Dok sam sa Kaćom gledao razne novogodišnje televizijske programe – RTS je forsirao samo proverene vrednosti: Ceca, Bajaga, Brena, Zvonko Bogdan, Gile i Orgazam, Đule i njegov bend, “kvalitetni” narodnjaci i ostali zabavnjaci, sa skečevima između, nekako je sve to izgledalo kao da je Poljoprivredno gazdinstvo Jovanjica bilo sponzor dešavanja; Pink je u fokus stavio hajtek stilizovani šou Prije nacionale i izgledalo je i zvučalo baš skupo, dok se Prva odlučila da “siđe u narod” sa Žikom, Radom i Sergejem i “Nikad nije kasno”, a imali su i prase sa Peštera, tako da je jasno ko je pobedio – nekako se Bajaga nametnuo kao tema. Mene je okinuo njegov nastup i NG čestitka i nekako je spontano počeo da me udara u mozak modifikovani stih “i svi pevaju na plejbek, iako je dvadesetprvi vek“. Jutros čitam o Canetu i njegovom obraćanju ljudima u Novom Sadu za vreme NG nastupa Partibrejkersa, kada je izgovorio rečenicu: “Ne zaboravite da neki mladi u pritvoru čekaju Novu godinu“, što je super i odgovorno i svaka čast, nego ko li je platio taj nastup Brejkersa i kome se Zoran obraća da ne zaborave? Ali, nije to tema nego Bajaga.
Zamislite, Kaća (inače, moja sestra u slobodno vreme) nije čula Bajaginu poslednju (objavljenu) autorsku pesmu “Dvadesetprvi vek“! Pričam ja njoj o pesmi, o trenutku nastajanja, kontekstu, repovanju i koječemu i onda batalim sve to i pustim joj pesmu i prvi put od “onda” (jun 2022. kada je pesma izašla) počnem da je zaista slušam. Moje prve reakcije tada bile su dosta ironične, posprdne čak, delimično zaslugom par parodija koncerata koje sam gledao poslednjih godina, pa onda i albuma “Ovaj svet se menja”, razne primenjene muzike i kvazipesama sa glumcima, na kraju i onog dueta s E-Play… Omatorio sam, istina je, uši više nemaju tu moć selektivnog slušanja kao nekada. A pesma “21. vek” zaslužuje da joj se posveti pažnja i da se čuje bez balasta i ometajućih faktora. U svim PR tekstovima koji su pratili pesmu tada kada je izašla (uz lirik video) stajalo je par Bajaginih rečenica: “Pesma 21. vek je odraz ovog vremena u kojem živimo, i rezime svega ovoga što nam se dešava u protekle dve, tri godine. U prošlom veku smo imali veoma uspešnu pesmu 20. vek, a u ovom veku su se stvari malo promenile, pa sam imao potrebu da napišem i pesmu 21. vek. Ono što smo do sad doživeli u njemu, nije bilo tako lepo kao u dvadesetom, tako da je i pesma malo mračnija, u skladu sa mračnom realnošću.”
Korona je sjebala mnoge ljude na raznim nivoima, očigledno da je i Momčilo preživljavao teške dane, pre svega sam sa sobom. Ruku na srce, da to lakše prođe nisu pomogli ni dokoni mediji tekstovima o njegovom razvodu, pa onda o novoj partnerki, raznim bolestima, zavisnostima i lečenjima, odlascima i sukobima u bendu… I zato ne čudi Bajagina potreba da sve to izbaci iz sebe kroz pesmu. Na osnovnom nivou, pesma je iskrena i direktna, jedna ispovest čoveka umornog od svega, razočaranog i bez mnogo nade u dane koji dolaze. Ovo je pesma i o tome šta se događa kada mašina stane, kada nema koncerata (a ni plina) – kada svi postulati na kojima nečiji život počiva više nisu bitni i kada ostanemo sami sa mislima koje (očekivano) sigurno mesto traže u prošlosti. Bob Dilan je na početku pandemije objavio ono čudo o ubistvu Kenedija od 17 minuta (“Murder Most Foul”), i negde na pola pesme ima stih:”The day that they killed him, someone said to me, “Son, the age of the Antichrist has just only begun”. Ova Bajagina pesma nije mnogo daleko od toga, samo što Dilan nikada neće reći nešto da bude očigledno, banalno i na prvu loptu…
Bajaga je napisao tekst za “21. vek”, on i Lokner napravili su muziku, gitarista (ne znam koliko još će da stoji prefiks “novi”) Marko Nježić Kića i Saša napravili su aranžman. I tu je i najveći poblem. Bajaga kao najveća regionalna pop zvezda ima pravo na sve: na loše koncerte i na grozne pesme i na nikakve albume, možda čak i na parodiranje samog sebe na raznim saradnjama. Ali, kada ima nešto bitno da kaže mora da postoji neko ko će da mu kaže:”Hajde da ovo uradimo kako treba, ne može ovako”. I posle te rečenice trebalo je u priču da se ubaci neko sa strane, neko drugačijeg senzibiliteta, neko ko je pre svega (muzički) iz XXI veka i neko ko će tekstu dati podršku kakvu ova pesma zaslužuje. Taj “neko” mogao je da bude neko iz kuće, a da nije iz kuće (znači Vranjković), a da se neko razmahao s idejama taj neko mogao je da bude Cobi (baš zicer!), mada bih lično više voleo u toj ulozi Mihajla/Letnje smrti, Novaka/Spejs Noksi i kao moj prvi izbor Andriju/A.N.D.R.-a. Sada kada razmislim, možda je sve to moglo da se reši samo da su nekog od ovih mladih producenata zvali da uradi remiks i da tako ova pesma zaista bude iz ovog vremena. Sličan iskorak (ne, zaista ne poredim Rippera i Bajagu) napravio je na “Većinom” Dubravko Ivaniš Ripper sa svojim orkestrom Pips, Chips & Videoclips, gde je LCD Soundsystem stajling od pesme napravio pravu svegeneracijsku himnu. Ali, nije fer (prema drugima) porediti Dubravkovo poznavanje moderne muzike sa bilo kojim srpskim rokenrol trudbenikom…
Neću da se bavim ni bumerskim momentima u tekstu, pošto sam i sam tome sklon, ali “Paradis” i “Adieu” je neko trebalo da zauzda, Slešovski solo na kraju takođe, Bitkoin i Etherium i horsko (Daj još, daj još, daj) ili duboka kada/duboka Vlada je toliko besmisleno sve zajedno, da ništa ja tu ne bih dirao. I tako, ima tu svačega.
Mogu u “21. veku” da čujem i učitelja Serža Gejnzbura i sledbenika Benžamana Bioleja ili od novijih spokenvord šamana tu bi se sasvim lepo uklopio i Bakster Djuri. Takođe, mogu da čujem i zajebane ženske vokale (a ne da mi se priviđa Gile na bekvokalima, tj. da li mi se priviđa?), solo na saksofonu/trubi, gitarski solo koji nije iz osamdesetih, mogu da čujem baš svašta lepo i uzbudljivo… Ono što jeste zanimljivo je da se od izlaska ove pesme da danas mnogo toga promenilo u životu Momčila i benda, a možda najvažnije je to što Instruktori imaju novu seksi ritam sekciju i da bend zvuči moćno i sigurno i da se modžo vratio! Ove godine Bajaga i Instruktori održaće veliki koncert za 40 godina postojanja, šta mislite, da li će da sviraju i “21. vek” na tom spektaklu?
Bajaga i Instruktori – “21. Vek”
Obuo sam patike i krenuo u grad
Dan je bio vreo, tražio sam hlad
Poneo sam Takamini onaj što svi znaju plavi
I probao da umirim traumu u glavi
Traumu u glavi, koju ljudi čuju
Traumu iz vremena muzike na struju
Muzike na struju, gadno vreme rata
Al’ nažalost u blizini novi rat se hvata
Nažalost
Gadno vremena rata
(Opet) Novi rat se hvata
21. vek počeo je tek
A oni hoće sve da nas iznenade
Ljudi su još zbunjeni zbog maski i vakcina
Nedostatak koncerata, nedostatak plina
Kao da je ova naša umorna planeta stala
Sve je više izgubljenih, sve više budala
Kao da je ova naša umorna planeta stala
Sve je više izgubljenih, sve više budala
Ako čuješ nešto lupa pesnike ne zovu
Štamparije celog sveta samo prave lovu
Samo prave lovu, sad samo prave lovu
Bitkoini u papiru, Etherium u metalu
Svako štampa svoje pare u svom ličnom adresaru
(Daj još, daj još, daj)
21. vek počeo je tek
A oni hoće sve da nas iznenade
21. vek počeo je tek
A oni hoće sve da nas iznenade
Da l’ je stvarno centar sveta tamo blizu Berna
Pored one sitne male čestice iz Cerna
Ili je centar sveta na skrivenom mestu
Na skrivenom mestu u dubokoj kadi
Gde silaze svi što rade u dubokoj vladi
Gde se svašta radi, gde se radi
Gde se samo radi u dubokoj vladi
Paradis, paradis, 21. vek nas iznenadi
Paradis, paradis, 21. vek nas iznenadi
Paradis, paradis, zbogom, adieu
Zbogom, adieu, zbogom
Zbogom za sve
Da l’ je stvarno centar sveta tamo blizu Berna
Pored one sitne male čestice iz Cerna
Ili je centar sveta na skrivenom mestu
U dubokoj kadi
Gde silaze samo oni u dubokoj vladi
(Gde se svašta radi)
(Gde se radi)
(Gde se, gde se, gde se radi)
