{"id":684,"date":"2009-02-26T16:22:52","date_gmt":"2009-02-26T15:22:52","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=684"},"modified":"2013-08-06T15:48:48","modified_gmt":"2013-08-06T13:48:48","slug":"chuck-pophet-sreda-25-februar-2009-dob-post-gig-update-review","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=684","title":{"rendered":"Chuck Prophet ili ogledi o (be)smrtnosti"},"content":{"rendered":"
\"\"<\/a>
Foto: Reakcija<\/figcaption><\/figure>\n

Chuck Prophet je divan \u010dovek, genijalni muzi\u010dar, zanimljiv i duhovit pripoveda\u010d. Koncert koji je odr\u017eao u Domu omladine bio je bez gre\u0161ke, perfektno odsviran, sajnfeldovski duhovit, tehni\u010dki savr\u0161en (hvala Joci, \u0110oletu i ekipi na tome) i u\u017eivao sam u svakom njegovom sekundu tokom svih 90+ minuta. Izbor pesama koje je Chuck svirao bio je intrigantan, pa\u017eljivo doziran, i pored toga \u0161to nije svirao moju omiljenu “noviju” pesmu “Woman’s Voice”<\/em>. Ka\u017ee da “to nije to bez benda”<\/em> i dr\u017eim ga za re\u010d da \u0107e je odsvirati slede\u0107i put.<\/p>\n

Imao sam i jak ose\u0107aj sete i pomalo straha dok sam slu\u0161ao Chucka kako peva i svira. Nikada ranije nisam razmi\u0161ljao o smrtnosti i o tome da li sam sve \u0161to sam \u017eeleo uradio. U poslednjih nedelju-dve velike zdravstvene probleme i te\u0161ke operacije na srcu imali su heroji popdepresije Buddy Miller<\/strong> i Peter Case<\/strong> i pod jakim utiskom tih doga\u0111aja gledao sam koncert i razmi\u0161ljao…<\/p>\n

Malo mi smeta to op\u0161te mesto o “ubogim”<\/em> muzi\u010darima koji su bili “veliki”<\/em> pre dvadeset godina, a sada dekintirani sviraju po svetu za neku si\u0107u, a u SAD niko nije \u010duo za njih. To definitivno nije istina. Delimi\u010dno tu sliku o sebi i muzi\u010dari sami podgrevaju, jer ih mrzi da obja\u0161njavaju sveznalicama da to mo\u017eda nije tako. Vi\u0161e smo krivi mi koji ih volimo i pratimo, jer dolazimo da proverimo da li je na\u0161a slika o njima ispravna, a ne kakvi su na\u0161i heroji zaista.<\/p>\n

.:: CHUCK PROPHET ::. Live in Belgrade 25-02-2009
\n\/Holding On. Sister Lost Soul. Summertime Thing. Would You Love Me?\/<\/p>\nhttp:\/\/www.popdepresija.com\/mp3\/Chuck%20Prophet%20-%20live@do_bgd.mp3<\/a><\/audio>\n

Chuck Prophet<\/strong> je nikad bolje. Mo\u017ee da svira kada i s kim \u017eeli. Ima dovoljno novca da pristojno \u017eivi, a \u010dini mi se da je na korak od ulaska u povla\u0161\u0107eno dru\u0161tvo u kojem se od pre par godina nalazi Joe Henry<\/strong>, a utemeljio ga je T-Bone Burnett<\/strong>: producenti-muzi\u010dari-autori koji muzici drugih daju “ono \u0161to nedostaje” i za to su basnoslovno pla\u0107eni…<\/p>\n

Pri\u010dao mi je Chuck o svom dru\u017eenju s Danom Pennom<\/strong>, Alejandrom Escovedom<\/strong>, Gregom Leiszom<\/strong>, Joshom Ritterom<\/strong>, uticaju Stephanie Finch<\/strong> na njega, o snimanju albuma-posvete “Dreaming Waylon’s Dream”<\/em> albuma u podrumu i kasnijem telefonskom pozivu Waylonovog sina Shootera (na koji nije smeo da odgovori, ali ostao je zabele\u017een na sekretarici. Jennings jr je bio zadovoljan), o turneji sa Green On Red<\/strong> po Japanu i susretu sa The Pogues<\/strong> i Joe Strummerom<\/strong>, o tome kako se ose\u0107ao kada je saznao da su Jeffrey Lee Pierce<\/strong>, Strummer<\/strong> i Lux Interior<\/strong> umrli… sve \u010dega sam se setio da me je ikada zanimalo pitao sam i dobio sam i vi\u0161e odgovora nego \u0161to sam se nadao. On se svega se\u0107a i o svemu pri\u010da s puno strasti i ve\u0161to o\u017eivljava davno zaboravljene epizode iz \u017eivota. Bilo je to divno provedeno vreme i hvala mu na svemu, posebno strpljenju. Nova plo\u010da \u0107e biti divna, ne sumnjam u to. Holding on…<\/p>\n

U\u017eivajte uz\u00a0Reakcijine<\/strong><\/a>\u00a0slike sa koncerta\u00a0Chucka Propheta<\/strong>\u00a0u Beogradu<\/p>\n

[juicebox gallery_id=”22″]<\/p>\n

Chuck Prophet :: Sreda 25. februar 2009 :: DOB\/Velika sala<\/strong><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\"\"<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

U ve\u010ditoj \u0161etnji po predelima kroz koje je ve\u0107 pro\u0161ao Tajanstveni voz \u017dikice Simi\u0107a, stigli smo do stanice koju sam sve vreme nekako odlagao za kraj i smatrao da mo\u017eda nisam jo\u0161 dorastao izazovu.
\nSva sre\u0107a da \u017eivot ne konsultuje mene da li sam za ne\u0161to (ili nekog) spreman, tako da imam veliku \u010dast da predstavim muzi\u010dara kojem se divim i (pomalo) pla\u0161im…
\nChuck Prophet ili “Billy the Kid” je i bez Green On Red nasle\u0111a neko o kome bi moglo da se pri\u010da danima i no\u0107ima.
\nSamo na osnovu njegove dve poslednje studijske plo\u010de, albumu-posveti Waylonu Jenningsu, saradnji sa Danom Pennom i Alejandrom Escovedom mogao bih da ka\u017eem da je Chuck Prophet umetnik koji se ra\u0111a, ako se zvezde poklope, jednom u deset ili dvadeset godina.<\/p>\n

Dragan Ambrozi\u0107 napisao je zvani\u010dni press tekst za gostovanje Chucka Propheta u Beogradu.<\/p>\n

*******************
\nChuck Prophet spada u istaknute zvezde Americane<\/em> i zahvaljuju\u0107i svom jedinstvenom talentu i popularnosti, ve\u0107 godinama se ubraja u vrhunske koncertne atrakcije. Ovaj nao\u010diti gitarista koji je u sebi pre desetak godina otkrio i izuzetnog peva\u010da, razvio je respektabilnu karijeru po zavr\u0161etku “misije” sastava Green On Red, legendarne gubitni\u010dke<\/em> country-rock grupe osamdesetih. Snimiv\u0161i 1990. za 800 dolara svoj sada ve\u0107 klasi\u010dni debi album Brother Aldo<\/em>, Prophet se nenadano predstavio ne samo kao zapa\u017een autor, ve\u0107 je, u godinama koje su usledile, kroz desetak albuma definisao tokove onoga \u0161to \u0107e se pod imenom Americana<\/em> de\u0161avati.<\/p>\n

Zbog svog neospornog svira\u010dkog i autorskog kredibiliteta uva\u017eavan je i od strane ortodoksnih rokera i od strane muzi\u010dara sa roots scene, a Chuck se brzo etablirao i kao izuzetna solo koncertna atrakcija. Na njegovim albumima radili su ili gostovali producenti i snimatelji koji su istovremeno oblikovali snimke Toma Waitsa, Dinosaur Jr, Los Lobos i Giant Sand, a na pozive na saradnju su se uvek odazivali ili je on odlazio kod prijatelja kao \u0161to su: Steve Wynn, Dan Stuart, Bob Neuwirth, Alejandro Escovedo, Warren Zevon, Aimee Mann, Lucinda Williams, Jonathan Richman, Jim Dickinson…<\/p>\n

.::CHUCK PROPHET u Beogradu :: radijska reklama::.<\/p>\n

Chuck Prophet je danas jedan od najboljih izdanaka ameri\u010dke singer-songwriter \u0161kole, bar onog njenog dela koji je zainteresovan za tradicionalno nasle\u0111e folka, countryja i autorskog rocknrolla. Kao \u0161to sam ka\u017ee: \u201cnajvi\u0161e me inspiri\u0161e rad gitarista koji umeju da pevaju, kao \u0161to su Bob Dylan, Alex Chilton, JJ Cale – i naravno Hendrix\u201d<\/em>. Istina je da se i zvuk neprolaznih veli\u010dina kao \u0161to su Keith Richards ili Jimi Hendrix mo\u017ee \u010duti kad Chuck uzme gitaru u ruke, kao \u0161to je jasno da se senka Grama Parsonsa ose\u0107a u njegovom glasu \u2013 rokerska klasika sa savremenom porukom.<\/p>\n

Chuck Prophet u Beograd dolazi u sredu 25. februara. U Velikoj sali Doma omladine odr\u017ea\u0107e solo koncert, a karte su u pretprodaji na biletarnici DOB-a od 26. januara, po ceni od 1000 dinara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Chuck Prophet je divan \u010dovek, genijalni muzi\u010dar, zanimljiv i duhovit pripoveda\u010d. Koncert koji je odr\u017eao<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":930,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-684","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-koncerti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/684","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=684"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/684\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2066,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/684\/revisions\/2066"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/930"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=684"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=684"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=684"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}