:: HUPER :: Avgust 2007 ::
Interpol, Spoon, Žikica Simić, Nirvana, Pearl Jam, Neil Young, Sonic Youth, REM, Meat Puppets, Dinosaur Jr, Minutemen…
Svako vreme ima svoje heroje. I svi heroji imaju svoje uzore. U svetu rokenrola uzori su uglavnom lako prepoznaju već posle uvodnih taktova najnovijeg hita. Bez puno razmišljanja obično neku novu pesmu sa dominantnim gitarama odmah poredimo sa Stonsima, Led Zeppelin, Dilanom, Nilom Jangom, ili ako više “vuče” na pop – na Bitlse ili Kinkse. Na taj način kao da istovremeno ocenjujemo koliko su “nove snage” manje ili više uspešno prepisale pobedničku formulu starih majstora.
Nekada se desi da nove grupe ili solisti jednostavno nemaju vremena da po inspiraciju krenu na izvor – u šezdesete ili sedamdesete godine prošlog veka. Možda je Bobu Dilanu ili Roling Stonsima bilo lako da svoju muziku prave pod uticajem starih bluz majstora ili uličnih pevača ili Elvisa, ali za nove klince taj odlazak u daleku prošlost često se čini kao klasično gubljenje vremena. Zato se za inspiraciju okreću muzici koju su slušali dok su bili mali i na kojoj su i njihovi roditelji završavali škole i počinjali samostalni život.
Kada je američka muzika u pitanju – muzika osamdesetih ima poseban značaj za nove gitarske heroje sa one strane Atlantika. “Novi američki rok” ili “kosmička američka muzika” kroz radio emisije Žikice Simića i pionirske tekstove u časopisima Džuboks i Ritam kako-tako praćen je u realnom vremenu i u Srbiji. Ono što je značajno za severnoameričke bendove tog vremena, to je da su na originalan način mešali praktično sve što je do tog trenutka donela istorija rokenrola, a da je krajnji proizvod tog mešanja često bio potpuno drugačiji i samosvojan.
U julu mesecu 2007. godine kao noviteti u TOP10 na jedinoj pravoj i zvaničnoj američkoj listi najprodavanijih izdanja (Billboardovoj) našli su se novi albumi grupa Interpol i Spoon. I “Our Love To Admire” i “Ga Ga Ga Ga Ga” klasični su primeri albuma koji se jako oslanjanju na tradiciju, ali u isto vreme neraskidivo su vezani za sadašnji trenutak. Isto se može primeniti i na albume nekih potpuno nespojivih bendova/solista, kao što su Rajan Adams, Green Day, Audioslave ili Wilco. Neke grupe (istina malobrojne) preživele su turbulentne osamdesete, da bi tokom devedesetih postale prave ikone popularne kulture i uzori budućim zvezdama. Imali smo sreću (ili u poslednjem “slučaju” nesreću) da u Srbiji pozdravima tri grupe koje su “preživele” i koje su sada značajnije nego ikada – Sonic Youth, R.E.M. i Red Hot Chilly Peppers. Mnoge njhove generacijske kolege nisu imale sreće da svoj talenat i značaj i komercijalno naplate, ali nastavili su da se muzikom bave iz “drugog reda”, zadovoljni što rade ono što vole i što je nova publika takođe zainteresovana da ih čuje.
Nirvana je krajem 1993. godine, par meseci posle izlaska remel-dela “In Utero” snimila “MTV Unplugged” u Njujorku. Kurt Kobejn i drugovi kao goste na sešn pozvali su braću Kirkvud, Kurta i Krisa, da ih pojačaju za tu priliku. Braća Kirkvud tokom osamdesetih predvodili su kultni sastav Meat Puppets. Sa manjim prekidima grupa postoji i danas. Meat Puppets, R.E.M, RHCP, Husker Du, Dinosaur Jr, Soul Asulym, Uncle Tupelo, Dream Syndicate, Violent Femmes, Giant Sand, Pixies, Green On Red, the Blasters, Los Lobos, Minutemen, Gun Club, Replacements… samo su neki od bendova osamdesetih koji inspirišu današnje zvezde. Neki od njih rade i danas i uživaju u muzici koju stvaraju baš kao i pre dvadeset godina. Okolnosti su se naravno promenile i, ako ništa drugo, većina njih naučila je do danas da svira :).
Na početku, u post-pank intermecu, bila je dovoljna samo želja, strast, ideja i upornost. Sviračko umeće najmanje je važno kada se počinje. Na vrhuncu “grandž” ere (mada je u kasnijim analizama taj vrhunac uglavnom tumačen i kao kraj epohe ili žanra) Pearl Jam su na dodeli MTV video muzičkih nagrada za 1993. godinu pokupili silna priznanja (za video godine, najbolji metal/hardrok spot i najbolje režirani video – sve naravno za pesmu “Jeremy”). Na kraju proslave, odlučili su da odsviraju rok-himnu “Keep On Rockin’ In The Free World” koju je Nil Jang nekoliko godina ranije objavio na albumu “Freedom”. Jang je na binu izašao u trejdmark flanelskoj košulji, sa prevelikim zulufima na licu i energijom dvadesetogodišnjaka. Pored njega svirali su muzičari koji su po godinama mogli da mu budu deca. Jangova energija zapalila je te večeri Pearl Jam toliko da je Edi Veder do kraja pesme iskidao kablove i porušio monitore.
Godine u rokenrolu nisu bitne. Mlad si koliko to sebi dozvoliš. Američki rok osamdesetih i dalje je jednako mlad, baš kao što je to bio i u vreme objavljivanja albuma “Murmur”, “Sister”, “Up In The Sun”, “Zen Arcade”, “The Days Of Wine & Roses”, “Let It Be” ili “Double Nickles On The Dime”…
