p>\n

\n

:: WILLY VLAUTIN\u00a0 RAZMI\u0160LJANJA ::
\n<\/strong><\/p>\n

\n

– Najprijatnije mi je kad se sakrijem sam u sobi, ili u biblioteci, takav sam.\u00a0 Ali ljubav prema muzici je toliko sna\u017ena da sam verovao kao \u0161to niko oko mene nije verovao. Trebalo mi je ne\u0161to u \u0161ta \u0107u da verujem. Verovao sam i u filmove, zaljubljivao sam se u glumice, verovao sam da svi muzi\u010dari govore istinu, \u0161ta drugo, bio sam dete. I kupili su me za ceo \u017eivot, bio sam navu\u010den. I tako, kao kad se zaljubi\u0161, \u017eeli\u0161 \u0161to vi\u0161e da sazna\u0161 o tome. Hteo sam da muzika bude deo mog \u017eivota, ako ve\u0107 mogu da biram kako \u0107u da \u017eivim – neka to bude u blizini ljudi koji vole muziku.\u00a0 A oda sam se osmelio, kupio gitaru i pomislio – mo\u017eda i ja mogu da probam.
\n\"baner\"<\/strong><\/p>\n

– Pi\u0161em pesme od tinejd\u017eerskog doba, opsednut sam time od 13, 14. godine, ali u dubini du\u0161e oduvek me najvi\u0161e privla\u010dila knji\u017eevnost. Te\u0161ko je, ako nisi naro\u010dito dobar u\u010denik, kao \u0161to ja nisam bio, da se nada\u0161 da \u0107e\u0161 postati ozbiljan pisac. Ja sam prvi roman napisao sa dvadesetjednom i onda sam krenuo da kombinujem medije. Glavna razlika je to \u0161to pisanje romana traje godinama, a za to vreme mo\u017ee da se napi\u0161e gomila pesama i one se sve nekako prepli\u0107u. Ja uvek ka\u017eem da sve one \u017eive u istoj zgradi u jednoj ulici. A filmovi su \u010dista sre\u0107a. Puno knjiga u\u0111e u razmatranje za snimanje filma, ali malo njih stigne do realizacije. Za to treba zvezde da se poklope – to je kao kad pobedi\u0161 na konji\u010dkim trkama ili dobije\u0161 sedmicu na lotou – sre\u0107a.<\/p>\n

\"willy-vlautin\"– Ja nisam ro\u0111eni muzi\u010dar. Sviram sa talentovanim ljudima i to me izvla\u010di. Ja sam s vremena na vreme\u00a0 kao kakav dobar narodni pripoveda\u010d. Divna stvar u vezi sa rokenrolom je to \u0161to svako mo\u017ee da u\u010destvuje. I taj ose\u0107aj zajedni\u0161tva, kao da si u nekoj dru\u017eini, zabavno je. Zato nisam odustao onda kada su svi drugi odustali. A trebalo je da odustanem, samo nisam imao ni\u0161ta drugo \u010demu bih se posvetio. Ipak, \u010dini mi se da sam sve vreme najvi\u0161e voleo pisanje romana, samo mi je dugo trebalo da to shvatim.<\/p>\n

– Pisanje je prili\u010dno bazi\u010dna delatnost – stavlja\u0161 neke re\u010di na stranicu,\u00a0 ali da bi te re\u010di zajedno imale neko zna\u010denje i smisao – to tra\u017ei puno vremena. \u0160to prakti\u010dno zna\u010di da treba biti disciplinovan, \u0161to se meni jako svi\u0111a. Volim taj aspekt pisanja –\u00a0 nema pi\u0107a, ostajem kod ku\u0107e… Jer sve \u0161to pisac radi je da donosi odluke – da li da ubijem ovoga, da li da ga po\u0161aljem u prodavnicu, da li \u0107e sresti ovoga ili onoga… A ako si umoran ili mamuran ne mo\u017ee\u0161 da odlu\u010di\u0161. Kao ni u \u017eivotu. Volim pisanje jer tra\u017ei disciplinu zarad kreativnosti.\u00a0 A i ne moram da budem pred mnogo ljudi, u \u010demu ba\u0161 i nisam tako dobar.<\/p>\n

– Kao i svako dete iz provincije bilo gde na svetu, ako \u017eeli\u0161 da bude\u0161 okru\u017een umetno\u0161\u0107u, mora\u0161 da ode\u0161 u veliki grad. I onda gleda\u0161 gde je najmanje skupo, najmanje zastra\u0161uju\u0107e. Mene je posao doveo iz Rina u Portland, koji je sjajan muzi\u010dki centar, jedan od najuspe\u0161nijih ameri\u010dkih gradova kada je umetnost u pitanju. Amerika ume da te izmrcvari i natera da se ose\u0107a\u0161 posti\u0111eno, ali Portland me uvek \u010dini ponosnim jer se ljudi u njemu stra\u0161no trude da on bude i ostane sjajan grad. I kao i u svim velikim muzi\u010dkim centrima, malo ko se rodi ba\u0161 u tom gradu, uglavnom deca iz manjih mesta dolaze i tra\u017ee svoju priliku, ja volim da ka\u017eem svi frikovi iz provincije dolaze u veliki grad da bi se ose\u0107ali normalno. Ja sam se uvek ose\u0107ao prijatnije me\u0111u ljudima koji su malo na svoju ruku, ne sasvim prilago\u0111eni.<\/p>\n

\"willyvlautin\"– Kada si mali bend kao mi, re\u010d kritike mo\u017ee sve da promeni. Ja to zovem ‘proma\u0161io me metak<\/em>‘. Ako im se svidi album, zna\u010di ‘uh, dobro je, pre\u017eivesmo<\/em>‘. Kad se ljudima ne svi\u0111a plo\u010da, ok, prvo mi je krivo na nekom li\u010dnom planu, ali \u010desto mi je gore to \u0161to sam ja napisao te pesme a moj bend \u0107e da plati cenu. Volim momke u bendu i \u010desto se mu\u010dim sa pisanjem pesama za koje mislim da su dobre, naspram onih za koje mislim da \u0107e se ljudima dopasti. Na\u017ealost, to su za mene dve razli\u010dite stvari. Tako da, ako kritika voli ono \u0161to radimo, ja prvo odahnem zbog benda.<\/p>\n

– Kada pi\u0161em roman nikad ne razmi\u0161ljam o rokenrolu, ne zanima me da pi\u0161em o rokenrolu iako ga ceo \u017eivot pratim. Najvi\u0161e me zanima da pi\u0161em o radni\u010dkoj klasi. Pi\u0161em u ti\u0161ini, nisam dovoljno pametan da mogu da pi\u0161em uz muziku.\u00a0 Iznajmljujem sobu za pisanje, u zgradi koja gleda na prometnu ulicu. Inspiri\u0161e me obi\u010dan gradski \u017eivot, posmatram ljude kako se snalaze u njemu i to je dovoljno. Priroda me, na\u017ealost, ne inspiri\u0161e, ili ta\u010dnije samo ponekad me inspiri\u0161e, kao za album “High Country”, ali lepota prirode me ne doti\u010de toliko. To je \u0161teta, znam, ali tako je.<\/p>\n

– U jednom trenutku smo odlu\u010dili da je bend prilika da vidimo svet. Samo je jedan od nas u bendu imao paso\u0161 (ja nisam). Na\u0161 svet je bio pogled iz kombija dok se vozimo Amerikom od bara do bara. Kad smo prvi put do\u0161li u Evropu znali smo da ne\u0107emo zaraditi novac i zato smo re\u0161ili da vidimo \u0161to vi\u0161e mo\u017eemo. I tako smo dobrim delom batalili Ameriku (tamo je i\u0161lo ok, ne sjajno) i re\u0161ili da idemo gde god nam se uka\u017ee prilika. Ja ne bih ni\u0161ta sveta video da nije bilo benda. Nije to bila laka odluka i neretko za\u017ealim zbog nje, ali smo zato videli toliko kul stvari.<\/p>\n

\"rf-pice\"– \u017divot na putu je iscpljuju\u0107i. Ne \u017eelim da budem jedan od onih \u010dudnih likova koje upozna\u0161, koji svira sa nekim bendom i izgleda kao neki rokenrol mu\u010denik. Mi smo \u0161to se toga ti\u010de u bendu uvek bili slo\u017eni. Niko ne \u017eeli da ide na turneje do smrti. Svi imaju kod ku\u0107e \u017eivot koji jako vole. Kad po\u010dnete da svirate u formativnim godinama, izme\u0111u 17. i 25. sa redovnim svirkama i turnejama, takav na\u010din \u017eivota vam u\u0111e u krv i te\u0161ko se otrese kasnije. Ja sam tek po\u010deo da sviram u\u017eivo sa 28, pre toga sam upoznao lepotu doma, sopstvenog, ne roditeljskog. Lepota \u017eivota na putu je \u0161to veliki deo vremena ne mora\u0161 da brine\u0161 o svakodnevnim stvarima, \u017eivi\u0161 u nekakvoj odlo\u017eenoj stvarnosti. I mo\u017ee\u0161 da upozna\u0161 i vidi\u0161 toliko toga.<\/p>\n

– Knjiga koju bih uvek svakome preporu\u010dio je jedna od najboljih koje sam ikada pro\u010ditao – “Grad izobilja” (Fat City) Lenarda Gardnera<\/strong>. U Americi se jako te\u0161ko nalazi i kad god je vidim obavezno je kupim i poklonim nekom od svojih prijatelja. D\u017eon Hjuston je 1972. snimio istoimeni film sa D\u017eefom Brid\u017eisom i Stejsijem Ki\u010dom. Briljantan roman.<\/p>\n

– Za slu\u0161anje preporu\u010dujem album Toma Vejtsa “Foreign Affair”<\/strong>, vrlo romanti\u010dna, divna plo\u010da.<\/p>\n

– Film koji predla\u017eem da pogledate je Trifoov “Pucajte na pijanistu”<\/strong>, sjajan francuski noir. Dodajem i “Kes” Kena Lou\u010da<\/strong>, pri\u010da o radni\u010dkom detetu koje se pla\u0161i mraka a zna da \u0107e zavr\u0161iti kao rudar u Engleskoj.\u00a0 To je jedan od onih filmova koji vas tera da razbijete ekran i spasite dete iz tog \u010demera.<\/p>\n

\n

>> Svetlana\u2019s Q & A with Willy Vlautin <<<\/em><\/p>\n

\n

PD: Simon & Garfunkel sang a long time ago ‘They’ve all come to look for America’. what is now to be found in the continent that was for most and is still for many – a promised land’. what do you miss nowdays in America?
\nWilly Vlautin<\/strong>: \u00a0What do I miss about America right now? Not much as I’m traveling during one of the most divisive elections in recent history. So I’m avoiding all the drama! America is an amazing place full of great cities and people and beautiful landscapes. But it looks like we’ve just driven into a ditch and are having\u00a0a hard time admitting it or getting ourselves out.<\/p>\n

PD: What would be ‘a satisfied mind’ for you?
\nWilly Vlautin<\/strong>: \u00a0My girl, my horses, my dog, my spaghetti westerns lps, &\u00a0a bottle of tequila.<\/p>\n

\"rf-19468747-mmmain\"PD: Green on Red said that ‘time ain’t nothing when you’re young at heart’. and yet, it’s still one of the most intriguing concepts in the entire universe. what is time for you? is it of burdening or rewarding value?
\nWilly Vlautin<\/strong>: I grew up listening to that record, No Free Lunch. It’s a great idea that everyone should aspire to.\u00a0Your body might grow old but try not to let your heart grow old.<\/p>\n

PD: Despite the women’s emacipation, sexual revolution and overall empowerment, ‘it’s (still) a man’s world’. is gender equality a myth? what is a smart woman to do to survive in today’s world?
\nWilly Vlautin<\/strong>: \u00a0I think as it is with racism, sexism is a constant battle that needs to be fought every day and night. Every minute and hour. Racism and sexism are inside the fabric of humanity and\u00a0need to be fought with courage in every way possible for as long as we are in existence.<\/span><\/p>\n

PD: What’s the album you play when you don’t wanna talk to anyone?
\nWilly Vlautin<\/strong>: \u00a0Nick Cave’s soundtrack Far From Men<\/p>\n

PD: Who sings better in the dark – Guy Clark or is it Townes van Zandt?
\nWilly Vlautin<\/strong>: \u00a0I’m a huge Townes fan. He’s just my guy. Brilliant and dark and hopeless and hopeful. A wreck and a saint at the same time. One of the great folk singer\/songwriters.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najve\u0107i problem sa stalno novim akcijama, koncertima, albumima, festivalima i ostalim planovima za osvajanje sveta<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6068,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"class_list":["post-6064","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui-2"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6064","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=6064"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6064\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6089,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/6064\/revisions\/6089"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/6068"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=6064"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=6064"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=6064"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}