{"id":6531,"date":"2017-07-20T08:53:53","date_gmt":"2017-07-20T06:53:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.popdepresija.com\/?p=6531"},"modified":"2017-07-20T09:54:42","modified_gmt":"2017-07-20T07:54:42","slug":"jon-langford-posao-mekons-a-je-da-nastave-da-rokaju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=6531","title":{"rendered":"Jon Langford: Posao Mekons-a je da nastave da rokaju!"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Katarina Samurovi\u0107@Svemirsko Majmun\u010de<\/a><\/em><\/p>\n

\n

\"\"
\nMitska 1977. godina u Engleskoj. Dok dru\u0161tvene tenzije vrtoglavo rastu a radni\u010dka klasa propada, vazduh postaje druga\u010diji. Klinci po\u010dinju da okre\u0107u le\u0111a sudbini koju su im je prethodna generacija zacrtala. Po\u010dinju da ne mare za nametnuti red i poredak. A muzika prati. Clash izdaju prvi album. Pistolsi izdaju \u201eNever Mind the Bollocks…\u201c. Po\u010dinje uzbudljiva, \u0161okantna i revolucionarna era panka.<\/p>\n

Iste godine na severu Engleske, u Lidsu, grupicu talentovanih, ali neambicioznih studenata umetnosti obuzima ista eufori\u010dna pobuna, ista potreba da se vikne sopstvena istina. Jedan deo te ekipe formirao je bend pod imenom Gang Of Four<\/strong>. Drugi bend, \u010dija je prvobitna svrha bila da bude predgrupa Gang of Four, zvao se The Mekons<\/strong>.<\/p>\n

\u010cetrdeset godina kasnije, Mekons su i dalje na okupu. Zajedno su preplovili okean, obi\u0161li svet, dizali glas protiv rasizma, fa\u0161izma i svake vrste represije ljudskog bi\u0107a, potpisivali za velike etikete (i ubrzo bili pu\u0161tani niz vodu od strane istih), pravili predstave, slikarske kolaboracije… Sve u svemu, ludo se zabavljali i usput oplemenili mnoge du\u0161e.\u00a0<\/strong><\/em>Jedino \u0161to Mekons nikada nisu uradili ni zajedno, ni pojedina\u010dno, jeste pravljenje kompromisa.<\/strong><\/p>\n

Nikada nisu prodali svoj umetni\u010dki integritet – uvek su radili ba\u0161 onakvu muziku kakva se njima svi\u0111a, i slali poruke kakve su \u017eeleli. Zato je te\u0161ko definisati da li su ili nisu pank, pank-folk, alt-katri, ili ne\u0161to \u010detvrto, a ba\u0161 zato nije ni bitno. Svaki ponaosob neverovatna li\u010dnost i muzi\u010dar\/ka, poput komi\u010dnih verzija arhetipskih mitolo\u0161kih junakinja i junaka, Mekonsi zajedno kroje jednostavne, a neverovatno zna\u010dajne pri\u010de i vatreno ih prezentuju na bini.<\/p>\n

\"\"
* Lofty Deeds je Langfordov imaginarni junak, koji se jako \u010desto pojavljuje na njegovim slikama. Predstavlja simbol katri peva\u010da starog kova \u010dije je vreme pro\u0161lo, ali tako\u0111e je \u0161ira merafora za ameri\u010dko dru\u0161tvo. Koncept Lofty Deeds-a razra\u0111en je na albumu \u201eAll the Fame of Lofty Deeds\u201c.<\/figcaption><\/figure>\n

Me\u0111u Mekonsima, neumorni Jon Langford<\/strong> (D\u017eon Langford) pravi je renesansni \u010dovek. Preko dana slikar i grafi\u010dar, kao muzi\u010dar u Mekonsima \u010duva pank o\u0161tricu, a kao solo autor provodi duhove svojih heroja poput D\u017eonija Ke\u0161a (ili svog imaginarnog junaka, Lofty Deeds-a*). I pored toga \u0161to drugi Mekonsi isti\u010du da je on glavni motor benda, sam Jon insistira da nije njihov, niti bilo \u010diji \u201evo\u0111a\u201c. Tra\u017ee\u0107i istinu negde na sredini, zaklju\u010di\u0107emo da briljira u svakoj svojoj ulozi, bilo da pi\u0161e ili ilustruje pesme, svira ili igra na bini, ili se na istoj, izme\u0111u pesama, upu\u0161ta u neki od beskrajno zabavnih verbalnih dvoboja sa nesputanom i opojnom koleginicom Sally Timms. A dao je i neke ni\u0161ta manje brilijantne odgovore na pitanja koja smo mu postavili uo\u010di beogradskog koncerta u Elektropioniru, 24. jula<\/a>.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n


\n<\/strong>“Mislim da The Mekons prili\u010dno vole da budu zajedno. Jo\u0161 uvek je ose\u0107aj sve\u017e i zabavan. Kada ne bude tako, presta\u0107emo.”<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\"\"
\nThe Mekons su po\u010deli kao eksperiment tokom prvog talasa panka ’77-e. Bili ste studenti umetni\u010dkog fakulteta koji su odrastali u turbulentnim vremenima. Sada kada pogleda\u0161 unazad, \u0161ta je bila glavna motivacija Mekons-ima da stanu pred javnost?<\/strong><\/p>\n

Jon Langford:<\/strong> Cela ideja pank-roka bila je veoma privla\u010dna za nas, jer pre njega ljudi koji nisu umeli da sviraju svoje instrumente nisu ni mogli da budu u bendovima. Progresivni rok 70-ih bio je vezan za virtuoznost i ume\u0107e sviranja mno\u0161tva nota. Nas je interesovala umetnost, politika i pevanje pesama o svakodnevnom \u017eivotu. Imali smo sre\u0107e da poznajemo Gang Of Four <\/strong>iz \u0161kole, pa smo svirali kao predgrupa za njih, ali posle nekog vremena nam je pri\u0161ao Bob Last <\/strong>iz Fast Product Records <\/strong>i pitao nas je da snimimo singl. Mi zapravo i nismo bili muzi\u010dari, ve\u0107 studenti umetnosti; iako su nam pesme bile primitivne trudili smo se da ih sviramo najbolje \u0161to smo umeli \u2013 i to je bilo zbunjuju\u0107e za publiku. Nismo imali nameru da ovo postane dugoro\u010dni projekat. Bacili smo slikarske \u010detnice i napravili bend zato \u0161to je to bilo ne\u0161to najuzbudljivije u tom trenutku.<\/p>\n

Tokom vremena, krenuli ste dalje od panka i nju vejva. Engleski folk i ameri\u010dki kantri postali su veliki uticaj na Mekons-e. Kako ste dobili potrebu da krenete u tom pravcu?<\/strong><\/p>\n

JL:<\/strong> Naleteli smo na studio na severu Engleske, \u201eLeader Sound\u201c<\/strong>, koji je bio jedan od istaknutijih folk studija. Vodio ga je tip zvani The Leader<\/strong>, koji je bio ne\u0161to poput engleskog Alana Lomax-a. Postavio nas je u okvire tradicije \u201efunkcionalne\u201c folk muzike, gde su na\u0161a muzi\u010darska ograni\u010denja postala deo na\u0161eg stila, \u0161to nas je u\u010dinilo interesantnim. Na\u0161 drugi songls se zvao \u201eWhere Were You\u201c i di-d\u017eej iz \u010cikaga je rekao da je kao kantri\/vestern zato \u0161to je imao dva akorda i bavio se pi\u0107em, barovima, i propalim seksualnim vezama. Na\u0161e pesme su bile veoma jednostavne i poku\u0161avale da opi\u0161u svakodnevni \u017eivot, \u0161to je svakako paralela sa kantri muzikom, ali nismo poku\u0161ali da imitiramo kantri; samo smo mnogo slu\u0161ali, posmatrali i upijali.<\/p>\n

\"\"Ipak, prelazak sa panka na folk nije ne\u0161to \u0161to je potpuno jedinstveno za The Mekons. Mnogi pankeri, od John Doe-a (X) do va\u0161eg kolege sa Bloodshot Records, Scott H. Biram-a, do\u0161li su iz panka i zavr\u0161ili stvaraju\u0107i na katriju baziran rokenrol. \u0160ta stoji iza kantri-pank mutualizma?<\/strong><\/p>\n

JL:<\/strong> Jednostavnost forme i veoma direktna poruka. Distanca izme\u0111u publike i izvo\u0111a\u010da se bri\u0161e.<\/p>\n

Ono \u0161to jeste jedinstveno za The Mekons je odluka da prebacite bazu \u010ditavog projekta preko okeana, iz Ujedinjenog Kraljevstva u Sjedinjene Dr\u017eave…<\/strong><\/p>\n

JL:<\/strong> Ljudi u Americi su prosto delovali zainteresovanije za nas, a ponekad kao muzi\u010dar morate da idete tamo gde mo\u017eete da prodate plo\u010de. Mislim da je svako ko je odrastao u Britaniji posle Drugog svetskog rata neizbe\u017eno veoma fasciniran Amerikom i da imamo odnos ljubavi i mr\u017enje prema njoj: volimo George Jones-a i mrzimo George Bush-a; volimo Donnie Trumpet-a i mrzimo Donald Trump-a.<\/p>\n