Recenzija [muzika] | LP Duo – Dead Sea (Universal, 2022)

Sanjaju li klaviri kvantne snove?

Tri godine od izlaska hibridne magije “Duality”, LP Duo vraća se na Mlečni put remek-delom “Dead Sea”, albumom koji Sonju Lončar i Andriju Pavlovića vodi tamo gde samo Vebov teleskop može da dobaci.

Foto: Žarko Andrejić

Na albumu “Duality” dobili smo šest kompozicija i milenijumsku himnu “Analog Love”, a “Dead Sea” donosi 11 novih kompozicija – atmosferičnih, uzbudljivih i skroz filmskih. Ta filmska (ili serijska) komponenta nije nova u muzici koju prave Andrija i Sonja, ali ovoga puta podjednako je bitna kao i muzika i to ne samo zvog efektnih video vinjeta koju je za svaku kompoziciju napravio Laslo Antal, već i zbog same naracije pesama, njihove dramaturgije i katarzičnosti.

Ako o albumu “Dead Sea” pričamo kao o seriji/filmu onda je žanr antiutopija-melodrama. “The Beginning” postavlja scenu koja ne mora nužno da bude “Road to Nowhere” ali svakako da ježenje kože i utisak da vas neko posmatra nisu dobri znaci, bez obzira što početak putovanja uvek nosi neko slatko očekivanje i uzbuđenje… “Mayday! Mayday! Mayday!” svoju diskografsku premijeru imala je u malo drugačijem obliku (uživo i bez sintova) na kompilaciji “Klavirsko nebo: Prirodna selekcija”, a ovde je taj sintovani autro još više pojačao atmosferu beznađa i katastrofe koja sledi (a dan je tako lepo počeo). “Coast” je prvo remek-delo albuma! Idejno bliska onome šta Ramin Džavedi (Ramin Djawadi) radi na saundtreku za “Westworld”, ali sa dodatnim slojevima nostalgije, groznice, iskrene nade i lepote prirode.

“Low Tide” je entropija, sudaranje čestica u mozgu koji trenutak posle katastrofe, bez spoznaje da li je ovo početak kraja ili kraj početka. Ali, ljudi se prilagode svemu, a “Between The Waves” je to novo okruženje, scenografija na koju nismo navikli i u kojoj upoznajemo sebe i definišemo uloge preživelih u novonastalom mikrosvetu. “Up To The Hills” je najbliža Satijevoj maglini u kojoj i dalje opčinjeni prirodom i nestankom civilizacije pokušavamo da shvatimo šta se desilo. A onda sledi promena žanra i drugi vrhunac albuma: LP Duo koriste “Grappa” da potpuno napuste poznati koordinatni sistem i da se presele u svet multidimenzionalnih pokretnih slika. “Mirage” je kao neka sedativna Kej Tempest/Den Keri (Kae Tempest/Dan Carey) matrica u koju je smeštena manga sa predivnim Miha Kralj akcentima. “Winter Fery FF” i “Winter Ferry RW” je ono putovanje koje pamtite kao dane čiste sreće i bezbrižnosti dok čekate da istekne vaš peščani sat. FF je treći vrhunac albuma, najnežniji i najpoetičniji i toliko dečije bezbrižan i čist da mora da je san? “The End” je tačka u crnilu ili pitanje – da li je ovo kraj ili se početak opet igra sa nama.

Foto: Žarko Andrejić

Šta dalje? Jedina stvar koja nedostaje za svetski uspeh kakav LP Duo zaslužuje je originalna muzika za neku hit seriju ili film, idealno strane produkcije (Apple+, HBO, Neflix… neka se sami prijave). Ono što je “Broadchurch” bio za Olafura Arnaldsa ili “Leftovers” za Maksa Rihtera (Max Richter). Lično bih voleo da na muziku Sonje i Andrije čujem stihove koje pevaju Ana Ćurčin, Sara Renar, Egret, Amira Medunjanin, Goran Grubišić, Igor Božanić…

I da organizuju (i snime) jedan koncert u prirodi – sličan onom koji je Eyot imao na Suvoj planini. Meni je Bohemija ispunila želju i snimila spot za “Levo oko” na vrhu Stare planine, zamislite LP Duo tu negde između Babinog zuba i Midžora u sumrak, kada vile počinju da plešu, a priroda postane amfiteatar za bogove. “Dead Sea” jeste muzika za bogove, posrnule i falične, nekada moćne – sada odrpane, ali i dalje bogove. Istorija čovečanstva nije samo o pobednicima i gubitnicima, već pre svega o povratnicima. Maštam o povratku lepog i magičnog – saundtrek je tu, samo još nedostaju ljudi.

RECENZIJA ALBUMA REVIEW ALBUM REVIEW

This Post Has 0 Comments

Leave A Reply