{"id":8816,"date":"2020-03-11T15:46:28","date_gmt":"2020-03-11T14:46:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=8816"},"modified":"2026-01-22T08:52:58","modified_gmt":"2026-01-22T07:52:58","slug":"emocije-revisited-branka-parlic-inities-2017","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.popdepresija.com\/?p=8816","title":{"rendered":"Recenzija [muzika] | Emocije revisited: Branka Parli\u0107 – Initi\u00e9s 2017"},"content":{"rendered":"

Utiske bele\u017ee Vladimir Sko\u010daji\u0107 Sko\u010da i Ivan Lon\u010darevi\u0107 \/VS \/IL<\/em><\/p>\n

\n

\"\"
\nMuzika je okean iz kojeg izvla\u010dimo re\u010di koje su nam potrebne i od njih pravimo pri\u010de i obja\u0161njavamo svoje postupke. Neka muzika je umetnost, neka trivijalnost, a podjednako su nam bitne i potrebne sve vrste muzike, jer svet u kojem je sve lepo i nadahnjuju\u0107e nije svet za ljude… \/IL<\/p>\n

Svaki ozbiljan muzi\u010dar re\u0107i \u0107e vam da ako nau\u010dite sviranje klavira, ne\u0107ete imati ve\u0107ih problema da savladate bilo koji drugi instrument. Klavir je osnova svega. To je \u010dinjeni\u010dno stanje i nije ba\u0161 neka tema za polemiku.<\/span><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de subjektivnog do\u017eivljaja muzike, sklon sam da tvrdim da je i tu klavir osnova svega. Ne postoji nijedan drugi solo instrument koji mo\u017ee da me pomeri na isti na\u010din kao klavir. Volim i akusti\u010dnu gitaru i violinu i trubu i saksofon i harfu, ali kada \u010dujem samo njih pojedina\u010dno, ose\u0107aj koji imam u pore\u0111enju s onim kada slu\u0161am solo klavir, ne mo\u017ee da se poredi.<\/span><\/p>\n

Gde je klavir, tu je Erik Sati, francuski kompozitor koji je \u017eiveo krajem 19. i po\u010detkom 20. veka. On mi je ve\u0107 nekoliko decenija prva asocijacija na ovaj instrument. Sati je najzaslu\u017eniji za\u0161to su se milioni ljudi zaljubili u klavir, a ja sam samo jedan od njih. Niko pre, ni posle njega, nije napisao melodije za crno-bele dirke koje na takav na\u010din, bez ijedne re\u010di, obja\u0161njavaju prirodu, ljudsku du\u0161u, no\u0107 i vreme. Zbog toga Satijeva muzika osvaja ljude i gotovo jedan vek nakon njegove smrti. \/VS<\/span><\/p>\n

Prvi susret s albumom\/plo\u010dom Erik Satie \u201cIniti\u00e9s 2017\u201d<\/strong> (Triston Master recordings i Odli\u010dan hr\u010dak<\/a>, 2019) pijanistkinje Branke Parli\u0107 je vizuelan. Prosto vas tera ta slika na omotu (fotografija je delo Manje Holodkov, dizajn omota uradio je \u010ceda Dr\u010da – Error) da zurite, pipate i hipnotisano tra\u017eite skriveno zna\u010denje. Skulptura \u201eSiro\u010di\u0107i\u201d nalazi se u Narodnom muzeju u Zrenjaninu u Legatu vajarke i kerami\u010darke Zlate Markov Baranji. Na\u010dinjena je od bojene terakote i predstavlja pet de\u010daka koji stoje svako za sebe, kratko o\u0161i\u0161anih, obu\u010denih u duge plave haljine sa narand\u017eastim nanulama na nogama, klempavih u\u0161iju, ozbiljnog izraza lica i ogromnih plavih o\u010diju. I te o\u010di zagledane u daljinu mo\u017eda najbolje opisuju muziku Erika Satija. \/IL<\/p>\n