{"id":697,"date":"2006-04-28T17:02:55","date_gmt":"2006-04-28T15:02:55","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=697"},"modified":"2020-05-02T08:44:29","modified_gmt":"2020-05-02T06:44:29","slug":"marah-u-beogradu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=697","title":{"rendered":"Marah u Beogradu"},"content":{"rendered":"
\"\"
Foto: Reakcija<\/figcaption><\/figure>\n

Pitao me je ju\u010de jedan prijatelj “dokle \u0107e da traje moj mazohizam” i usput mi “objasnio” da nije poenta organizacije koncerata da se stalno gube pare. Na prvo sam mu rekao “ne\u0107e jo\u0161 dugo”, a na drugo “znam”.<\/p>\n

Daleko od toga da mi je svejedno \u0161to “pucam pare”.
\n<\/em>
\nA onda mi je jo\u0161 jedan prijatelj, sasvim u svom stilu, rekao da nema smisla vi\u0161e jadikovati nad situacijom i stalno se pravdati i obja\u0161njavati svima, izazivaju\u0107i “saose\u0107anje” ne bi li se situacija malo promenila.<\/p>\n

Za jedne \u0107u, ka\u017ee, uvek biti luzer, jer takvi nikad ne daju svoje pare pa onda misle da su svi oni koji to \u010dine nekakvi ludaci. Za druge, razumnije i saose\u0107ajnije, nisu potrebna obja\u0161njenja. Samo malo vi\u0161e novca sa obe strane.<\/p>\n

S tim nekako dolazi i ona mnogotra\u017eena dobra volja. Teret “vizionarstva” je te\u017eak teret. Time je jo\u0161 ve\u0107e dostignu\u0107e nositi ga tiho i dostojanstveno. Ili \u0161to bi Afro-Amerikanci rekli “no use in bitchin and moanin’ – stay and play or quit and you’re shit”.<\/p>\n

\"\"
Foto: Reakcija<\/figcaption><\/figure>\n

A motiv da ovako ne\u0161to nastavim da radim uvek \u0107e postojati.
\nMotiv da vidim svoje prijatelje sre\u0107ne.
\nMotiv da me Zlatko zajebava kako me je video “da sam \u0111uskao”.
\nMotiv da su moji najbli\u017ei prijatelji do\u0161li, kupili kartu i “sijali” posle koncerta.
\nMotiv da vidim desetak osoba mla\u0111ih od 20 godina na koncertu.
\nMotiv da vidim Dragana kako “udara ritam” i ostaje budan do 3am (uz konzumaciju alkohola!). Motiv da vidim bend koji daje sve “\u0161to ima” i koji je presre\u0107an \u0161to je do\u0161ao “so far east” (i koji \u017eeli opet da do\u0111e)…
\nI sigurno ima jo\u0161 milion motiva.<\/p>\n

Rokenrol je idealan za eskapizam. Nudi bla\u017eenstvo na par sati, bez obzira kako ste se pre toga ose\u0107ali. Drago mi je \u0161to ste bili na koncertu Marah<\/a>. Verujem da je i vama bilo drago.<\/p>\n

\u0160ta \u0107e biti dalje? Nemam pojma. Razmi\u0161ljam o Clem Snide, The Czars, Woven Hand… Nadam se da \u0107e jo\u0161 neko da “razmi\u0161lja sa mnom”.<\/p>\n

Marah: Bend od milion dolara <\/strong>\/Pi\u0161e: Svetlana \u0110olovi\u0107\/<\/p>\n

Od onih dvestotinak prisutnih te ve\u010deri, tek je polovina znala \u0161ta da o\u010dekuje, dok je ona druga, navija\u010dka, znati\u017eeljna polovina pobo\u017eno u\u0161etala u mrak sale dr\u017ee\u0107i pal\u010deve i sebi i bendu sa smo jednom \u017eeljom – da im se desi ne\u0161to lepo i uzbudljivo. O kako su svi bili zate\u010deni onim \u0161to su dobili…<\/p>\n

Nekoliko dana posle onoga \u0161to se desilo u \u010detvrtak 27. apila u maloj sali DOB-a, jo\u0161 mi lupa srce i jo\u0161 mi \u0161u\u0161ti u u\u0161ima. Pu\u0161tam \u2019sabrana dela\u2019 u mp3 formatu, u \u017eelji da prepoznam jo\u0161 neke pesme, a u stvari da jo\u0161 jednom prizovem taj nestvarni trenutak koji pri\u017eeljkuje svaki rokenrol hodo\u010dasnik \u2013 da padne na kolena pred \u2019gore\u0107im \u017ebunom\u2019 svoje vere. A taj trenutak \u010daroban je utoliko vi\u0161e \u0161to je neponovljiv. \u010cak i ako vatrenu filadelfijsku petorku vidimo ponovo u na\u0161em kraju za nekoliko meseci ili godina.<\/p>\n

Od onih dvestotinak prisutnih te ve\u010deri, tek je polovina znala \u0161ta da o\u010dekuje, dok je ona druga, navija\u010dka, znati\u017eeljna polovina pobo\u017eno u\u0161etala u mrak sale dr\u017ee\u0107i pal\u010deve i sebi i bendu sa smo jednom \u017eeljom – da im se desi ne\u0161to lepo i uzbudljivo. O kako su svi bili zate\u010deni onim \u0161to su dobili! SVI, od najuverenijih poznavalaca do najslu\u010dajnijih prolaznika oti\u0161li su te no\u0107i ku\u0107i preporo\u0111eni. Trebalo je samo prepustiti se i upiti u sebe to mani\u010dno \u2019zra\u010denje\u2019, ono koje isceljuje i najstro\u017ee cinike i najravnodu\u0161nije pametnjakovi\u0107e. Pred ovom \u2019silom odozgo\u2019 i najtvr\u0111i su popustili. Ako me pitate \u0161ta je to u tom bendu, ni po \u010demu posebnom u dana\u0161njem cirkusu starleta i nakaza, \u0161to ih na sceni \u010dini tako fascinantnim, \u2019najboljim \u2019\u017eivim\u2019 bendom na svetu\u2019, sto razloga bi se dalo otkriti, a opet jedan bi objasnio sve \u2013 oni \u017eive svoju muziku. I ta istina tako jednostavna za re\u0107i, a tako te\u0161ka za ostvariti daje im neverovatnu uverljivost i snagu, od kojih se trese tlo pod nogama. Ta vera u sebe, u sopstvenu jedinstvenost i pored niza op\u0161tih mesta koji okru\u017euju njihovu muziku, kao i neobi\u010dna skromnost misionarskog tipa, glavni su \u2019krivci\u2019 za njihovu spektakularnost na sceni. Takva posve\u0107enost i sr\u010danost, potpuno predavanje svega \u0161to imaju svima koji su do\u0161li da im veruju, ne mo\u017ee ostati neuzvra\u0107ena. U \u010detvtrak smo spoznali novo zna\u010denje fraze \u2019krv, suze i znoj\u2019. Cela istorija rokenrola stajala je pred nama, tako \u017eiva i mlada, neodoljiva, puna energije i \u017eivotne radosti. To je bio trenutak kada se setimo za\u0161to je rokenrol eliksir \u017eivota.<\/p>\n

Predstava koja je, metafori\u010dno, po\u010dela muzikom iz filma \u2019Rocky\u2019 i zavr\u0161ila obradom Vili Nelsonovog klasika \u2019On The Road Again\u2019, poetski \u017eestoko nam je ispri\u010dala pri\u010du o ostvarenju snova, negde na putu, daleko od ku\u0107e. Lako\u0107a sa kojom odpra\u0161i\u0161e dva sata furiozne svirke, zadivila je nepodeljeno sve prisutne, ogluvele i mokre do gole ko\u017ee. Kolike su se pivske merice dizale u vazduh te no\u0107i, u slavu ovog veli\u010danstvenog benda… Poslednje atome snage sa\u010duvasmo na kraju za osmeh, iskren i blistav, onaj bla\u017eeni, od uva do uva. Zahvalni \u0161to nas Bog ipak nije zaboravio u ovoj Nedo\u0111iji.<\/p>\n

U no\u0107ima poput ove, svakodnevni \u017eivot izgleda kao trudbeni\u010dko mese\u010darenje koje ponekad prekidaju ovakvi besprekorni trenuci prave sre\u0107e. Bu\u0111enja.<\/p>\n

 <\/p>\n

PD GIG :: MARAH, 27. april 2006, DOM OMLADINE\/KLUB<\/strong><\/p>\n

\"\"Pre nekog vremena jedan nadahnuti novinar rekao je da je muzika koju prave bra\u0107a\u00a0Dave i Serge Bielanko\u00a0<\/b>(koji su srce filadelfijskog benda\u00a0“Marah”<\/b>\u00a0– hebrejska re\u010d, zna\u010di “gorak”) – \u017eiva verzija “Ipod Shufflea” \u2013 po\u0161to na najbolji na\u010din bira esenciju iz karijera\u00a0Brucea Springsteena\u00a0<\/b>ili\u00a0Phila Spectora<\/b>, Stax izvo\u0111a\u010da ili “britanske invazije”. Razlika u odnosu na ma\u0161inu je da u slu\u010daju Marah nije potrebno preskakati pesme \u2013 svaka je na svoj na\u010din savr\u0161en spoj rock\u2018n\u2019roll nasle\u0111a i novog vremena. Pet studijskih albuma kasnije i posle vi\u0161e od hiljadu odsviranih koncerata,\u00a0Marah<\/b>\u00a0su i dalje na “svetoj misiji.” U nekim trenucima \u010dini se da njihova potraga za savr\u0161enom pesmom i “definitivnim albumom” samo \u0161to nije zavr\u0161ena. Posle toga, ionako planiraju da nestanu…<\/p>\n

Skoro svaki (nepoznat) bend voli za sebe da ka\u017ee da je “najbolji bend za koji niko nije \u010duo”. U slu\u010daju Marah to je uglavnom istinito. Da li je dovoljan razlog za slavu i priznanje to \u0161to je sa Marah u\u017eivo i na plo\u010di svirao Springsteen? Ili to \u0161to\u00a0Nick Hornby\u00a0<\/b>\u2013 autor kultnih romana “Stadionska groznica”, “High Fidelity”, “Kako biti dobar” \u2013 za njih ka\u017ee da su najbolji bend na svetu i ve\u0107 nekoliko godina o njima pi\u0161e hvalospeve u NY Timesu, a neretko se \u2013 kada su Marah “u kraju” \u2013 popne na binu da “odsvira neku”? Ili to \u0161to je\u00a0Stephen King\u00a0<\/b>\u2013 kralj horora \u2013 za njihovu aktuelnu plo\u010du “If You Didn’t Laugh, You’d Cry” rekao da je album godine, bez neke ve\u0107e konkurencije? Ipak, 4 godine kasnije, od kada je lavina hvalospeva krenula da se obru\u0161ava, Marah su zadr\u017eali svoj “lo-fi” profil i sigurno nisu “poveli r\u2018n\u2019r u novi milenijum”. Za\u0161to je to tako odgovor je jednostavan \u2013 ako \u017eelite da ga \u010dujete. Dejv i Ser\u017e od prvih dana postojanja Marah \u017eeleli su da sviraju urbanu, ogor\u010denu i direktnu, zanimljivu i intimnu muziku po uzoru na Bossa, the Replacements ili the Ramones. Takmi\u010denje \u2013 ko od dva brata pi\u0161e bolje pesme jo\u0161 nije zavr\u0161eno. Oko jedne stvari, svi se ipak sla\u017eu \u2013 Marah u\u017eivo zvu\u010de fascinantno. Neverovanta energija, gitare koje se prepli\u0107u sa bend\u017eom i harmonikom i klavir koji se bori za svoje mesto na “velikom platnu”, \u010dine da ova me\u0161avina punka i countryja, rock\u2018n\u2019rolla i soula, funkcioni\u0161e na savr\u0161en na\u010din u interakciji sa publikom i daje bendu i njihovoj muzici sasvim druga\u010dije zna\u010denje i snagu.<\/p>\n

U beogradskom Domu omladine Marah sviraju u \u010detvrtak 27. aprila od 22h. Karte su u pretprodaji na blagajni DOB-a od polovine aprila po ceni od 600 dinara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pitao me je ju\u010de jedan prijatelj “dokle \u0107e da traje moj mazohizam” i usput mi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":699,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-697","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-koncerti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/697","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=697"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/697\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8996,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/697\/revisions\/8996"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/699"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=697"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=697"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=697"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}