:: #07 HUPER :: April 2008 ::
The Teardrop Explodes, Julian Cope, Bill Drummond, Liverpul, fudbal, the Beatles, Echo & The Bunnymen…
Koja vam je prva asocijacija kada vam neko kaže Liverpul? Fudbal ili muzika? Mitska reka Mersi kao da je bila podjednako inspirativna i za sportiste i za muzičare u trećem gradu po veličini u Engleskoj (aktuelni podaci govore da Mersisajd trenutno nastanjuje skoro pola miliona stanovnika).
Grad Liverpul dom je dva velika engleska premijerligaša, Liverpula i Evertona. Ovaj prvi tim (Crveni) poslednjih godina opet se vratio u elitno društvo prvaka Evrope osvojenom titulom Lige šampiona u dvoboju s Milanom 2005. i porazom u finalu od istog rivala 2007. godine.
Drugi tim (Plavi) polako slaže kockice koje će im pomoći da u bliskoj budućnosti, uz par kvalitetnih pojačanja, igraju redovno u LŠ, a možda se jednog dana uključe i u borbu za titulu u nacionalnom šampionatu.
The Beatles su u osvajanje sveta krenuli odavde. Uz njih, iz grada na zapadu Engleske slavu su stekli i The Searchers, Frankie Goes to Hollywood, OMD… Kada živite i radite u senci divova jako je teško ponoviti uspeh prethodnika, a još teže je nadmašiti ih. Od The Beatles do danas broj zanimljivih grupa iz Liverpula sigurno nije veliki kao npr. u slučaju Mančestera. Ako bih morao nekog da izdvojim, to bi pre svih bili The La’s, Echo & The Bunnymen, Icicle Works, Lightning Seeds i junaci ove priče, The Teardrop Explodes.
Tokom četiri godine svog postojanja The Teardrop Explodes zvučali su kao klinci koji su, dok su roditelji bili na poslu, previše slušali rane Pink Floyd i album Houses Of The Holy.A onda kao da su rešili da to umiksuju sa upravo otkrivenim albumima grupa Faust i Neu! i to sve dok slušaju “na jedno uvo” šta to John Peel novo pušta u svojoj kultnoj emisiji.
Zvuči šizofreno, ali tako je zaista i bilo. Delom zbog psihičkog stanja većine aktera ove romansirane biografije, delom zbog neobjašnjive želje da svoje iskustvo pojačaju ili bar promene raznim halucinogenim supstancama. U središtu svega nalazio se Julian Cope. Reći za njega da je muzičar je isto kao da za The Beatles kažemo da su bili muzička grupa. U svojoj karijeri Cope je podjednako uspešan bio i kao pisac, istoričar i spiritualni lider/šaman. Ime bendu, The Teardrop Explodes, Cope je pronašao u tabli Marvelovog stripa Daredevil.
U Liverpul Cope je došao u drugoj polovini sedamdesetih kada je upisao koledž. Kao i svaki autsajder sa umetničkim sklonostima, ubrzo je u novoj sredini našao srodne duše i napravio bend koji je po mnogo čemu mogao da bude tamošnja verzija beogradske super grupe Šarlo akrobata. Crucial Three činili su Cope, Ian McCulloch (kasnije lider Echo and the Bunnymen) i gitarista Pete Wylie (The Mighty Wah). Ovaj skup individua zaživeo je samo šest nedelja, a da bend nije praktično održao nijednu normalnu probu… Ipak, to iskustvo pomoglo je da Cope posle brojnih personalnih promena i kombinacija oformi The Teardrop Explodes.
Prvi singl, “Sleeping Gas”, bend je objavio početkom 1979. godine za Zoo records. Vlasnik izdavačke kuće i menadžer grupe bio je Bill Drummond, a on i Julian svojim svađama i anegdotama zabavljali su mnoge čitaoce NME-a i Melody Makera u to vreme. O Drummondu više u izdvojenom tekstu.
Do trenutka kada se debitantski album Kilimanjaro pojavio u prodaji prošlo je manje od godinu dana, a bend je već promenio dva člana – gitaristu i klavijaturistu – činjenica je da su obe promene proširile zvuk i donele novi kvalitet. Početak 1981. bio je vrhunac popularnosti grupe. Objavili su fascinantni singl “Reward”, posle njega je usledio podjednako uspešni “Treason”, a Cope je nastavio i sa avangardnom kadrovskom politikom – još tri nova člana ušla su u bend, dok je novi gitarista iz prethodnog izvlačenja već postao stari.
Vrhunac novostečene slave za Copea i brojne saradnike trebalo je da bude drugi studijski album Wilder. Grupa je album album snimila kao trio, s tim što se vratio i klavijaturista broj dva. Da je demokratija prevaziđena kreacija antičke Grčke, Cope je pokazao i ličnim primerom, pošto je sada jedini autor na ploči, što je bila totalna suprotnost u odnosu na Kilimanjaro.
Singlovi skinuti sa albuma – “Passionate Friend”, “Colours Fly Away” i “Tiny Children” – nisu uspeli da zaintrigiraju publiku kao prethodne pesme, a ni album nije se dovoljno dugo zadržao na britanskoj listi da bi popravio loš utisak.
Posle hipi komune koja se povremeno skupljala na koncertnim binama Evrope, Australije i SAD-a, The Teardrop Explodes u 1982. godinu ulaze kao trio ili kao “asimetrična federacija”. Pošto iz ličnog iskustva znamo kako prolaze takve tvorevine, nije iznenađenje ni to što su sva trojica vukla na svoju stranu, s potpuno suprostavljenim koncepcijama budućnosti benda. Alfa-mužjak želeo je da stvara pop muziku i nežne balade, a ostatak benda sinti-dens. Sešn tokom kojeg je trebalo da se snimi treći album raspao se na pola posla, a tek 1990. godine sačuvani ostaci tih pokušaja objavljeni su kao Everybody Wants To Shag… the Teardrop Explodes.
Julian Cope je solo albumom World Shut Your Mouth (1984) krenuo u uzbudljivu i ponekad tešku uhvatljivu samostalnu karijeru, a ostatak benda uglavnom je utonuo u zaborav.
Kada su ga pre nekoliko godina pitali da li će se bend ikada opet okupiti, Cope je u svom stilu odgovorio: “Da li biste se vi vraćali u period kada vam je mama brisala guzu?”
Čovek iz senke, Bill Drummond
Kao menadžer i producent “svih” bendova iz Liverpula početkom osamdesetih, Bill Drummond verovatno nije previše poznat. Možda ni kao član grupe Big In Japan. Ili još manje kao autor cenjenog solo albuma The Man iz 1986. godine. Možda je poznatiji kao osnivač The KLF, avangardne MTV atrakcije iz zlatnog doba ove kuće (njihovi hitovi “What Time Is Love?”, “3 a.m. Eternal”, “Last Train to Trancentral” i “Justified and Ancient” i danas izazivaju euforiju klabera širom sveta). Možda ste za njega čuli posle onog “slučaja” kada je spalio milion funti 1994. godine. Svejedno, Bill Drummond čovek je koji se rađa jednom u sto godina. Julian Cope je na pločiFried imao pesmu “Bill Drummond Said”, a ovaj mu je odgovorio numerom “Julian Cope Is Dead”, gde je naglas razmišljao kako bi bilo dobro da ubije svoju dojučerašnju zvezdu, jer bi ga time prečicom poslao u legendu.
Julian Cope kao pisac
U poslednjih desetak godina Cope je bio izuzetno angažovan kao pisac. Neprocenjivo štivo (i jedine njegove knjige koje sam pročitao) za razumevanje engleske post-punk scene predstavljaju autobiografske Head On (1994) iRepossessed (1999). Kao muzički istoričar, hroničar i analitičar secirai je nemačku andergraund scenu šezdesetih uKrautrocksampleru (1995), dok je u delu Japrocksampler (2007) posmatrao promene na japanskoj posleratnoj muzičkoj sceni, s posebnim osvrtom na blisku vezu eksperimentalnog pozorišta i rok muzike. Kao istoričar/arheolog amater objavio je dve knjige The Modern Antiquarian (1998) i The Megalithic European (2004). U prvoj je na Ostrvu istraživao megalitske spomenike kao što je Stounhendž (kojih samo u Britaniji ima više od sto!), dok je u drugoj slično istraživanje proširio po celoj Evropi.
