{"id":814,"date":"2004-06-05T12:27:26","date_gmt":"2004-06-05T10:27:26","guid":{"rendered":"http:\/\/blog.popdepresija.com\/?p=814"},"modified":"2023-07-30T09:48:39","modified_gmt":"2023-07-30T07:48:39","slug":"spiritualized-live-05-06-2004-skoplje-bjrm-univerzalna-sala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=814","title":{"rendered":"Spiritualized Live 05.06.2004. Skoplje, BJRM, Univerzalna sala"},"content":{"rendered":"
\"\"
SHTAP ( \/ess\/aitch\/tee\/e\u026a\/pi\u02d0\/ )<\/figcaption><\/figure>\n

Poznata je ona pri\u010da kako su neke od najve\u0107ih plo\u010da u istoriji popularne muzike stvorene kao direktan odgovor na raskid ljubavi i patnju. Jason Pierce<\/strong>\u00a0je od ovoga stvorio poseban \u017eanr. Voleli ili ne njegov rad sa\u00a0Spacemen<\/strong>\u00a03, sulude se\u0161ne sa\u00a0Spiritualized<\/strong>\u00a0za vreme kojih snima isti album po nekoliko desetina puta, autokratsko vo\u0111enje benda i kitnjaste aran\u017emane o kojima je i genijalni\u00a0Phil Spector<\/strong>\u00a0mogao samo da ma\u0161ta,\u00a0Jason<\/strong>\u00a0je jedinstven.<\/p>\n

Dolazak sastava\u00a0Spiritualized<\/strong>\u00a0u Skoplje na tamo\u0161nji\u00a0Heineken Off Fest<\/em><\/a>\u00a0doga\u0111aj je koji je ravan operaciji na otvorenom srcu, sa vama\/nama koji iz prvog reda gledamo kako to izgleda i u isto vreme patimo, smejemo se, pla\u010demo i tra\u017eimo jo\u0161…<\/p>\n

Prvi utisak sasvim povoljan: nekoliko stotina ljudi u dosta zanimljivoj\u00a0“Univerzalnoj Sali”\u00a0<\/em>polukru\u017enog oblika. Publika – raznovrsna, uostalom kao i samo Skoplje. Lokalni veterani hipi pokreta, mladi “padavi\u010dari” iz Makedonije, isti takvi samo malo stariji iz Beograda, udava\u010de u providnim haljinama, stranci “na zadatku” i obezbe\u0111enje u sivim odelima sa crnim kravatama koje nije dozvoljavalo fotografisanje…<\/p>\n

\"\"<\/a>Zvuk apsolutno savr\u0161en. Svetlo kao iz snova: jednostavno i nenameljivo, sa nekoliko antologijskih efekata u klju\u010dnim trenucima koncerta.\u00a0ON<\/strong>\u00a0sasvim desno, sedi na stolici i apsolutno nezainteresovan za publiku ispred. Na sredini gitara i bas. Na drugoj strani bine efekti i klavijature, sasvim iza bubnjevi. Po\u010detak – jedini mogu\u0107, sa\u00a0“Electricity”<\/strong>. Totalni raspad, gledam oko sebe i nalazim bar jo\u0161 troje ljudi koji se nekontrolisano smeju u stanju totalne euforije… Slede\u0107ih dva sata prolazi po scenariju brzo\/sporo, a ve\u0107ina pesama u\u017eivo je “poja\u010dana” delovima numera iz poslednjih 15-ak godina \u017eivota\u00a0Jasona Pierca<\/strong>.<\/p>\n

Vapaj\u00a0“Lord Let It Rain On Me”<\/strong>\u00a0je lajtmotiv koji se provla\u010di kroz ceo koncert. Na\u00a0“Oh Baby”<\/strong>\u00a0siguran sam da nisam jedini koji vi\u0161e nije u stanju da kontroli\u0161e svoje pona\u0161anje. Da li je normalno za vreme koncerta da se analizira \u017eivot, biv\u0161e, sada\u0161nje (i budu\u0107e?) ljubavi, da donosi\u0161 odluke za koje si siguran da \u0107e\u0161 kasnije, hladne glave i kad pro\u0111e dejstvo alkohola , za\u017ealiti… Prokleti\u00a0Jason Pierce<\/strong>…<\/p>\n

Publika… Ako je neko mislio da je Beograd mesto u kojem publika na koncerte dolazi da se ispri\u010da, istra\u010dari i dovikuje, onda jo\u0161 ni\u0161ta niste videli\/\u010duli. Prosto je neverovatno koliku buku su stvarali “posetioci” koncerta. Povremeno mi se \u010dinilo da je i bend za\u010du\u0111en \u017eamorom koji dopire do njih, ali verujem da su znali da je osveta\u00a0“jelo koje se servira hladno”<\/em>… O tome malo kasnije.<\/p>\n

Posle 80-ak minuta ve\u0161tog balansiranja izme\u0111u psihodelije, buke i o\u010daja, do\u0161ao je trenutak koji \u0107e uni\u0161titi ono malo dostojanstva ljudi, koji su na koncert do\u0161li zbog muzike.\u00a0“Come Together”<\/strong>\u00a0kao odgovor na\u00a0“Born Slippy”<\/strong>\u00a0ili obrnuto? Oduvek sam imao ovu dilemu. Za mene je odgovor jasan. Posle diskopank transa usledio je mali instrumentalni uvod u pesmu za koju mislim da mi jedna od klju\u010dnih u relativno kratkom \u017eivotu. Solo na usnoj harmonici, svetlo nestvarno, on peva\u00a0“Though I have a broken heart, I’m too busy to be heartbroken, There’s a lot of things that need to be done…”<\/em>\u00a0Gotovo je. Sramota me je \u0161to pla\u010dem, prijatelji me gledaju, okre\u0107em glavu i zatvaram o\u010di… Neka traje jo\u0161… On ne misli da je ovo kraj.\u00a0“I hink I’m In Love?”<\/strong>\u00a0Odlu\u010di se vi\u0161e. Da li \u017eeli\u0161 da nas dokraj\u010di\u0161 ili da se sami “ukinemo<\/em>“?<\/p>\n

Do kraja koncerta nisam ni svestan \u0161ta se doga\u0111a.\u00a0“Osveta”<\/em>\u00a0o kojoj sam pri\u010dao kre\u0107e na samom kraju pesme\u00a0“Smiles”<\/strong>… Petnaestak minuta buke dostojne\u00a0Crazy Horse<\/strong>,\u00a0Sonic Youth<\/strong>\u00a0i\u00a0Dinosaur Jr<\/strong>zajedno. Osim nas koji se gledamo kao da smo \u010dlanovi nekog kulta,\u00a0“ostali”<\/em>\u00a0dr\u017ee ruke na u\u0161ima i mole za milost. Polako svi odlaze sa bine. On ostaje poslednji. Spu\u0161ta gitaru na zemlju, dolazi do mikrofona i recimo da je rekao\u00a0“Thank You.”<\/em>\u00a0Odlazi iza bine i nestaje.<\/p>\n

Nikada ne\u010dija “patnja” nije bila tako ohrabruju\u0107a i puna \u017eivotne radosti kao ove ve\u010deri.<\/p>\n

Skoplje setlist:\u00a0<\/strong>electRicity,\u00a0shine a light,\u00a0walking with jesus,\u00a0all of my tears,\u00a0hold on,\u00a0she kissed me,\u00a0lord let it rain on me,\u00a0oh baby,\u00a0anything more,\u00a0cheapster,\u00a0this little life of mine,\u00a0let it flow,\u00a0never going back,\u00a0ballad of richie lee, come together,\u00a0broken heart,\u00a0think I’m in love,\u00a0run,\u00a0take your time, smiles<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poznata je ona pri\u010da kako su neke od najve\u0107ih plo\u010da u istoriji popularne muzike stvorene<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":817,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[28,24],"tags":[],"class_list":["post-814","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-recenzije","category-dokolica"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/814","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=814"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/814\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12159,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/814\/revisions\/12159"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/817"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=814"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=814"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.popdepresija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=814"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}