{"id":8773,"date":"2020-02-20T15:49:22","date_gmt":"2020-02-20T14:49:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=8773"},"modified":"2020-12-10T10:03:49","modified_gmt":"2020-12-10T09:03:49","slug":"andy-pavlov-me-and-my-love-on-the-road-to-honduras-the-minutes-after-infinity-for-piano-solo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=8773","title":{"rendered":"Recenzija [muzika] | Andy Pavlov – Me and My Love on the Road to Honduras (The Minutes After Infinity for Piano Solo)"},"content":{"rendered":"
\"\"
Foto: Laslo Antal<\/figcaption><\/figure>\n

Ti\u0161ina je mo\u0107no oru\u017eje koje je u stanju da provocira, prkosi, iska\u017ee nezadovoljstvo, a u kombinaciji sa klavirom mogu potpuno da razumem \u0161ta je Vudi Gatri \u017eeleo da ka\u017ee onim natpisom na gitari (Ova ma\u0161ina ubija fa\u0161iste). Celog \u017eivota slu\u0161am kantautore i iako i dalje volim taj klasi\u010dni folk-rok arhetip – “pesnik s akusti\u010dnom gitarom” – pesni\u010dki deo po\u010deo je sve vi\u0161e da mi smeta. Jednostavno izgubio sam strpljenje za banalne stihove, traljave re\u010denice i odsustvo truda kada su re\u010di koje se izgovaraju u pitanju. Sa savremenom klavirskom muzikom imamo tu slobodu da sami sebi stvaramo pri\u010de koje \u017eelimo da ka\u017eemo – i sebi i drugima.<\/p>\n

Andrija Pavlovi\u0107 je roker, pijanista i kompozitor. Mo\u017eda ga znate kao lidera grupe Ola Horhe<\/strong> (#funfact: jedan od prvih vinila Odli\u010dnog hr\u010dka bio je debi album Ola Horhe, 2011) koja je bila aktuelna i bitna pre desetak godina i svirala \u0161irom ex-YU. Ili kao jednu polovinu tandema (druga polovina je \u010dudesna Sonja Lon\u010dar) LP Duo<\/strong> i LP Elektro<\/strong>? Prvi su svetlo na kraju tunela za sve zaljubljenike u klasi\u010dnu muziku, drugi futurizam i estetiku “Brazila” pakuju u sintovanu paralelnu realnost. Za svoj alter ego “Endi Pavlov” (Andy Pavlov<\/a><\/strong>) Andrija ka\u017ee da je “ju\u017enoslovenski muzi\u010dki apatrid”. Ko je zaista Endi Pavlov? Pre svega on je kantautor, pi\u0161e pesme za klavir koje sam i izvodi, inspiri\u0161e se Kejd\u017eom, Monkom, minimalizmom, eksperimentom, rokenrolom… Njegova poezija je strasna, prepuna slika iz \u017eivota, fantasti\u010dnih krajolika, ljudi koji padaju i di\u017eu se, pla\u010du, smeju se, \u017eive svoje snove, bore se i ne odustaju od ljubavi.<\/p>\n

\"\",,Njegov prvi album ,,Me and My Love on the Road to Honduras \u2013 The Minutes After Infinity for Piano Solo<\/strong>\u201d (Universal, 2020) inspirisan je dubinom i misterijom jednog perioda njegovog \u017eivota gde je sve \u0161to je do tada poznavao isparilo, da bi se potom iz guste magle pojavila velika ljubav, dom i novo razumevanje sebe. \u201c<\/p>\n

Zna\u010di imamo jedan klasi\u010dan melodramski arhetip, ovoga puta u 6 \u010dinova: The Boys from the East, There\u2019s No Reason to Cry, Requiem for My Soul, Taking and Leaving Off, Your Heart is Melting i Me and My Love on the Road to Honduras.<\/p>\n

Trodelna “The Boys from the East” uvodi nas u likove, upoznajemo mesto de\u0161avanja i polako po\u010dinjemo da shvatamo za\u0161to je drama i za\u0161to se sve raspada. Po\u010detak je Kunderovski, isto\u010dnoevropski, prepun nekontrolisane strasti i preuveli\u010danih reakcija. “There\u2019s No Reason to Cry” u dva dela je samospoznaja, prihvatanje neuspeha i poku\u0161aj da se isti racionalizuje. “Requiem for My Soul” u \u0161est crtica opisuje patnju, bol i samo\u0107u i priprema nas za novi po\u010detak, “Taking and Leaving Off” je beg od nametnute realnosti, stidljivo ma\u0161tanje o normalnom funkcionisanju i vra\u0107anje empatije u \u017eivot. “Your Heart Is Melting” je povratak leptiri\u0107a u stomak, je\u017eenje i novootkriveni smisao \u017eivota, a zavr\u0161na “Me and My Love…” sre\u0107an kraj ove melodrame i po\u010detak jednog sasvim novog \u017eanra.<\/p>\n