Emocije revisited: Branka Parlić – Initiés 2017

Utiske beleže Vladimir Skočajić Skoča i Ivan Lončarević /VS /IL



Muzika je okean iz kojeg izvlačimo reči koje su nam potrebne i od njih pravimo priče i objašnjavamo svoje postupke. Neka muzika je umetnost, neka trivijalnost, a podjednako su nam bitne i potrebne sve vrste muzike, jer svet u kojem je sve lepo i nadahnjujuće nije svet za ljude… /IL

Svaki ozbiljan muzičar reći će vam da ako naučite sviranje klavira, nećete imati većih problema da savladate bilo koji drugi instrument. Klavir je osnova svega. To je činjenično stanje i nije baš neka tema za polemiku.

Što se tiče subjektivnog doživljaja muzike, sklon sam da tvrdim da je i tu klavir osnova svega. Ne postoji nijedan drugi solo instrument koji može da me pomeri na isti način kao klavir. Volim i akustičnu gitaru i violinu i trubu i saksofon i harfu, ali kada čujem samo njih pojedinačno, osećaj koji imam u poređenju s onim kada slušam solo klavir, ne može da se poredi.

Gde je klavir, tu je Erik Sati, francuski kompozitor koji je živeo krajem 19. i početkom 20. veka. On mi je već nekoliko decenija prva asocijacija na ovaj instrument. Sati je najzaslužniji zašto su se milioni ljudi zaljubili u klavir, a ja sam samo jedan od njih. Niko pre, ni posle njega, nije napisao melodije za crno-bele dirke koje na takav način, bez ijedne reči, objašnjavaju prirodu, ljudsku dušu, noć i vreme. Zbog toga Satijeva muzika osvaja ljude i gotovo jedan vek nakon njegove smrti. /VS

Prvi susret s albumom/pločom Erik Satie “Initiés 2017” (Triston Master recordings i Odličan hrčak, 2019) pijanistkinje Branke Parlić je vizuelan. Prosto vas tera ta slika na omotu (fotografija je delo Manje Holodkov, dizajn omota uradio je Čeda Drča – Error) da zurite, pipate i hipnotisano tražite skriveno značenje. Skulptura „Siročići” nalazi se u Narodnom muzeju u Zrenjaninu u Legatu vajarke i keramičarke Zlate Markov Baranji. Načinjena je od bojene terakote i predstavlja pet dečaka koji stoje svako za sebe, kratko ošišanih, obučenih u duge plave haljine sa narandžastim nanulama na nogama, klempavih ušiju, ozbiljnog izraza lica i ogromnih plavih očiju. I te oči zagledane u daljinu možda najbolje opisuju muziku Erika Satija. /IL

Mnogi su interpretirali njegovu muziku. Stotine različitih muzičara. Da li će nam se njegove melodije više svideti u izvođenju ovog ili onog pijaniste, pored načina i stila kojim je odsvirana, zavisi od našeg ukusa i karaktera. Tako npr. za mene Gymnopedie niko ne svira bolje od Branke Parlić. Njena verzija je za nijansu sporija od drugih, zbog čega u njoj čujem topliji vetar nego u nečijem drugom izvođenju. A od svih vetrova, ne volim nijedan više od toplog. Iako je to naravno krajnje subjektivno, činjenica je da me već nekoliko decenija Brankin Sati radi bolje nego ičiji drugi.

Prvi put sam je čuo devedesetih na nekoj staroj kaseti koja se zvala “Initiés”. Bio sam klinac, nisam imao pojma ni ko, ni šta svira. Samo sam znao da li mi se neka muzika sviđa ili ne. A melodije koje sam čuo na toj kaseti, napravile su od mojih malih tinejdžerskih večeri u raspadnutoj zemlji, velike noći, na nekom tihom i civilizovanom mestu, gde duva topli vetar. I tada sam bio kupljen za ceo život. Erik Sati je postao moj omiljeni kompozitor klavirske muzike, a Branka Parlić najdraža pijanistkinja.

Tada nisam ništa znao o Branki. Nisam imao pojma da je iz Novog Sada, ni da je sarađivala sa Mitrom Subotićem Subom, poznatijim kao Rex Ilusivii. Kada sam malo porastao i preslušao mnogo različite muzike, saznao sam koliko je veliki Suba. Ako mene pitate, jedan od pet najvećih muzičara koje je naša zemlja imala. Saznao sam i da se Branka Parlić uopšte ne bavi komponovanjem, te da je posvetila ceo život izvođenju kompozicija Satija, Filipa Glasa, Vima Mertensa, Majkla Najmana i ostalih autora, mahom minimalističke klavirske muzike. Njeno izvođenje njihovih dela danas možete čuti i na YouTube-u, a pregledi se broje u milionima. Kada smo kod njene globalne prisutnosti, nije zgoreg pomenuti da je nedavno gostovala na radiju BBC. Nema mnogo takvih umetnika sa naših prostora. /VS

Branka Parlić je Džo Stramer klasične muzike. Naizgled krhka i tiha ona muziku koju svira – Glas, Najman, Mertens, Sati, Brajars, Fitkin… prenosi na nas vulkanskom energijom, strasno i inspirativno.

Doajen naše muzičke scene Miroslav Miša Savić na promociji albuma u Beogradu rekao je da Branka danas svira Satija drugačije nego što je to bilo kada je ovaj program prvi put zabeležen 1988. i da je njena interpretacija sada mnogo mističnija, sa više iskakanja i promena dinamike. Iako sama Branka tako nešto ne primećuje kod sebe, to menjanje i zrelost umetnika i zajednički život sa jednim delom tokom više decenija čini da samo delo, umetnik i izvođač stvore zajedno nešto novo, svakako postavljeno na osnovama originalne vizije autora i sada prilagođeno ovom vremenu, životnom iskustvu izvođača i emocijama koje su uložene u razumevanje. /IL

Branka Parlić (Foto: www.schopper.ch)

Pomenuti album “Initiés” je originalno objavljen 1988. Sticaj okolnosti je hteo da on stigne do jednog švajcarskog ljubitelja Erika Satija – Jirgena Čopera, koji je bio očaran Brankinim izvođenjem. Sve mu je tu zvučalo savršeno osim kvaliteta zvuka. Kako je čovek audiofil, te čuje muziku ušima za kakve većina nas nema novce, nije mu bilo teško poverovati da taj album može tehnički zvučati kvalitetnije. On je kontaktirao Branku, ponudio joj da dođe u Švajcarsku i da u skupom studiju, na analognoj opremi, ponovo snimi tu ploču. Tako je 2017. “Initiés” ponovo snimljen, ovog puta u švajcarskom gradu Vinterturu, odsviran na Steinway A 1952 klaviru, dopunjen sa nekoliko Satijevih kompozicija kojih nema na originalnom izdanju i konačno krajem prošle godine objavljen u formatu duplog vinila. Tako su Branka Parlić, Erik Sati i “Initiés” 2019. dobili ruho kakvo odavno zaslužuju. /VS

Branka Parlić, koncert, St John’s Smith Square (2020)

Repertoar albuma Erik Satie „Initiés 2017″ sastoji se od kompozicija: Gnossienne 1-7, Gymnopedie 1-3, Les Trois valses distinguees du Precieux Degoute – Son Binocle, Avant – Derniere Pensees: Idylle, Aubade, Meditation, Ogive No. 1 i No. 4 i Pieces Froides: Air a faire fuir No. 2 i Danses de travers No. 2. To može da bude sve što ćete ikada da preslušate od Satija ili da bude samo početak otkrivanja jednog potpuno novog sveta. Reći da je za današnju (popularnu) muziku Francuz koji je poživeo 59 godina podjednako bitan kao Bitlsi, Elvis, Hendriks, ABBA ili Dilan nije teško, bar u ovo vreme u kojem svašta može da se kaže i da se ide dalje bez posledica. Ali, put koji su Sati i njegova muzika prevalili od avangarde, minimalizma, “merenja zvuka”, dadaizma, pozorišta, kafane i alkoholizma, teranja inata i znanim i neznanim ljudima (često i celom svetu) i, na kraju, života (i smrti) u bedi, zaslužuje jednu kvalitetno urađenu filmsku priču. Za sada, imamo jednu reprezentativnu audio priču naše Branke Parlić.

“Initiés 2017” je almanah samoće, njegove gnosjene i gimnopedije su “Silent Disco” za neku izgubljenu generaciju, za divlji ples u glavi dok svet oko vas beživotno stoji, za ljude koji i dalje uživaju u čitanju, odlascima na izložbe, koncerte, u pozorište ili se raduju novim filmovima i serijama… /IL

Već nekoliko nedelja ne prestajem da slušam “Initiés 2017”. Iako znam napamet većinu ovih melodija, okolnosti u kojih ih sada slušam mnogo su drugačije u odnosu na te rane devedesete. Istina, stanje u Srbiji se sada baš i ne razlikuje mnogo od onomad, ali ja se nalazim deset hiljada kilometara daleko od Srbije. Kao i većinu klavirske muzike, i ovu ploču slušam uglavnom noću. Gledam kako prvi mrak pada na Teksas, dok rakuni kradu mačkinu hranu u dvorištu i slušam kako Branka nežno prevlači prste u Gymnopedie. Osećam topli vetar, vreme koje nigde ne mrda i miris doma, premda više nisam siguran gde je dom. Emocije koje ovaj album izaziva u meni sada su mnogo snažnije nego one sa stare “Initiés” kasete. Nisam siguran da li to ima veze sa tehničkim kvalitetom snimka, ili sa vagonima sreće i tuge koji su protutnjali kroz moj život u tih četvrt veka. Ono što je sasvim izvesno, “Initiés 2017” je uprkos svom vremenu, prostoru i muzici koju sam čuo između, u stanju da mi uradi čudesa o kakvim mnoge druge ploče mogu samo da maštaju. /VS

 

This Post Has 0 Comments

Leave A Reply