#blastfromthepast
Još jedan harddisk je ove nedelje otišao u večna lovišta, ali uspeo sam da sačuvam svaštakoješta… Evo npr. ovo iz 2012. godine 🙂
A dan je počeo sasvim obično: haos u gradu, demonstracije radikala, ne idem na posao. Dukat zove na neku bleju – stiže on po mene i neće da kasni. To je već trebalo da mi bude alarm pošto Dukat uvek kasni i uvek ima neki plan, nema tu bleje… Kasnimo epski, ostavljamo auto usput pošto ne možemo da se probijemo i idemo u Centralu. Šta radimo Dukate? Ništa, biće neki ljudi, malo se priča, nas dvojica nešto o muzici, popijemo piće i to je to. Okej. Dođemo mi, tamo je već kompletna TV ekipa, svi su jako ozbiljni. Milan, Dukatov drugar, dolazi i kaže: E super što ćeš ti da pričaš o Streju… Okej, mislim hoću, ali valjda pričamo svi… 10 minuta kasnije, urednica Metropolisa mi kaže da imam 3 minuta i da se fokusiram, pošto recenzije ne mogu duže da traju. Gledam gde je Dukat – on je naravno nestao i razmišljam kako ću da ga ubijem, ali pale se svetla i kažu kreni. I tako ja na suvo, bez pripreme i bez koncepta tri minuta pričam o Stray Dogg-u na RTS-u. Dukat, gospodar improvizacije, organizacije i haosa. God bless him <3
