{"id":8422,"date":"2019-10-07T09:54:59","date_gmt":"2019-10-07T07:54:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=8422"},"modified":"2024-09-16T09:48:22","modified_gmt":"2024-09-16T07:48:22","slug":"lazar-divjak-moj-zivot-sa-consecrationom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=8422","title":{"rendered":"Lazar Divjak: Moj \u017eivot sa Consecrationom"},"content":{"rendered":"

* bing *<\/em><\/p>\n

Novi Cons.
\n<\/em>(Link)
\n<\/em>Nije jo\u0161 iza\u0161ao.
\n<\/em>Baci uvce.<\/em><\/p>\n

Hopla!
\n<\/em>Hvala, hvala.
\n<\/em>U Rovinju smo, skidam \u010dim se domognem boljeg neta.<\/em><\/p>\n

Heheheh supeeeer.
\n<\/em>Taman se i pominje Rovinj u naslovnoj numeri.<\/em><\/p>\n

\"\"
\nRovinj, ka\u017ee\u0161?<\/p>\n

Da se prvo dogovorimo oko nekih stvari. Sebe uop\u0161te ne smatram kompetentnim da pri\u010dam o ovome o \u010demu sam po\u010deo. I jeste, \u010dinjenica da to svejedno radim je potpuno u skladu sa tradicijom ovog podneblja. Muzi\u010dke recenzije treba da pi\u0161u muzi\u010dki obrazovani ljudi, a ja to nisam. S jedne strane nemam ni dana bilo kakve muzi\u010dke \u0161kole, a sa druge fali i \u0161irina: mnogo volim i slu\u0161am muziku, ali volim relativno uzak deo spektra i postoji toliko toga \u0161to tamo negde svira, a za \u0161ta nikad nisam ni \u010duo. Ali znam kako je kada me ne\u0161to tako dobro prodrma, dr\u017ei i ne pu\u0161ta, kao kad sam \u010duo novi Consecration.<\/p>\n

Beograd, no\u0107, vo\u017enja od Dor\u0107ola do tu odmah preko reke. Prvo slu\u0161anje. Septembar, prozori spu\u0161teni, glasna muzika, nikog osim mene u kolima. Prelazim Brankov most i potpuno sam razoru\u017ean. Kakav po\u010detak albuma i kako lepa naslovna pesma. Od motora, hujanja vazduza i okolnog (dodu\u0161e prore\u0111enog) saobra\u0107aja ne razaznajem sve re\u010di, na\u010duljio bih u\u0161i, ali ne\u0161to mi govori da \u0107e do\u0107i vreme i za to. Samo slu\u0161am i \u010dini mi se da sam dobio mnogo vi\u0161e nego \u0161to sam o\u010dekivao.<\/p>\n

Kasnije te no\u0107i, vra\u0107am se istim putem, nigde nikog na ulicama. Slu\u0161am ponovo drugu i dobar deo tre\u0107e pesme. Ma \u0161ta je bre ovo? Ko im je dao da budu ovako dobri?<\/p>\n

Bend ili raste, ili izgubi smisao. Ako nisi siguran sa kog albuma je neka pesma, onda se ili radi o nekim dinosaurusima sa mali milion izdanja (kojima svaka \u010dast na dugove\u010dnosti, tu nema diskusije), ili su to ljudi koji su se zaglavili u nekoj formuli i ne mogu ili ne \u017eele da napreduju. Opet, i promene radi promena pod firmom eksperimentisanja sa zvukom ili sli\u010dnim izgovorima nisu ni\u0161ta posebno. Najve\u0107i carevi su oni koji idu napred, razvijaju svoj izraz i stalno se obnavljaju, ali svaki put kada izbace neku novu muziku ti si i bez gledanja siguran da zna\u0161 o kome se radi. Pogledaj \u0161ta se izdoga\u0111alo sa Deftonesima od 1995, ili \u2019ajde u mom slu\u010daju od 1997. na ovamo. \u0160ta tek jedan Calexico mo\u017ee da objasni na tu temu. Jasno je valjda za\u0161to o ovome pri\u010dam ba\u0161 sad u tekstu o Consecrationu, ne moram valjda da crtam? Consecration<\/a> je bend za \u010diji svaki novi album ve\u0107 godinama unazad prvo pomislim kako mi neverovatno deluje da su tako dobri, a odavde.<\/p>\n

Kod ku\u0107e, sutradan uve\u010de. Svi spavaju. Pu\u0161tam ceo album, kona\u010dno, natenane. Slu\u0161alice, glasno. Sad sam ve\u0107 siguran da sam Vizitu<\/em> \u010duo i ranije. Svirali su je ono jednom u Elektropioniru. Uvodni akordi i rif su ostali u glavi, kako i ne bi. Pesma ima sve, u manje od \u010detiri minuta dobije\u0161 i najne\u017enije i naj\u010distije, i implicitni kontrast, i bubanj koji je i meni priu\u010denom potpuno jasan i ba\u0161 zbog toga neodoljiv, i u po\u010detku stidljivu kao introvertni dvanaestogodi\u0161njak, pa posle herojsku gitaru.<\/p>\n

Album te\u010de pored i kroz mene, svuda je. Koji koncentrat atmosferi\u010dnih, sve\u017eih i tonova koji te vode na put, a opet kako postojan utisak! Sedim u fotelji, potpuno o\u010daran i osvojen zvukom. Ne znam gde se nalazim, eto kako se ose\u0107am. Znam koliko su dobri, znam sve, ali da album bude ovoliko<\/em> dobar? Pa kako, bre?<\/p>\n

Fascinantno je videti da je jedan bend tako daleko stigao i toliko razvio svoje ja<\/em>, kao \u0161to je slu\u010daj sa Consecrationom. Jo\u0161 pro\u0161le godine su pregurali punoletsvo. Kakvo soni\u010dno i li\u010dno putovanje od Auxa<\/em> iz 2008. do Plave lagune<\/em>. Da li je iko od svih ljudi koji su bili u bendu od onda do danas pretpostavio sa kakvom \u0107e se muzikom pojaviti pet albuma kasnije? Mo\u017eda je previ\u0161e o\u010dekivati da je konkretna ideja da se ne\u0161to ovako napravi postojala od po\u010detka, ali ne sumnjam da je vizija bila tu. Ne stvara se ovakva muzika bez toga u DNK. I da, ne frljam se velikim re\u010dima kad ka\u017eem \u201evizija\u201c. \u0160to se mene ti\u010de, vizija zna\u010di da uradi\u0161 ne\u0161to sa svojom znati\u017eeljom. Svako mo\u017ee da ka\u017ee: \u201eA \u0161ta bi bilo da dodamo Moog<\/em> i da vidimo \u0161ta dobijemo sa ovim dilejom ovde?\u201c, ali da odatle stigne\u0161 do ovakvog albuma \u2013 to je stvar vizije.<\/p>\n

Avion za Minhen, pogled kroz prozor, rano jutro, jo\u0161 se nije razdanilo. Novo preslu\u0161avanje. Izgubi se dosta zbog buke motora u pozadini, ali slu\u0161ao bih ovaj album i na dnu bazena. Poja\u010davam. Sti\u017eu zvuci vode i pla\u017ee, po\u010detak naslovne pesme. Koliko<\/em> je lepo. Glava sre\u0107na jer je zarobljena negde izme\u0111u Za\u017emuri<\/em>, Godine prolaze<\/em> i Neka svemir \u010duje nemir<\/em>. Pesma vodi direktno u detinjstvo, pesma je himna sva\u010dije nostalgije i najdra\u017eih uspomena, onih koje deli\u0161 samo sa nekim specijalnim. Ona vrsta stvari koje nekom tre\u0107em zazvu\u010de krajnje obi\u010dno, ali bi\u0107e dosta onih koji mo\u017eda ne znaju \u0161ta pri\u010da\u0161, ali razumeju o \u010demu pri\u010da\u0161. Lepota i topljenje od miline, u muzi\u010dkoj formi. Svaka stvar koja se desi u pesmi je najbolja ikad. Cela pesma je hodaju\u0107i i sviraju\u0107u kumborski superlativ.<\/p>\n

Voz za aerodrom, sutradan. Slu\u0161alice u u\u0161ima, ‘ajmo jo\u0161 jedan krug. Svaki put je kao novi sloj farbe: kao da su pesme takve da se lejeri i kanali otvaraju sukcesivno sa svakim novim slu\u0161anjem. Uvi\u0111am da ovaj album treba \u010duti i u\u017eivo od A do \u0160, i kre\u0107em da lobiram da se to i desi.<\/p>\n

Svaka generacija po\u010dinje put od nekoga, moja je po\u010dela od Bajage. Bajaga je etalon: on je mera na osnovu koje druga muzika zauzima svoje mesto. Jednostavno je, moramo da se dogovorimo da postoji ne\u0161to \u0161to predstavlja neosporan kvalitet, i da se onda zapitamo da li smo u istoj knjizi sa tim. Isto je u svakoj profesiji: ako ho\u0107e\u0161 da zna\u0161 da li ne\u0161to valja\u0161, mora\u0161 da vidi\u0161 gde stoji\u0161 u odnosu na najbolje. \u0160ta bi Bajaga uradio da ima ideju iz koje se razvila ta-i-ta pesma? Da li bi je napravio boljom, ili joj nije ni bilo spasa? Ja sam prili\u010dno siguran da su Consecration stigli do toga da su Bajaga nove generacije. Kada bi jo\u0161 samo novoj generaciji bilo jasno da joj je potreban Bajaga, gde bi nam bio kraj.<\/p>\n

U kolima, vikend, idemo sa jednog na drugi de\u010dji ro\u0111endan. Svira Kabriolet<\/em>. Kakva predivna, \u010dista, da je zagrli\u0161 i ne pusti\u0161 pesma. Dobra i naivna kao dobri mali de\u010dak. Sa onim magi\u010dnim introm i gitarom za koju bi the Edge rekao: \u201eBravo, sine, sve si shvatio.\u201c Nemoj neko sad da mi koluta o\u010dima ovde, pri\u010dam o U2 iz vremena kad su se jo\u0161 uvek bavili muzikom, a to vreme je i te kako postojalo. Pesma koja u\u010dini da se oseti\u0161 kao de\u010dak \u010dak iako nikad nisi bio de\u010dak, ali i mnogo vi\u0161e od toga: ona je most, ona povezuje malog de\u010dka sa onim \u0161to je sanjao i postao kao malo stariji, ali jo\u0161 uvek ne jedan od starijih. Dobro\u0107udni dalji i mla\u0111i muzi\u010dki, to jest tematski ro\u0111ak Rocket<\/em> od Smashing Pumpkins.<\/p>\n

Vra\u0107amo se ku\u0107i. Iva pita: \u201eA jel\u2019 bi mogao opet da pusti\u0161 novi Consecration?\u201c<\/p>\n

Koliko samo ima smisla to \u0161to Consecration radi. Pogledaj bilo koju njihovu svirku, pogledaj im CV: \u0161est albuma, integritet, zrelost, strast, prirodnost,\u00a0 odnos prema muzici koju stvaraju i ljudima koji je slu\u0161aju koji je jednako za iskreno divljenje koliko i za ono robertdenirovsko sitno pu\u0107enje usne koje ka\u017ee: \u201ePazi kad si prili\u010dno OK\u201c. I muzika koja jo\u0161 odavno zvu\u010di kao da nije odavde. Koliko smo sre\u0107ni \u0161to imamo jedan takav bend ovde. Kako to misli\u0161: \u201eMalo ljudi to i prime\u0107uje\u201c? Tja, \u0161ta \u0107u ja tim ljudima koji ne prime\u0107uju. Mo\u017ee\u0161 nekog da nau\u010di\u0161 da otvori o\u010di, ali ne mo\u017ee\u0161 da ga nau\u010di\u0161 da gleda.<\/p>\n

Dva\u2019es\u2019\u0161estica, vozim se na posao. Neka korist od raspalog Beograda, zbog gu\u017eve \u0107u sti\u0107i da preslu\u0161am ceo album jo\u0161 jednom. Ima tih nekih pesama i albuma koji sa takvom lako\u0107om prave slike u tvojoj glavi. Ne treba im ni\u0161ta komplikovano, nikakvi nedoku\u010divi taktovi, pametne progresije i romani u vi\u0161e tomova u tekstu. Ptice<\/em> od Darkwood Duba mi uvek prvo padnu na pamet. Napraviti takve pesme mora da je posebna nauka, ali kad se de\u0161avaju, one zvu\u010de tako effortless<\/em>. Ne znam \u0161to pominjem Darkvude, verovatno da podvu\u010dem kakvom dru\u0161tvu Consecration pripadaju. Tvin Piks<\/em> je iz te pri\u010de. Pojma nemam o \u010demu se tu radi, da li je autobiografska, da li je aluzija na ne\u0161to Lin\u010dovo ili ko zna \u010dije, samo znam da se ko\u017ea je\u017ei od ona tri tona, bilo na po\u010detku kad postave atmosferu, bilo tamo na 2:10 kad se obru\u0161e na tebe kao zanemo\u0107ali mrki medved. Na kraju, nije ni va\u017eno o \u010demu je. \u0160ta god da je, doprlo je do mene. \u017divi kroz mene i kroz ono \u0161to u sve to u\u010ditavam. Mo\u017eda to nisu nameravali, ali to su dobili. A ako su to hteli, radi se o \u010distom ume\u0107u.<\/p>\n

Kvalitet transcendira \u017eanrove i stilove. Kad je ne\u0161to stvarno toliko dobro, mo\u017ee\u0161 i da ne podnosi\u0161 takvu vrstu muzike, ali ne\u0107e\u0161 mo\u0107i da la\u017ee\u0161 da je lo\u0161e. Izme\u0111u Consecrationa i neospornog kvaliteta je znak jednakosti. Toliko je jednostavno. \u010cini mi se da ne mo\u017ee\u0161 da voli\u0161 muziku, a da ne po\u017eeli\u0161 da \u010duje\u0161 ovaj bend \u010de\u0161\u0107e, da im bude\u0161, odnosno da ti budu bli\u017ee, i da ti \u017eivot u\u010dine lep\u0161im. Svaki novi susret sa njima te prema\u017ee jo\u0161 jednim slojem onog ne\u010deg blagog i umiruju\u0107eg, jo\u0161 bli\u017ee u\u0161u\u0161ka, u\u010drvsti svoj zagrljaj.<\/p>\n

Vozim na Marakanu, pustio nove Conse jo\u0161 kad sam se isparkirao. Kupim Jovu na \u0107o\u0161ku Starine Novaka i Dalmatinske. Negde u Kneza Milo\u0161a prepoznaje pesmu. \u201eStra\u0161na stvar. Sa novog albuma?\u201c U Karkosi<\/em> je iza\u0161la jo\u0161 pre par godina u nekoj \u201eu\u017eivo iz studija\u201c varijanti. I nju i Tvin Piks\u00a0<\/em>su svirali u\u017eivo u Bo\u017eidarcu jo\u0161 pre… pa jedno \u010detiri-pet godina, mislim pre nego \u0161to je i Grob\u00a0<\/em>iza\u0161ao. Obo\u017eavam kako krene naizgled stidljivo, ali sa ube\u0111enjem ispod povr\u0161ine, i sti\u0107i \u0107e daleko jer prosto ima nameru da to uradi, ni\u0161ta niko ne mo\u017ee da uradi da je spre\u010di. Pa se onda to ube\u0111enje malo istro\u0161i, \u017eivot je prosto takav, misli\u0161 ukalupi\u0107e te, bi\u0107e kako univerzum ho\u0107e, ni\u0161ta se ti tu ne pita\u0161. Pa se trgne\u0161 iz melanholije jer je to tvoj \u017eivot i \u0161ta ima tu neko da ti pri\u010da \u0161ta mo\u017ee\u0161 a \u0161ta ne, i idemo: jednom po hajhetu i jednom po \u010dajni, malo se pospremi soba tomovima i snerom, i daj mu ga po Hm-A\u2013G\u2013Em (ali u H \u0161timu, evo sad mi stigla dojava, zna\u010di ne poku\u0161avajte kod ku\u0107e). Neka se dere, neka isti taj univerzum \u010duje sa \u010dim se ti ne sla\u017ee\u0161 i \u0161ta mu ne\u0107e\u0161 dozvoliti. I onaj bubanj na kraju, negde tamo Deni \u0160uler zadovoljno klima glavom kad ga \u010duje.<\/p>\n

Jeste vala stra\u0161na stvar.<\/p>\n

Sedimo na stadionu, Zvezda daje drugi ili tre\u0107i gol Ma\u010dvi. Nikola odjednom ka\u017ee: \u201e\u010cuo sam novi Consecration. Odli\u010dan je! Zvuk je ba\u0161 pun.\u201c<\/p>\n

Predivan je bio taj dan kada je stigla poruka. Rovinj u septembru, na Katarini jedva da ima ljudi, blago sunce, topla voda. Nekako sam znao da je to \u0161to \u0107u dobiti ne\u0161to specijalno, takav je bio dan, na takvom sam se mestu u \u017eivotu nalazio. Trebalo je da pro\u0111e par dana dok nisam uspeo da \u010dujem to \u0161to sam dobio.<\/p>\n

Prvo sam mislio da tako zvu\u010di leto. Ne. Tako zvu\u010di septembar, kad pre\u017eivi\u0161 leto i sre\u0107an ili tu\u017ean, ili i jedno i drugo, do\u0111e\u0161 ku\u0107i. I zna\u0161 da \u0107e\u0161 imati za \u010dim da bude\u0161 nostalgi\u010dan. I ima\u0161 muziku koja \u0107e te do kraja \u017eivota direktno voditi u to leto.<\/p>\n

Vozim za Kr\u010dedin. Pu\u0161tena Plava laguna<\/em>. Ne znam vi\u0161e koje preslu\u0161avanje. Na zadnjem sedi\u0161tu Lon\u010darevi\u0107 prestao da zabavlja Filipa po\u0161to mi je sin zaspao. Pri\u010damo o onome \u0161to slu\u0161amo, obojica ve\u0107 odavno kupljeni. Povla\u010dim paralelu sa Bajagom, onu od malopre. Toliko toga ima na ovom albumu, tako je kompaktno, a tako \u017eivo, izra\u017eajno. Rafinerija<\/em>, na primer. \u010cujem sva\u0161ta u njenom opisu, \u010dujem Palms kada me njen zvuk zaintrigira i naje\u017ei, \u010dujem zlokobnost Moog<\/em> sintisajzera kao da je negde u pozadini upaljen \u010cernobil na HBO, pa me i to naje\u017ei, samo je jeza druga\u010dija. Jebote, kakav album<\/em>.<\/p>\n

Kasno popodne, vra\u0107amo se iz Kr\u010dedina. Lon\u010darevi\u0107 ne\u0161to negoduje na moj muzi\u010dki izbor. \u201eAj’ pusti opet Consecration.\u201c ‘Ajde! Filip je opet zaspao. Lon\u010darevi\u0107 mi pri\u010da o planovima za koncert 30. novembra. Jedva \u010dekam. Prekida nas zvuk iz mog d\u017eepa.<\/p>\n

* bing *<\/em><\/p>\n

Hej hej \ud83d\ude42<\/p>\n

Ho\u0107e\u0161 pisati neku recenziju o Plavoj laguni?<\/p>\n

Recenziju, ka\u017ee\u0161? Ne znam, jel’ mo\u017eemo kao recenziju da pro\u0161vercujemo mene koji trabunjam o tome koliko sam se zaljubio u jedan album?<\/p>\n