{"id":6246,"date":"2017-01-27T08:36:59","date_gmt":"2017-01-27T07:36:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.popdepresija.com\/?p=6246"},"modified":"2017-01-27T14:49:27","modified_gmt":"2017-01-27T13:49:27","slug":"uvecanje-blow-up-1966","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=6246","title":{"rendered":"Uve\u0107anje (Blow-Up) [Mikelan\u0111elo Antonioni, 1966]"},"content":{"rendered":"

\"Kinoteka-promocija\"
\nPrvi broj filmskog mese\u010dnika \u201eKinoteka\u201c predstavljen je 12. januara 2017.<\/a> u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke. Svetlana \u0110olovi\u0107 je pisala o muzici iz filma “Uve\u0107anje”, koji je bio na repertoaru Kinoteke u vreme izlaska prvog broja.<\/em>
\n<\/span><\/p>\n

\n

\"blowupUVE\u0106ANJE (BLOW-UP), 1966\u00a0
\n<\/span><\/span>Re\u017eija<\/strong>: Mikelan\u0111elo Antonioni
\n<\/span>Saundtrek<\/strong>: Herbi Henkok
\nPi\u0161e<\/strong>: Svetlana \u0110olovi\u0107<\/span><\/p>\n

Odmah na po\u010detku da ka\u017eem da re\u010d\u00a0<\/span>soundtrack<\/span>\u00a0nikad nije dobila adekvatan prevod na na\u0161 jezik, tako da danas hteli-ne hteli koristimo saundtrek kao najta\u010dniju i najkra\u0107u re\u010d za formu koja se prvi put zvani\u010dno pojavila u komercijalnoj upotrebi 1937. godine prilikom promocije crtanog filma “Sne\u017eana i sedam patuljaka”.\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

I eto, skoro 80 godina kasnije, muzika na filmu nas intrigira vi\u0161e nego ikad pre. Bilo da je primenjena, autorska, bilo da je kompilirana iz riznice poznate, opskurne, aktuelne ili stare\u00a0<\/span>popularne<\/span>\u00a0muzike. Bilo da se muzikom opisuje radnja, kao u mjuziklu ili muzika nadome\u0161ta govor, kao u nemom filmu, te\u0161ko je zamisliti pokretne slike bez muzike.\u00a0\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

Naro\u010dito je uzbudljivo posmatrati filmsku muziku izvan originalnog konteksta, tj. filma. Nije malo saundtreka koji su nadma\u0161ili popularnost ili kvalitet filmova za koje su pisani tj. birani (Groznica subotnje ve\u010deri, Purpurna ki\u0161a, Telohranitelj). Stvaranje atmosfere filma muzikom je naro\u010dit izazov za muzi\u010dare svih fela, tako da mnogi nisu odoleli, morali su bar stidljivo da se oprobaju u dokumentarnim ili kratkometra\u017enim filmovima. Ne treba smetnuti s uma i ikoni\u010dke autorske tandeme, kada se reditelj i autor muzike tako dobro razumeju da iz filma u film grade svoju prepoznatljivu estetiku, u kojoj je umetnost jednog neodvojiva od onog drugog (Leone-Morikone, Spilberg-Vilijams, Felini-Rota, Hi\u010dkok-Herman). A tek multitalentovani reditelji koji su sami pisali muziku za svoje filmove (\u010caplin, Karpenter, Istvud)! Naravno, da ne zaboravimo sve one muzi\u010dare koji su se oprobali u pisanju filmske muzike u skladu sa ili uprkos svojim cenjenim karijerama u nekom od \u017eanrova popularne muzike, bilo da je to rok, d\u017eez, soul, elektronika…bilo je vrlo uzbudljivih i nezaboravnih rezultata, bilo da su oni bili u okvirima o\u010dekivanog ili ne. Za neke to je bio po\u010detak i sasvim nove karijere.\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

\"blowup-2\"No, da pre\u0111emo na stvar. U centru pa\u017enje na\u0161e prve epizode je<\/span>\u00a0<\/span>muzika<\/span>\u00a0<\/span>iz<\/span>\u00a0<\/span>\u00a0jedne nesvakida\u0161nje pri\u010de –\u00a0<\/span>med’javom i med’ snom,<\/span>\u00a0pri\u010de koja je zahvaljuju\u0107i i muzici, postala jedan od instant klasika filmske umetnosti. Film “Uve\u0107anje”, velikog italijanskog maga Mikelan\u0111ela Antonionija, je delo koje je istovremeno savr\u0161en predstavnik epohe po stilu i atmosferi, a koje je neverovatno moderno u pri\u010danju pri\u010de i tretiranju teme. Za samog Antonionija, “Uve\u0107anje” je predstavljalo obrt – za razliku od prethodnih filmova u kojima su dominirale intimisti\u010dke pri\u010de o kompleksnim odnosima dvoje ljudi, ovde je ponudio pri\u010du o odnosu pojedinca prema stvarnosti koja ga okru\u017euje, bilo kroz objektiv foto-aparata ili kroz susrete sa nepoznatim ljudima u razli\u010ditim okolnostima, te\u017ee\u0107i tako, po sopstvenim re\u010dima ka “hladnoj i sra\u010dunatoj senzualnosti”.\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

Od ranih radova Elmora Bernstina (Na Dokovima Njujorka, \u010covek sa zlatnom rukom), preko nezaobilaznih Lifta za gubili\u0161te i Do poslednjeg daha, pa sve do Taksiste, Poslednjeg tanga u Parizu ili Kineske \u010detvrti, d\u017eez se sjajno uklapao u smele rediteljske vizije, stvaraju\u0107i neodoljive ambijente, nekad rasplinute i magi\u010dne, nekad nervozne i nezaustavljive, prate\u0107i raznolike stilove i inovacije u okvirima samog muzi\u010dkog \u017eanra. Jedan takav primer je svakako ovaj debitantski rad na polju filmske muzike, mladog i ve\u0107 poznatog d\u017eez pijaniste Herbija Henkoka. Bend koji je okupio za tu priliku, izneo je njegove teme sa tako \u0161mekerski i \u0161ik, do\u010darav\u0161i tako na najbolji na\u010din atmosferu Swinging Londona u koji radnja sme\u0161tena. Pored Henkoka koji je maestralno svirao klavir i melodiku, tu su bile tada\u0161nje i budu\u0107e zvezde d\u017eeza: Fredi Habard i D\u017eo Njuman na trubi, Fil Vuds na alt sakstofonu, D\u017eo Henderson na tenor saksofonu, Ron Karter na basu, D\u017eimi\u00a0\u00a0<\/span>Smit i Pol Grifin na organi i D\u017eek DeD\u017eonet na bubnjevima. Gitara D\u017eima Hola je ne\u0161to na \u0161ta posebno skre\u0107em pa\u017enju – ta preciznost, boja, prefinjenost, britkost, ose\u0107aj za meru i suptilna inovativnost je ono \u0161to je i ovde pokazalo o kako uticajnom d\u017eez gitaristi se radi. Njihova zajedni\u010dka vo\u017enja, u kojoj se smenjuju dinami\u010dne, povremeno ritam i bluz, surf i fanki obojene teme, sa onim setnim i zami\u0161ljenim, psihodeli\u010dnim, daje besprekoran ritam filmu. Ovaj saundtrek iznedrio je i jedan hit popularne muzike devedesetih – \u010duveni sempl u pesmi Groove Is In The Heart grupe Deee-Lite uzet je iz teme “Bring Down The Birds”.\u00a0\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

Me\u0111u pesmama koje su se na\u0161le na albumu je i jedan rok klasik – “Stroll On” iz legendarne scene u kojoj na\u0161 junak upada na koncert Yardbirdsa sa mladim D\u017eimijem Pejd\u017eom i D\u017eefom Bekom na bini i kultnom scenom kad D\u017eef Bek lomi gitaru zbog poja\u010dala koje kr\u010di. Kada smo kod te scene, mo\u017eda niste znali da je Antonioni prvo hteo Erika Bardona u ulozi peva\u010da na bini, ali ga je ovaj odbio, a prvi izbor za bend su bili Velvet Underground, koji zbog problema sa radnim dozvolama nisu mogli da doputuju na snimanje u London. I naravno, scena sa lomljenjem gitare inspirisana je stvarnom koncertnom rutinom Pita Taunzenda, prvog\u00a0<\/span>guitar-smashing<\/span>\u00a0heroja rok muzike.<\/span><\/p>\n